Jednom zgodom, posle neke probe u Ateljeu 212, izađoh na ulicu, pored mene se stvori Tanja Bošković, gospođa, dama, ortak, i seks-simbol svih naših mladosti. “Gledam te, sine… sve ti Bog dao. Lep si, pametan, zgodan, talentovan, šarmantan, duhovit, inteligentan… Al’ si pust… Bože ti sačuvaj."
Jedna od najiščekivanijih knjiga ove godine u Srbiji je sigurno “Stovarište” glumca Sergeja Trifunovića, u izdanju Geopoetike. Neobično delo čiji žanr teško može da se definiše. Priče, pesme, crtice, razmišljanja, podsećanja, anegdote… Svašta je tu. “Pomalo autobiografija, a više biografija o sebi (ono kada pišete o sebi kao o drugome). AutoBiografija kroz druge i preko drugih. A najviše putopis po isprepletanoj Amero-Srbiji, od Beograda i nazad, preko Pariza, Amsterdama, Njujorka i Los Anđelesa, ali i Los Aranđelovca”, napisao je književnik Vladislav Bajac o „Stovarištu“.
Nova.rs ekskluzivno uz dozvolu izdavača i autora prenosi određene delove knjige koja je od danas u knjižarama.
“Njujork se menjao i rastao na moje oči. Odlazio bih iz njega i vraćao se, i uvek nanovo, sa ponovnim uzbuđenjem otkrivao nove ili odranije poznate delove grada, koji bi, posle samo neku godinu, bili potpuno neprepoznatljivi. Volim Njujork. U određenim dozama, naravno. Septembar i maj su idealni. Baš kao i u Beogradu. Vreme je u 90 posto slučajeva identično kada su ova dva grada u pitanju. Ako bi u Beogradu usred jula pala kišica i pirnuo vetar, slobodno se kladite da se isto dešava i u Njujorku. Ako je osvanuo sunčan topao dan u januaru, napravio bljuzgu od snega i izvukao ljude napolje u topećem loncu Velike jabuke, sve pare da se isto dešava sa druge strane lopte, u Beogradu”, piše Sergej u delu knjige gde pominje svoj boravak u Americi.
“Hari Din je, naravno, poneo gitaru. Predivno je svirao i pevao sin uzgajivača duvana iz Misurija. Uglavnom meksikanske, nežne i elegične, bolje i zamamnije od bilo kog Meksikanca ikada… Zovem Vojina Ćetkovića dok H.D. na moju molbu izvodi Cancion Mixteca, čarobnu numeru iz filma Paris, Texas, na koju smo sekli vene na Akademiji, kao i na ceo film uostalom. Trebalo nam je dosta godina da ukapiramo da Cancion Mixteca ne peva autor muzike Raj Kuder, već glavni glumac. Taj glas prosto nije išao uz tu pojavu.
“Je l’ čuješ?”
“Šta?”
“Pesmu, konju. Je l’ čuješ?”
“Čekaj, bre, Sero…vozim, ne čujem ništa.”
“Nikad od tebe ni kurca. Hari Din Stenton ti peva u slušalicu, ti voziš…”
“Ne seeeeeri…”
Ne remse. Hari nas je, u svojoj trećoj dobi, voleo i prihvatao kao drugare iz vrtića”, piše Sergej Trifunović o poznanstvu i druženju sa velikim glumcem iz Holivuda.
“Jednom zgodom, posle neke probe u Ateljeu 212, izađoh na ulicu, pored mene se stvori Tanja Bošković, gospođa, dama, ortak, i seks-simbol svih naših mladosti.
‘Gledam te, sine… sve ti Bog dao. Lep si, pametan, zgodan, talentovan, šarmantan, duhovit, inteligentan… Al’ si pust… Bože ti sačuvaj’.
Pust. Jašta”, piše u delu jedne od bezbroj interesantnih Sergejovih pričica u knjizi „Stovarište“.
Sergej Trifunović je rođen 1972. u Mostaru. Devica sa podznakom u Škorpiji, Mesecom u Raku. Završio je samo osnovnu školu. Posle drugog razreda gimnazije, upisao Fakultet dramskih umetnosti, koji takođe nije završio… Iza njega je svašta, ispred njega još svaštije. Ne bojte se, nema nameru da postane pisac, piše u kratkoj biografiji autora na koricama knjige.
„Bolji od mene tražiće dlaku u jajetu, ali njegovo pripovedanje doživljavam kao uzbudljivo, bogato, neposredno i vredno, okupano osobenom zlatnom svetlošću“, napisao je u predgovoru čuveni rok novinar Peca Popović.
Bonus video: Podcast Snaga uma i gošća Marija Ratković
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare