Podeli
Foto: Privatna arhiva/Promo

Nisam toliko razmišljao o recepciji mog romana. Bio sam opčinjen pričom koju kazujem, kaže pisac Enes Halilović, autor knjige "Ljudi bez grobova", na vest da je jedan od sedmorice finalista u izboru za Ninovu nagradu za roman godine.

Žiri za Ninovu nagradu za roman godine u najuži izbor uvrstio je sedam romana. Među njima su i “Ljudi bez grobova” Enesa Halilovića. Ovaj pesnik i prozni pisac pre te knjige objavio je 14 naslova, a mnoge od njih dočekane su značajnim nagradama. U romanu “Ljudi bez grobova” ispričao je priču, kako je rekao, sa kojom se nosi bezmalo tri decenije. U središtu je mladić koji istražuje okolnosti koje su od njegovog oca napravile serijskog ubicu i poteru za njim po okolini Novog Pazara sredinom osamdesetih godina, a naporedo sa trilerom punim obrta, pred čitaocem se u sadašnjem vremenu otkrivaju i dublji slojevi priče, o ljubavi, zločinima, umetnosti, sudbini i istoriji, mitovima i mitskom ocu…

Vest o sedmorici finalista u izboru za Ninovu nagradu za najbolji roman objavljen u 2020. godini brzo se proširila među književnom i širom javnošću. “Čim je objavljena vest, ljudi su počeli da me zovu”, kaže Halilović. Ne zvuči previše uzbuđeno.

– Nisam toliko razmišljao o recepciji mog romana u savremenom trenutku. Bio sam opčinjen pričom koju kazujem. Ne brinem za svoj roman, bez obzira na to gde će ići, pred kog čitaoca i pred koji žiri za mog života ili posle moje smrti. Potpuno sam spokojan. Ko god pročita moj roman, nadam se, neće ga nikad zaboraviti – priča Halilović.

Pored njegovog romana, u konkurenciji za prestižnu književnu nagradu su i dvojica ranijih laureata, Vladan Matijević sa romanom “Sloboda govora” i Svetislav Basara sa “Kontraendorfinom”. Rame uz rame sa njima su i Darko Cvijetić, autor romana “Što na podu spavaš”, Savo Stijepović sa “Prekrasnim ruševinama”, Bojan Savić Ostojić sa “Ništa nije ničije” i Ognjen Spahić, autor romana “Pod oba Sunca”.

Na pitanje da li je čitao romane drugih finalista, kaže da ne bi da o njima donosi sud.

– Prošlogodišnju produkciju sam čitao vrlo malo, ne mogu da kažem da sam je pratio kako treba. Bavio sam se drugim stvarima. Nisam dovoljno upućen u romanesknu produkciju 2020. da bih mogao o tome da sudim – objašnjava svoj stav.

Enes Halilović Foto: Privatna arhiva

Ninova nagrada bila je i predmet polemika prošle godine, a i ove godine je jedna grupa pisaca odlučila da ne šalje svoje romane. Sa druge strane, u redakciju NIN-a stiglo je rekordnih 212 romana. Kako Halilović gleda na sve to?

– Svaka polemika u književnom životu može da bude veoma korisna. Mi u Srbiji treba što više da razgovaramo jedni sa drugima i da se nađemo na nekim zajedničkim tačkama. Normalno je da nisu svi istomišljenici i normalno je da se uspostavi dijalog u okviru kulture, na ljudskoj bazi. Nemam ništa protiv akta ljudi koji su bojkotovali, to je legitiman akt, a mislim da on čak i koristi Ninovoj nagradi da se podigne pažnja i sve je to deo procesa kako da ljude vratimo knjizi. Svi smo mi radnici na jednom poslu: kako čitaoce vratiti knjizi. Nemam nikakvu strast ni protiv bilo koga, niti za bilo koga. Svi smo mi za književnost i sve je to normalno i ljudski – zaključuje pisac.

Žiri će odluku o tome kome će pripasti 67. Ninova nagrada za roman godine saopštiti 25. januara.

Komentari

Vaš komentar