3
Ljubavna priča gde se mladi sretnu pa se ne zna da li će ljubav cvetati ili usahnuti, nesporna lepota i fina glumačka sinergija Žili Delpi i Itana Hoka, i u krajnjem zbiru, zaista je bilo lako prepustiti se i uživati, kažu filmski kritičari Jelena Đurović i Zoran Janković o filmu "Pre sumraka", koji slavi 20. rođendan.
Jedna od najlepših filmskih ljubavnih priča, s autentičnim dijalozima i prefinjenim stilom, jeste trilogija „Before” američkog reditelja Ričarda Linklejtera, koscenariste sa Kim Krizan, u kojoj glavne uloge igraju Žili Delpi i Itan Hok. Publika je zavolela intimnu priču o ljubavi, vremenu i povezanosti. Pre dvadeset godina premijerno je prikazan drugi deo trilogije – “Pre sumraka” (“Before Sunset”, 2004). Mnogima je baš taj drugi film, koji se odigrava devet godina nakon njihovog kratkog susreta u Beču i noći koja će im promeniti živote, i favorit u Linklejterovoj hvaljenoj trilogiji.
Ali kako je sve počelo? Prvi deo trilogije „Pre svitanja“ („Before Sunrise“,1995), prati mladog Amerikanca Džesija (Hok) i mladu Francuskinju Selin (Delpi), koji se upoznaju putujući vozom po Evropi i odlučuju da zajedno siđu u Beču, gde provode jedan dan i noć. Film nema klasičan zaplet nego prikazuje njihove razgovore dok šetaju Bečom, u kojima (dok istovremeno flertuju) iznose svoje stavove o životu, ljubavi, uspomenama i drugim temama. Ujutru su krenuli svako svojim putem i dogovorili se da se vide na istom mestu, u isto vreme, kroz tačno šest meseci… Film je premijerno prikazan na Sandens festivalu 1995, a ubrzo nakon toga i na Berlinalu, gde je Linklejter osvojio nagradu „Srebrni medved“ za najboljeg režisera.
„Pre sumraka“ počinje kada je Džesi, sada već pisac, na turneji u Parizu. Njegov roman, inspirisan noći provedenom sa Selin, privukao je veliku pažnju. U jednoj knjižari neočekivano se ponovo susreću, i film se odvija u realnom vremenu dok oni šetaju Parizom, prepričavajući životne priče, i žaleći za propuštenim prilikama tokom gotovo decenije.
Film se bavi propuštenim šansama, protokom vremena i trajnim uticajem te fatalne bečke noći. Za razliku od prvog dela, koji je bio ispunjen optimizmom koju mladost nosi, „Pre sumraka“ donosi zreliju perspektivu. Dijalozi, koje su zajedno napisali Linklejter, Hok i Delpi, deluju prirodno i duboko, i pružaju snažnu emocionalnu povezanost dvoje ljudi, pa ne čudi da su publika i kritičari bili oduševljeni.
Tako i naša filmska kritičarka i urednica portala “Agit Pop” Jelena Đurović, priznaje za Nova.rs, da ima sopstveno iskustvo vezano za film, jer je Itan Hok sticajem okolnosti „kumovao” njenim brakovima.
– Njegove uloge u filmovima „Ujedi života” i „Velika očekivanja” su me inspirisale da se udam jednom, i drugi put zbog „Pre sumraka“, između ostalog i zbog onog čuvenog dijaloga – Selin: „Propustićeš taj avion”; Džesi: „Znam” . Itane Houče, nemoj više, molim te, stara sam (smeh)! Inače, reditelj Linklejter je prvi film trilogije snimao sa idejom da će Ejmi Lerhaupt, žena s kojom je 1989. godine proveo noć u Filadelfiji, doći na premijeru, i da će ponovo uspostaviti kontakt. Nažalost, ona je poginula u saobraćajnoj nesreći tri godine pre premijere prvog filma, što je otkriveno mnogo kasnije na društvenim mrežama – objašnjava Đurovićeva tragičnu pozadinu filma.
„Pre sumraka“ je u filmskoj javnosti pobrao lovorike zbog scenarija, režije i glume Hoka i Delpi. Kritičari su ga hvalili zbog dijaloga i hemije između glavnih likova. Film je bio nominovan za „Oskar” za najbolji adaptirani scenario 2005.
