14
U vezi s pomešanim listovima Miroslavljevog jevanđelja, mogu da potvrdim da su zamenjena mesta drugom i osmom listu, kaže za "Novu" primenjeni umetnik Aleksandar Ćeklić, poznat po umetničkom povezu knjiga, koji je i otkrio greške u najstarijem sačuvanom srpskom ćiriličnom rukopisu posle njegove digitalizacije u Audio-vizuelnom arhivu SANU.
Podsećamo, Ministarstvo kulture i informisanja potpisalo je Sporazum o saradnji na digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja sa čelnicima SANU, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke. Kako je najavljeno, planirano je i snimanje dokumentarnog filma o istorijatu knjige i procesu digitalizacije, kao i izrada fototipije. Na ovo saopštenje reagovao je Veljko Topalović iz AIZ „Dosije“ koja je još 1998. snimila original Miroslavljevog jevanđelja na osnovu čega je uradila fototipiju, film i seriju „U početku beše reč“ u režiji Boška Savkovića o istorijatu i procesu izrade faksimila ove relikvije koja datira iz 12. veka.
Ipak, niko nije očekivao da su stranice Miroslavljevog jevanđelja pomešane. To je nakon digitalizacije otkrio Aleksandar Ćeklić, a greška je nastala 1999. tokom restauracije rukopisa. Topalović i Savković su obznanili skandal i prozvali potpisnike Sporazuma o digitalizaciji da učestvuju u, kako su rekli, zaveri ćutanja. Posle toga je usledilo saopštenje Ministarstva za kulturu da su konstantovane određene promene i da će biti formirana stručna komisija da utvrdi u kom se stanju nalazi Miroslavljevo jevanđelje.
Aleksandar Ćeklić se već dugo vremena bavi srpskim srednjovekovnim (vizantijskim) povezom knjiga, a na Hilandaru je imao privilegiju da ih istražuje u izvornom obliku. Prof. dr Đorđe Trifunović, kako kaže, podsticao je njegov zanatsko-umetnički, kao i naučno-istraživački rad.
– On mi je najavio je da ćemo 9. septembra 2021. moći da pogledamo Miroslavljevo jevanđelje. Bilo je izloženo u tamnoj komori, osvetljeno posebnom svetlošću. Sa nama su bili i akademik Aleksandar Кostić, upravnik Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU, fotograf Brana Vojinović, Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja, kao i kustos zadužen za Miroslavljevo jevanđelje, devojka u rukavicama koja je listala Jevanđelje… Nije bilo dozvoljeno da ga dodirujemo. Moj prvi utisak je bio da je knjiga funkcionalna i mogla je da se lista.
Šta je promenilo taj utisak?
– Tek detaljnijim zagledanjem otkrivali su se mnogobrojni nedostaci. Prvo što sam uočio i što predstavlja najveći prestup restauracije jeste prelepljena unutrašnja strana daske i spoljašnja strana prvog lista nekom belom neprikladnom hartijom. Osim što to vređa estetska osećanja, prekriveni su a možda i zauvek izgubljeni, zapisi iz kasnijeg perioda. Njom je prekrivena i unutrašnja strana daske na kojoj su bili žlebovi i otvori koji predstavljaju važan element za tumačenje i odgonetanje načina pričvršćivanja daske za knjižni blok. Viđao sam mnogo knjiga u Hilandaru kod kojih je unutrašnja strana daske neprelepljena i ta otkrivenost nas uvodi u arheologiju srednjovekovne knjige. Verovatno su tim nerazumnim knjigovezačko-restauratorskim postupkom želeli da ojačaju prvi list koji je u restauraciji oštećen, kao i da prekriju pukotinu između korica i knjižnog bloka. Prema priznanju knjigovesca Radomira Erića, Vera Radosavljević koja je bila na čelu tima za restauraciju, telefonirala je Dejanu Medakoviću koji je dao dopuštenje da se ti delovi knjige prelepe.
Kako ste otkrili da su pomešane stranice u Miroslavljevom jevanđelju?
