13
Beogradska premijera filma „Ala je lep ovaj svet“ zakazana je za 22. septembar i jedva čekam da se nakon toga nađe na bioskopskom repertoaru, kaže za Nova.rs reditelj Filip Čolović.
Nagrada publike za najbolji film i „Zlatnik cara Konstantina“ Anđelki Prpić za najbolju glumicu na 46. Festivalu filmskog scenarija Vrnjačka Banja, bilans je uspeha ovog ostvarenja nakon premijernog prikazivanja.
Reditelj i koscenarista ove duhovite ljubavne priče je svestrani umetnik koji najviše stvara na televiziji, u svetu dokumentarnog filma je već odavno ostavio trag, a njegova poezija i proza su ovekovečene između korica.
„Ala je lep ovaj svet“ je njegov debi kada je reč o bioskopskom filmu. To nije bila prepreka da okupi plejadu vrhunskih glumaca među kojima su Nikola Pejaković, Andrija Kuzmanović, Anđelka Prpić, Andrej Šepetkovski, Anica Dobra, Bane Vidaković, Tihomir Stanić, Branka Pujić, Andrija Milošević, Slobodan Ćustić, Miljana Gavrilović…
Kakve utiske nosite sa premijere, posebno sada kada vas je publika nagradila?
– Na premijeri u Vrnjačkoj Banji publika je izuzetno reagovala na film, mada nam uslovi nisu bili naklonjeni, s obzirom na to da je projekcija bila na otvorenom, a na pola prikazivanja je počela da pada kiša. Ipak, većina ljudi je sačekala kraj, a onda su sve sa kišobranima, po pljusku, pozdravila ekipu filma. To je sve bilo divno i dirljivo.
Vaš opus na televiziji je impozantan. Da li je bilo neobično raditi prvi dugometražni igrani bioskopski film?
– Kako sam već radio više TV drama, poslednja među njima je „Proleće na poslednjem jezeru” koja je prikazana na Festu 2020, nekoliko većih TV serija, dokumentarnih filmova, nisam se osećao kao debitant. Moram priznati da mi je pomalo i žao zbog toga, jer verujem da bih bio nestrpljiviji i ushićeniji.
Zašto ste se sada odlučili za komediju?
– Nekada kao reditelj vi ne birate tekst, već on pronađe vas. Ovaj tekst je bukvalno mene pronašao, budući da sam komad Andreja Šepetkovskog gledao pre više od deset godina. Od njega je nastala prvo serija, a zatim i film. Komad je duhovit, a kako i moj rad u poslednje vreme naginje komediji, bilo je logično da negde nastavimo taj put. Uostalom, smatram da i u ozbiljnim komadima ima mesta za humor.
Kako se dogodilo da se reditelj i glumac udruže i zajedno napišu scenario?
– Iskreno, to je bio sticaj okolnosti. Činjenica da se Andrej i ja dugo poznajemo i razumemo, naravno, značajno je olakšala naš rad. Ali ideja o filmu nije bila inicijalno naša, i kada se pojavila, želeli smo samo da uživamo u tom stvaralačkom procesu. Potpuno smo pustili mašti na volju i tako je nastao ovaj osoben, neobičan i duhovit film.
Šta ste želeli da poručite ovim ostvarenjem?
– Publika će, iskreno verujem, voleti film. Osim zbog njegove bajkovitosti i topline (anđela Ljubišu igra maestralni Nikola Pejaković), živopisnih likova (Bata – Andrija Kuzmanović, Una – Anđelka Prpić), ovo je neobična, duhovita, vedra, romantična komedija, koja ima poetski završetak. Zbog dobrog osećanja koja budi na kraju, verujem da će ga ljudi gledati i više puta, od onih koji se repriziraju na televizijama za vreme praznika.
Nadaleko je poznat vaš višestruko nagrađivani dokumentarac „Potreba za mržnjom„, koji je osvojio i slomio srca gledalaca. Svojevremeno ste rekli da vam je želja da se prikaže na RTS gde ste inače zaposleni. Hoće li se obistiniti?
– I dalje nisam odustao od te želje. Imao sam ponude od drugih televizija, ali zaista mislim da je njemu mesto na RTS. Uostalom, Javni servis postoji zbog takvih stvari. Nažalost, to što sam tamo zaposlen ne ubrzava stvar, tako da i dalje tražim način da se film pusti u dobrom terminu, jer mene ne zanima da se samo ispoštuje forma, već da ovaj dokumentarac ljudi vide. Mislim da je to jako važno.
Poznato je da ne mirujete i da, ako ne snimate, pišete. Šta možemo da očekujemo s vašim potpisom u bliskoj budućnosti?
– Trenutno snimam treću sezonu serije “Kamiondžije d. o. o.”, koja i dalje, u drugoj i trećoj reprizi, ima neverovatnu gledanost. Premda se ne vodim time, privilegija je videti koliko ljudi nestrpljivo iščekuju novu sezonu svoje omiljene serije koju ste vi radili. Pišem novi roman, raspisujem i novi scenario za film, dok mi je jedan drugi scenario koji sam napisao pre bezmalo deset godina – “Orfejeva smrt”, o našem velikom pesniku Branku Miljkoviću, neplanirano „iskočio“ u prvi plan. Videćemo šta će se prvo desiti od svega toga. Zaista, dosta se radi, osećam grižu savesti što ne stižem sve do čega mi je stalo i stalno imam utisak da je vremena premalo…
Bonus video: Mikelsen sa fanovima u Sarajevu
