Da li su praznični dani čudni, lažu li pisci kad kažu da im nagrade ne znače, i kome je dosta gungule i ratnih trauma: Finalisti NIN-ove nagrade za Nova.rs

A petočlani žiri izabraće laureata između šest romana - "Karota" Darka Tuševljakovića, "Balada o ubici i ubici i ubici" Dalibora Pejića, "Frau Beta" Laure Barne, "Besmrtne ludosti gospođe Kubat" Milana Tripkovića, "Razgovori s Vješticom" Vladimira Vujovića i "Opatija Svetog Vartolomeja" Miloša Perišića.

Među finalistima su dela književnika koji su s prethodnim knjigama već bili u užem ili najužem izboru za NIN-ovu nagradu, ili laureati drugih srpskih literarnih priznanja. Zanimljivo je da su četiri romana, koja su u finalu za 72. NIN-ovu nagradu, takođe bila uvrštena i u uži izbor za 5. "Beogradskog pobednika", a dva su prošla i u finale i ovog priznanja. Isto toliko romana autori nisu želeli da prijave za "Pobednika".

Uoči odluke NIN-ovog žirija predstavljamo romane koji su u trci za nagradu, kao i autore, finaliste koji za Nova.rs svedoče o značaju priznanja.

Darko Tuševljaković: Nagrade su vetar u leđa

U "Karoti" (Laguna) Darko Tuševljaković plete priču oko Davora, čije su detinjstvo u suncem okupanom Zadru, uz družinu trinaestogodišnjaka, veoma retko ometale ozbiljne brige. Ali onda se naprasno promenilo sve… Godinama kasnije u Beogradu, Davorov novi život obeležen je mutnim sećanjem na nekadašnje drugove, uz razna neizgovorena pitanja koja tinjaju ispod površine. Odgovore na njih potražiće kada sa devojkom Ninom bude krenuo u Zadar, u susret svojoj prošlosti. Otkriće istine o sebi i o drugima, a uspomene će dobiti nova značenja. I Davorova priča postaje priča o petorici dečaka koje je život zapljusnuo događajima i odnosima zbog kojih ni dan-danas neki nisu u stanju da oproste. Sebi ili drugima.

Književnik Darko Tuševljaković koji je finalista NIN-ove nagrade, ali je bio i u užem izboru za "Beogradskog pobednika", ističe za Nova.rs da će “slagati pisac koji tvrdi da mu nagrade ništa ne znače”:

- U atmosferi u kojoj su sve druge vesti važnije od onih iz oblasti umetnosti, svaka pažnja posvećena nekom delu je dragocena. A kada je reč o NIN-ovoj nagradi, nije to tek bilo kakva pažnja, već najveća koju u našoj zemlji možete dobiti. Dovoljno je osvrnuti se na spisak dosadašnjih dobitnika i videti koja su sve imena tu prisutna. Naći se u najužem izboru je, stoga, velika je čast i zadovoljstvo. Knjiga tada počinje da živi novim životom, a to je ono najvažnije. Roman "Karota" je bio i u užem krugu za nagradu "Beogradski pobednik", koja ima neuporedivo kraći staž, ali koja se, čini mi se, dobro dopunjuje sa NIN-ovom nagradom i drugih nekoliko važnih književnih nagrada u zemlji, tako da svake godine dobijemo izbor od nekoliko dela na koja će biti usmeren reflektor pažnje.

Tuševljaković priznaje da su kontroverze uvek prisutne, kao i da se to nikada neće promeniti:

- Nije to karakteristično samo za nas i našu književnu scenu, i pitanje je samo da li ćete pristati na igru književnog takmičenja ili nećete. Iako je vrlo nezgodno pisanje i književnost posmatrati kao nadmetanje, jer oni to suštinski nisu, pisci mahom na igru pristaju, jer nam taj električni podsticaj znači za dalji rad. Tako makar ja to vidim, kao podsticaj, vetar u leđa. Stoga sam u ovom književno napetom januaru uzbuđen zbog onoga što se dešava "Karoti" - kaže Darko Tuševljaković.