Ni po sudu Zorana Jankovića, filmskog kritičara, nije čudno što je „Pre sumraka“ kod publike i kritike izazvao ljubav na prvi pogled.
– Ričard Linklejter je vidno ublažio i pročistio svoju estetiku znanu iz filmova „Propalica“ i „Sluđeni i zbunjeni“, i pred gledaoce je doneo iskrenu, pa još i generacijsku melodramu bez i najmanje primesa cinizma. Tu je i „začin“ uvek dobrodošlog turizma, kao i zauzdana melanholija zrelijih godina koje spremno čekaju da progutaju tanane duše željne i romanse i globtroterske dokolice… Na kraju, tu su i nesporna lepota i fina glumačka sinergija Žili Delpi i Itana Hoka, te je, u krajnjem zbiru zaista bilo lako prepustiti se i uživati, ali i zažmuriti pred povremenim neumerenostima, poput detalja kada glavna junakinja iz druge ulice prepoznaje zvuk klavirkorda – konstatuje Janković.
Sve ono što smo gledali u toj trilogiji danas u eri tehnologije i društvenih mreža je, po mišljenju Jelene Đurović, nezamislivo.
– Da li ljudi koji su odrasli uz mobilnu komunikaciju, Fejsbuk i Instagram mogu da zamisle ove situacije? Prvi deo trilogije – susret u vozu, noć u Beču i ljubav koja se dogodi kao i svaka prava – odmah. Oni se razilaze izjutra i to je kraj. Pre trideset godina nismo znali da li će se ponovo sresti za šest meseci kako su se dogovorili. Drugi deo – posle Beča devedesetih, dolazi Pariz 2004. Sreću se ponovo. On promoviše knjigu koju je pisao o njoj. Ljubavna priča gde se mladi sretnu pa se ne zna da li će ljubav cvetati ili usahnuti, a događa se u moderno doba, na pragu nove tehnološke revolucije… To je ono što mislim da može da zanima one koji se bave filmskom teorijom i medijima. Možda nije pravo pitanje za mene koja sam isto godište kao omladina iz vremena „Tvin Piksa”, „Beverli Hilsa” ili trilogije „Before” Ričarda Linklejtera. Emitujte filmove nekome ko sad ima 16, i čekamo reakciju – poručuje Đurovićeva.
Poslednji deo trilogije “Pre ponoći” („Bifore Midnight“, 2013) predstavlja suočavanje omiljenog para, koji je dugo zajedno, sa prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. Džesi je već uspešan pisac, i u Grčkoj njih dvoje borave u vikendici jednog njegovog kolege, zapravo, živopisnoj vili na selu. Džesi ima nalete kreativnosti koja oduševljava okupljeno društvo, prijatne grčke parove, ali Selin, čija je prošlost poslužila kao inspiracija za Džesijeve romane, možda nije toliko oduševljena idejom da bude privlačna francuska muza za Džesijevu karijeru.
“Ovog puta hteli smo da predstavimo brutalno iskren prikaz dugogodišnje veze – koliko je sve to teško. Sva ta mala minska polja. Morali smo da zađemo u porodične odnose, toliko drugačije od kratkog upoznavanja u njihovim dvadesetima ili ponovnog nalaženja u tridesetim”, ispričao je reditelj Linklejter prilikom predstavljanja filma.
Linklejter je nedavno u intervjuu “Indinpendentu” izrazio nadu da će dodati četvrti film postojećem triptihu:
„Očigledno smo propustili naš devetogodišnji interval, ali to je od početka bilo sasvim proizvoljno. Nije bilo planova ili pokušaja da se napravi još jedan film, niti odbijanja. Ali mislim da ćemo se okupiti kada budemo imali nešto da kažemo, kad budemo ušli u neku novu fazu života”, kazao je Linklejter.
Tokom protekle dve decenije „Pre sumraka“ je učvrstio status jednog od ključnih romantičnih filmova 21. veka. Prikazivanje složenosti ljudskih odnosa na tako iskren način učinila ga je bezvremenim. Poziva nas da se osvrnemo na sopstvene živote, odluke koje donosimo i puteve kojima idemo…
Bonus video: Tarantino – Svojim filmovima je postavljao nove standarde u kinematografiji, šokirao i svađao publiku sa holivudskim kritičarima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare