0
"Dve neukusno našminkane maske, u suknjicama i kaputu kratkom, odlaze u „lov” – jadni polusvet", ovako u mračnim tonovima opisuje Bulbulder pesnik Stevan Bešević.
„U gradu radosti“ je zbirka tematski povezanih pesama Stevana P. Beševića (1868-1942), koja je u pripremi za objavljivanje u izdanju „Portalibrisa“, prvi put nakon 83 godine (u pripremi su i neke druge njegove zbirke). Bešević peva o položaju pesnika, dominaciji materijalnog, urušavanju tradicionalnih vrednosti, tragizmu površnosti. Kroz čitavu zbirku provlači se alegorija „grad radosti”, koja upečatljivo izvrgava ruglu opsesiju srećom i radošću u savremenom svetu.
Istorija grada koju nećete čuti na proslavama jubileja, u medijima, o kojoj se javno ne priča, a i malo zna, krije se u retkim autentičnim zapisima savremenika sa ovog podneblja. I dok moderne serije idealizuju, nadograđaju ili izmišljaju Beograd kakav verovatno zapravo nije ni postojao, ovakvi zapisi odgovaraju možda na pitanje zašto uopšte nastaju takvi nategnuti falsifikati prošlosti – jer istina je zapravo potpuno drugačija.
Takva je, recimo, prošlost jednog dela grada koji se u najmanju ruku može danas smatrati porodičnim, mirnim, ušuškanim – krajem koji je blizu centra, nedaleko od živopisne šume, a povezan mnogim saobraćajnicama, infrastrukturno opremljen, neko će reći: deo onog starog lepšeg Beograda, a evo kako ga je onda, između dva rata, video pesnik Stevan Bešević:
BULBULDER
„Jednom u zimsko i zvezdano veče,
Posle „čajanke” neke, vrlo fine,
Obiđoh grada najbedniji kraj,
Gde prljav potok pored kuća teče,
Gde žive razne tetkice i strine,
I gde ćeš lako – da te želja mine –
Za novac naći jevtin zagrljaj…
…Krovovi stari utukli se tužno,
Kô da na svakom teška beda jaše,
A svaki prozor zinuo kô glad,
Dok iznad kuća lete vrane kružno
I svojim grakom malu decu plaše,
Što piju mleko iz krnjave čaše,
Da posle s majkom prespavaju jad…
…Ozgo se nebo nagnulo i ćuti,
Kô začuđeno mizerijom krajnom,
Što nema smisla za zvezdani sjaj
I što joj teku sati i minuti
U tupom bolu, u životu vajnom,
Trovani zlobom i mržnjom potajnom,
Sa nevericom u nebo i raj…
Pred jednom kućom čiji krov se ruši,
A memla iz nje sa truležom bazdi
Kraj starca bednog stoji čovek mlad,
I dokle starac mirno lulu puši,
Onaj sa pretnjom zbori o svom gazdi
Da će mu, veli, za to da odmazdi
Što mu je jutros otkazao rad…
…Dve neukusno našminkane maske,
U suknjicama i kaputu kratkom,
Odlaze u „lov” – jadni polusvet…
Da tek u ponoć pruže se na daske,
Na bedni krevet, i da u snu slatkom,
Tek u snu, kliznu po parketu glatkom
U svili, sjaju i divne kô cvet…
…Iz treće kuće strašan krik se ote…
Zapitah šta je. – „Žena se porađa,
A juče su im otkazali stan.
Muž joj je ložač kod dunavske flote,
A brat u ’apsu zbog nekakvih krađa…”
…Vaj, ovde tone jedna opšta lađa
I nema spasa, jasno je kô dan!…
…Ovde su sreći polomljene grane.
Jad ovaj niko ne vidi, nit leči,
Dok u svom besu zabavlja se grad…
…Šta tražiš ovde, sanjaru Stevane?! –
Saosećanje? – Samo prazne reči…
Žališ! – Pa, žali – niko ti ne preči…
Čivut ni groša ne da za tvoj jad!…“
Stevan Bešević rođen je u Sremu, u Mitrovici, krajem leta 1868. godine. Potiče iz pravoslavne svešteničke porodice iz sela Baljci kod Drniša. Otac Petar, građevinski radnik a zatim trgovac, kao mlad se doselio iz Dalmacije u Srem, gde je oženio Milevu Njinoversković, Stevanovu majku austrijsko-poljskog porekla.
Stevan Bešević je uređivao više godina dvonedeljni list „Vrač“, kao i ilustrovani šaljivi kalendar „Vrač pogađač“ (od 1906). Bio je urednik dečijeg „Našeg lista“ u Beogradu od 1921. godine i urednik „Službenih novina Kraljevine Jugoslavije“ od 1934. do 1941. godine. Bavio se i poezijom i za razne časopise pisao pesme, lirske i satirične.
Za vreme bombardovanja Beograda 1941. godine teško je ranjen, a u bombardovanju su tragično poginule supruga Olga i kćerka Milica. Umro je septembra 1942. godine u prestoničkoj bolnici, od posledica povreda.
Između ostalog, napisao je knjige: „Moji zapisnici, slike i uspomene“, „Vaskrsenje Kraljevića Marka“, „Sa starih žica“, „U gradu radosti“ i druge.
Bonus video: „Pesnici današnjice, glasovi sutrašnjice“: Pesnički performans po osnovnim školama