Dalibor Pejić: Nova čitanja, ali i zamorna gungula

U finalu je i "Balada o ubici i ubici i ubici" (Geopoetika) Dalibora Pejić u kom pisac preispituje granice jezika, identiteta i pripovedanja. Naime, troje stranaca se, noseći svaki svoju prošlost i krivicu, sreću na istom putu - putu ka moru, ali i ka sebi. Relja pokušava da pobegne iz ponižavajuće svakodnevice tranzicionog Beograda, Jana kreće putem tuge i osvete, da bi možda pronašla mir, a Pepolo, večiti begunac od sistema i sebe, juri leptira kojeg možda jedino on vidi. U stilski smelom i tematski slojevitom romanu koji se preobražava iz beketovske groteske u tragičnu poemu o necelovitosti čoveka, svaki ubica istovremeno je i žrtva i pripovedač i lik iz tuđeg sna.

U ritmu reminiscencija, klipova sa Jutjuba i isprekidanih naracija, gradi se priča o želji da se izađe iz lavirinta sudbine i pobegne od nasleđenih zločina, makar kroz fikciju.
"Balada o ubici i ubici i ubici", koji je bio i u užoj selekciji za "Beogradskog pobednika", drugi je roman pisca nakon "Mesečara", koji je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu, a uoči saopštavanja laureata Dalibor Pejić sasvim je iskren...

- Najuži izbor za NIN-ovu nagradu nosi pre svega neka nova čitanja, onda neka značajna vrednovanja, ali i poprilično zamornu gungulu čijem se kraju beskrajno radujem. Ipak, taj zamor ne umanjuje značaj koji NIN-ov najuži izbor još uvek ima - kaže za Nova.rs Dalibor Pejić.

Laura Barna: Nagrade su darivanje knjizi

Jedina dama u finalu jeste Laura Barna, svojevremeno zagovornica bojkota NIN-ove nagrade. U romanu "Frau Beta" (HERAedu) Barna se na specifičan način osvrće na kulturnu istoriju Beograda 20. veka kad su se brojni umetnici iz regiona i Evrope trajno nastanili ovde. Među njima je bila i slikarka bavarskog porekla, koja je izvorno ime Babet Bahmajer zamenila srpskim Beta Vukanović - po mužu poznatom slikaru, Hercegovcu Risti Vukanoviću. Autorka je zaronila u dokumentarnu građu i pretočila uzbudljivu životnu i profesionalnu priču u višeslojni roman. Barna ukršta dve priče i dva ambijenta, gradski kojem pripada školovana slikarka Beta Vukanović, i ruralni koji ilustrativno obeležava prirodno nadarena mlekarica iz Vinče, čije se sudbine prepliću naizgled slučajnim slikarskim poduhvatom. Uzbudljivi narativ prati u Srbiji istorijske i kulturne uspone i sunovrate od kraja 19. veka do 1972. kada slikarka umire.

Laura Barna, čiji je roman i u najužem izboru za "Beogradskog pobednika", ukazuje za Nova.rs da su januarski praznični dani čudni, pogotovo za pisce:

- Darovi svih vrsta, nagrade, čestitanja, a nama milo jer nam je višegodišnje bdenje nad svakim slovom, rečju, rečenicom primećeno, darovano pažnjom, čestitkama pre svega onih za koje smo probdeli dane i noći - čitalaca. Da li bi tako bilo da roman "Frau Beta" nije ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu i finalni izbor za "Beogradskog pobednika", sumnjam. Utoliko su književne nagrade ono fino darivanje prvenstveno knjizi, koja kao da tek tada započinje svoj pravi i puni život. Iako nepravedno, tako je!

Nepravedno je, dodaje Barna, prema mnogim vrednim, a od kritike, ipak, neprimećenim delima:

- Mada verujem da knjiga sama sebi krči put, sporo ali temeljno. Ulazak u unutrašnji krug NIN-a i "Beogradskog pobednika" primam kao darivanje Beti Vukanović, ženi koja je sopstveni identitet podarila srpskoj kulturnoj baštini, naročito obrazovnim i umetničkim institucijama. Ko zna koliko bismo u tom smislu kasnili da nije bilo njene ljubavi, upornosti, hrabrosti i jake volje za kulturnim progresom. Ukratko: Radujem se - iskrena je Laura Barna.

Vladimir Vujović: Sluh za periferiju jezičkog sveta

"Razgovori s Vješticom", roman iz pera Vladimira Vujovića, u izdanju Sumatre, pokušaj je da autor pronikne u tajnu umetničkog života. Čini to kroz deset razgovora koje Vid Latinović od 1980. do 2019. godine vodi sa Vješticom, s tim što autor postaje i saputnik na slikarevom Tezejevom brodu, u identitetskoj plovidbi obeleženoj neizvesnošću i stalnom promenom.

