1
Remek-dela Sandra Botičelija, Mikelanđela, Đota, Ticijana, Rafaela, Rubensa, Karavađa, Goje, Rembranta, razlog su zbog kojih posetioci iz svih krajeva sveta hrle u galeriju Ufici u Firenci. Nakon lokdauna u Italiji muzej, koji je tri puta za proteklih godinu dana bio zamandaljen, ponovo otvara svoja vrata 4. maja.
A biserima renesansne umetnosti, poput Botičelijevih „Proleća“ i „Rođenja Venere“, ili Da Vinčijevih „Blagovesti“, koje se čuvaju u Uficiju, uskoro će se pridružiti novootkriveni portreti članova čuvene italijanske porodice Mediči.
Još jedan u nizu lokdauna u Italiji, čelnici jednog najuglednijih i najstarijih muzeja na svetu, Uficija iskoristili su za renoviranje zdanja, otvorenog daleke 1581. godine u Firenci. Ali, zahvaljujući tom renoviranju došlo se do fascinantnih otkrića unutar zdanja, jedne od najvećih turističkih atrakcija u ovom gradu u Toskani.
Ovaj muzej je do svoje impresivne kolekcije došao zahvaljujući jednoj od najuglednijih italijanskih porodica ikad, Mediči. Porodica koja je u 14. veku osnovala banku u Firenci, biće tokom narednih stoleća jedna od najmoćnijih u čitavoj zemlji. Upravljali su i Firencom, a svoje bogatstvo i moć koristili su i za opšte dobro. Bili su, možda i najveći ktitori umetnosti, i upravo su oni otvorili vrata svoje palate Sandru Botičeliju i Leonardu da Vinčiju, a osnovali su i školu vajanja zahvaljujući kojoj je Mikelanđelo mogao da pokaže sav svoj raskošni talenat.
I na mestu gde se nekada nalazila rezidencija Medičijevih, koju su oni pretvorili u muzej darujući nesebično svoju impresivnu kolekciju umetničkih dela, otkrivena su nedavno dva portreta članove ove moćne dinastije.
Dok su instalirali novu blagajnu i garderobu u muzejskom zapadom krilu radnici su naleteli na skriveni portret Kozima Drugog Medičija, velikog vojvode od Toskane.
Kozimo Drugi, koji je vladao i Firencom 1609. i 1621, na slici stoji iznad dve dame, koje je slikar smestio u sedeći položaj. Dame predstavljaju gradove Firencu i Sijenu, oba koja su bila pod kontrolom porodice Mediči. I oni sede kraj lava i ostalih simbola moći.
U istoj prostoriji, koja je služila kao neka vrsta „skladišta“, radnici su pronašli i manji portret oca Kozima, Fernanda Prvog, koji je vladao Firencom između 1587 i 1609, prenosi Smitsonijan magazin.
„Bilo je sasvim uobičajeno da imate slike vladara u zvaničnim državnim odajama, a ova prva zapravo pokazuje mladog Kozima kako se ponosi time što je Firenca preuzela i Sijenu“, kazao je za londonski „Tajms“ direktor Uficija Ajke Šmit.
Stručnjaci smatraju da je portrete načinio neko iz kružoka slikara Bernardina Početija.
A pre nego što je ovo zdanje postalo muzej, u njemu je najpre bila rezidencija, a potom i administrativne i pravne kancelarije porodice Mediči.
„Uopšte nismo imali pojma da se slike nalaze tu. Njihovo otkriće nas je potpuno zateklo i iznenadilo“, kazala je portparolka muzeja Naomi Rea za sajt „Artnet njuz“.
Ali, to nije sve od otkrovenja. Dok je rađena rekonstrukcija radnici su pronašli i islikane motive biljaka iz 18. veka, kako krase zidove i plafone u skladišnim prostorijama za umetnine.
Arheolozi i izvođači radova su pokušavali da preurede i nekadašnje štale za konje u podrumu Uficija, napravljene još u 16. veku. Dok je porodica Mediči ovo zdanje koristila kao jednu od svojih mnogobrojnih rezidencija u Firenci i šire, u podrumu su imali štalu u kojoj su držali svoje konje. I dok su raščišćavali te podrumske odaje otkrili su islikan zid iz srednjeg veka, ali i posmrtne ostatke troje ljudi za koje se pretpostavlja da su tu bili sahranjeni, s obzirom da je pre nego što su zdanje sagradili Medičijevi na mestu Uficija bila crkva.
„Neverovatno je koliko je ova zgrada bivala preadaptirana kroz vekove za nove potrebe. I svaka odaja u ovom zdanju krije fascinantnu priču“, istakao je direktor Uficija za „Tajms“.
Portret Kozima Drugog preživeo je toliko dugo verovatno zahvaljujući naporima „nepoznatog heroja“ koji ga je umotao, a potom stavio u debeli beli gips:
„Možda je taj nepoznati spasilac želeo da ona bude sačuvana za buduće generacije. Naši istraživači još uvek pokušavaju da otkriju šta se sve krije iza ovoga“, dodao je čelni čovek muzeja.
Čitav niz fascinantnih otkrića stigao je usred ambicioznog projekta renoviranja koji je nazvan „Novi Ufici“. Cilj renoviranja, rađen po arhitektonskom planu Kjare Laure Tetamanti i Frančeska Fortina, bio je i da se napravi novi velelepni ulaz u muzej. Takođe, i da se pridoda gotovo 2.000 metara kvadratnih muzeju, tako što su se rekonstruisale 43 do sada nekorišćene sobe, prevashodno u podrumu i prizemlju ovog zdanja u centru Firence.
Poseta će nakon ponovnog otvaranja biti limitirana u skladu sa epidemiološkim merama, koje su u Italiji na snazi u cilju borbe protiv koronavirusa.
„Ukoliko posetite muzej sada i narednih nekoliko meseci, to znači da ćete više nego ikad osetiti kao da ste deo porodice Mediči. A naročito ako ujutru poranite, možda ćete u odaji sa Botičelijevim remek-delima biti sasvim sami bar nekoliko minuta, dok neko ne dođe. A to se nikada ne dešava“, zaključio je Ajke Šmit za AP.
