6
Ovo je otrežnjujući dokumentarac, koji ima prevashodno preventivnu ulogu. Iskreno se nadam da će pomoći da se skrene pažnja na gorući problem, i da može pomoći nekom zavedenom mladom biću da okrene leđa nasilju i mržnji, priča za Nova.rs Filip Čolović, reditelj filma “Potreba za mržnjom”.
Njegovo ostvarenje boriće se za nagradu “Srce Sarajeva” u kategoriji dokumentarnih filmova na Sarajevo film festivalu.
– Sarajevski filmski festival, verovatno i najznačajniji u regionu, bez sumnje će baciti neko novo svetlo na film, a samim tim i na ovu važnu temu. To je borba protiv zla koja se tiče, ne samo svih nas, već i naše dece . ističe Čolović.
Ovo je njegova intimna ispovest o gubitku brata Fedora Frimermana koji je svirepo ubijen u tuči ispred jednog beogradskog splava.
– Film ne može da zaleči rane, zapravo, ništa ne može. Ovo je jedan vapaj koji pokazuje u kakvom društvu i svetu mi živimo – kaže Čolović.
Kroz priču o tome, ali i drugim sličnim događajima u kojima su, na razne načine, bez ikakvog razloga stradali ljudi, Filip je tragao za korenima tog bezrazložnog nasilja.
Kako kaže naš sagovornik nagrada u Sarajevu mu nije cilj.
– Verujem da svima uvažavanja i nagrade prijaju, takva je bila situacija i sa mnom do stvaranja ovog filma. Zbog njegove teme, sadržine i načina na koji je rađen, priznanja služe isključivo da se skrene pažnja na korene nasilja na ovim prostorima.
O tome šta je bilo presudno da snimi ovaj film, Čolović kaže da je to bila nemoć koju je osetio.
– Osetio sam da za brata nisam učinio dovoljno. Nakon pisanja ispovedne knjige “Zima bez brata”, odlučio sam da snimim film koji se neće baviti isključivo nama, odnosno, neće se baviti samo slučajem koji mene lično najviše boli, već i svim drugim slučajevima u kojima su ljudi stradali bez ikakvog razloga, a nažalost, izostao je i sudski epilog. Da sam mogao drugačije da pomognem i na neki način umirim svoju savest, možda film ne bi ni nastao. Ovo je bio moj jedini način borbe protiv ludila koje nas okružuje.
Snimanje filma je trajalo više od četiri godine ali, priznaje, vreme ni približno ne oslikava težinu njegovog stvaranja.
– Dokumentarac je pravljen studiozno, s empatijom za žrtve i njihove porodice, i svaki slučaj koji je obrađen govori sam za sebe.
Osim tragične sudbine svog brata Fedora Frimerman, reditelj se bavio i prebijanjem glumca Dragana Maksimovića, ubistvom Slobodana Vukića, zatim slučajem keruše Mile, kojoj su odsečene sve četiri šape, ubistvom Francuza Brisa Tatona, kao i vršnjačkim nasiljem i tragedijom dečaka Alekse Jankovića iz Niša.
“Potreba za mržnjom” već je nagrađen na festivalima, ali Filip Čolović naglašava da mu je neprijatno da o tome priča.
– Ovo je film koji je bio neophodan, prvo meni, a onda, duboko verujem i našem društvu. Reakcije publike su snažne, a to je i bila moja želja. Doduše, snaga se može i doživeti na različite načine. Mnogi ljudi su me posle gledanja filma zvali telefonom, ne mogavši da umire svoje utiske, a opet, na dve bioskopske projekcije kojima sam prisustvovao, nakon filma zavladao bi muk. I u toj tišini je takođe snaga.