Nakon dela "Silencio" i "Spaljivanje Džošua drveta" Vladimir Vujović, rođen u Baru. koji je završio Medicinski fakultet u Beogradu, kao i specijalizaciju na Vojnomedicinskoj akademiji, s trećim romanom je ušao u finale, ne samo NIN-a, već i "Beogradskog pobednika":

- Iskreno sam, ali prijatno, iznenađen činjenicom da sam se našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, kao i za nagradu "Beogradski pobednik". Kako se sa svojim prethodnim romanom nisam našao ni u širem NIN-ovom izboru, ovoga puta sam bio vrlo oprezan sa očekivanjima - priznaje za Nova.rs Vladimir Vujović.

Napominje i da je januar mesec kada, upravo zbog ovih nagrada, deluje da je književnost važna:

- Tu su, po običaju, i polemički tekstovi o selekcijama, koji svakako povećavaju vidljivost knjiga i, nadam se, u krajnjem i njihovu čitanost. Raduje me i to što su žiriji za dve značajne književne nagrade imali sluha za, da tako kažem, periferiju našeg jezičkog sveta, što je možda pokazatelj da je Beograd grad koji i dalje može da "baca svetla daleko". Nakon što je prva nagrada "Beogradski pobednik" otišla u ruke pisca koji, ako se ne varam, živi i stvara u Zagrebu, pre koju godinu je i NIN-ova nagrada otišla u Banja Luku, drago mi je da je ove godine nominacija stigla do mora, do Bara - kazuje Vladimir Vujović.

Milan Tripković: Potvrda veoma znači

Upoznajte gospođu Kubat, poslednju reinkarnaciju najslavnijeg viteza u istoriji svetske književnosti. I njoj su knjige pomutile razum. I ona je pomislila da može i treba da pomaže unesrećenim ljudima. I njen život je zbog toga postao jako uzbudljiv. Mariju Kubat naravno nisu zaludele trivijalne pripovesti o avanturama lutajućih konjanika, jer ko bi to uopšte danas čitao, ali jesu knjige pozitivne psihologije u kojima je pronašla utehu, spas i izlaz iz životne krize u koju je zapala nakon što je dobila otkaz u banci. Bio bi to kroki još jednog romana iz finala "Besmrtne ludosti gospođe Kubat" (Akademska knjiga).

U knjizi Milan Tripković spaja satirično i tragično, istražuje pitanja moći, manipulacije, samoobmane i društvene hipokrizije, uspevajući da stvori delo koje izaziva i smeh i nelagodu, ali i duboko reflektuje svet u kom živimo.

Pisac Milan Tripković naglašava za Nova.rs da mu "svaka potvrda o tome da ono što radi nije besmisleno i te kako znači":

- A naročito kada je reč o nečemu što je iziskivalo mnogo vremena i truda da bi nastalo. A kad ta potvrda pritom dolazi iz redova struke, onda to naravno ima posebnu težinu - konstatuje Milan Tripković.

Miloš Perišić: Odmak od ratnih trauma

U najužoj selekciji za NIN-ovu nagradu je i roman "Opatija Svetog Vartolomeja" Miloša Perišića (No rules publishing). Pripovedač se u ovom delu, putujući Mediteranom, pred antičkim ruševinama, zaboravljenim bogovima, umetničkim delima i ličnim uspomenama suočava sa sopstvenim mitovima i osećajem neminovnog gubitka. Kombinujući autofikciju, filozofsku introspekciju i impresije iz stvarnog i imaginarnog sveta, autor istražuje teme prolaznosti, identiteta, sećanja i umetnosti. Iako je već dobijao priznanja za ranija dela pripovetki, Miloš Perišić je s prvim romanom ušao u finale za NIN-ovu nagradu, što i komentariše za Nova.rs:

- Ulazak u najuži izbor za NIN-ovu nagradu vidim kao znak da je savremena književnost spremna da se odmakne od večitog vraćanja na ratove i ratne traume kao dominantni okvir identiteta. "Opatija Svetog Vartolomeja" polazi od stava da nismo iscrpljeni samo onim što nam se dogodilo u dvadesetom veku, već i onim što smo zaboravili iz mnogo dužeg civilizacijskog trajanja. Pamćenje ne mora uvek da bude mesto bola, već i prostor slobode i ponovnog izbora - zaključuje Miloš Perišić.