Istorija forenzike (5): Kokainski set iz 1925.

Veoma živopisan predmet u vitrini sa najstarijim eksponatima, gde se nalaze odrana tetovaža i prvi sačuvani metak još uvek zaglavljen u vratnom pršljenu, jeste i narkomanski set iz 1929. godine.- To je bila čuvena banda, takozvani "Kvartet Rusa kokainista". Jedan od njih nađen je ubijen u štali kafane "Stari Đeram" i u toj istrazi je zaplenjen i kokainski set - priča nam kustos Srđan Vasilijević dok pokazuje na špriceve, igle i bočice izložene u vitrini.

Na drugom mestu izložene su bočice opijuma, arsenika i drugih otrovnih supstanci. Izložba pokriva najrazličitije naučne discipline koje su se, vremenom, priključivale u razvoju forenzike: sem hemije, istaknut je doprinos biologije, (sudske) medicine, fizike, matematike, fotografije, informatike...- Tu je i psihologija, pa i istorija umetnosti, bez koje ne može da se radi veštačenje originala i falsifikata i arheologija za veštačenje artefakata, za veštačenje jogurta, ako je njime neko otrovan, potreban vam je biotehnolog... Praktično nema oblasti ni grane nauke koja nije vezana za forenziku - napominje Vasilijević.Ta saradnja neophodna je i u radu poligrafa. U Muzeju nauke i tehnike izložena su dva, iz šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

- Prvi poligraf u Jugoslaviju stigao je u Zagreb, šezdesetih godina, a zatim, početkom sedamdesetih, u Novi Sad. Relativno brzo laboratorija prelazi u Beograd gde baš dobija zamah, čak i ime Beogradska škola počinje da se koristi na globalnom nivou - otkriva nam Vasilijević.Po čemu je to Beogradska škola postala čuvena?- Tu je bio uključen širok spektar stručnjaka, od psihologa, psihijatara, elektroinženjera do fizičara i lekara koji su kroz naučne radove davali svoj doprinos razvoju poligrafa. Organizovan je niz simpozijuma i kongresa gde su dolazili ljudi sa svih strana.Mi nismo imali razloga da krijemo ta svoja dostignuća. Bilo je to vreme Berlinskog zida kada Istok nije delio svoja znanja sa Zapadom i obratno, a mi smo pili vodu sa oba izvora - navodi Vasilijević.

I danas su naši forenzičari na glasu a laboratorijska i druga oprema u našoj zemlji na solidnom su nivou. Kako navode kustosi u pratećem katalogu, "Od 2000. godine Nacionalni kriminalističko-tehnički centar se razvija i širi kadrovsku i tehnološku bazu, pokreće međunarodnu saradnju i brojne inicijative, te zahvaljujući kontinuiranom razvoju, uspešno ide u korak sa forenzičkim centrima u Evropi, kako po broju i vrsti, tako i po nivou i kvalitetu veštačenja".