– U bavljenje povezom ove knjige uvučen sam, da tako kažem, kada sam od Veljka Topalovića dobio na poklon tabake prvog fototipskog izdanja AIZ „Dosije“ za moju izložbu umetničkih poveza 2018. godine. Moram da objasnim da je knjižni blok sastavljen od sveščica – tabaka, tetrada, a one čine najčešće četiri presavijena lista. Miroslavljevo jevanđelje ima 23 sveščice i svaku od njih čine četiri dvolisnice, sem poslednje koja ima dve dvolisnice i jedan slobodan list. Na gornjem desnom uglu prvog lista svake sveščice nalaze se brojevi ispisani staroslovenskim brojevima. Zapazili smo da je knjigovezac u okviru knjižnog bloka zasebno prošio prvu dvolisnicu, a potom preostale tri, čime su sada dobijene 24 sveščice. Iako je to što sam video bilo atipično rešenje, u prvi mah sam pomislio da tako treba du bude, jer mi ni na kraj pameti nije padala pomisao da je došlo do greške. Želeći da razumem zašto je to tako, zamolio sam Veljka Topalovića da ispita knjigovesca Erića da to malo pojasni, a usput sam mu rekao da je on u fototipskom izdanju napravio grešku jer je u originalu drugačiji raspored sveščica.
Kad ste shvatili da je, u stvari, greška u originalu?
– Tih dana sam neprestano razmišljao o tome želeći da razumem to neuobičajeno rešenje. Srećna okolnost je što sam imao „Politikin“ dodatak iz 1970. posvećen Miroslavljevom jevanđelju i tamo se na fotografiji prve strane videla delimično i druga strana. Tu sam zapazio da prva dvolisnica nije zasebno prošivena već je, kao što inače treba, podavijena ispod preostale tri. Tad mi je već bilo jasno da je na originalu posle restauracije napravljena greška. Nakon tog uvida, sredinom septembra, sreo sam se s akademikom Aleksandrom Кostićem u Audio-vizelnom centru SANU i sve smo proverili na njihovim snimcima koji su vrhunski profesionalno urađeni. Dogovorili smo se da o ovome nikome ne govorimo, dok nadležni to ne iznesu u javnost.
Da li ste došli još do nekih saznanja u vezi Jevanđelja?
– Tih dana smo imali još nekoliko sastanaka na tu temu, a na jednom od njih zatekao sam Dušana Mrđenovića i Branislava Brkića, iz AIZ „Dosijea“, koji su sa Veljkom Topalovićem bili priređivači fototipije Miroslavljevog jevanđelja. Brkić je tom prilikom rekao da će doneti njihove snimke iz Južnoafričke Republike gde se štampao faksimil. To bi bilo jako značajno, jer Vera Radosavljević nije uradila valjanu fotodokumentaciju pre restauracije, što je još jedan veliki propust. Meni bi ti snimci posebno značili jer bi postojala mogućnost da na osnovu njih rekonstruišem kapitelnu vrpcu koja je značajan gradivni i estetski deo svakog srednjovekovnog poveza. Iako se ta vrpca pominje u izveštajima restauratora, o njoj nemamo ništa suštinski rečeno, nema fotografija i, što je najgore, ona nije sačuvana, već je bačena. Jedina je nada da se na osnovu snimaka AIZ „Dosije“ eventualno rekonstruiše taj deo.
O ovom skandalu javnost su obavestili Veljko Topalović i Boško Savković. Kako se to dogodilo?
– Sumnjajući da nešto nije u redu sa Jevanđeljem, Topalović je otišao u Audio-vizuelni centar kod akademika Aleksandra Кostića želeći da proveri o čemu se tačno radi. On mu je pokazao stare snimke koje je napravio Matejić 1998, gde je Topalović video da je sve u redu, i posle toga se smirio. Tek tri meseca nakon toga, krajem decembra, pozvao me je rekavši da ga neki novinari pitaju o pomešanim stranicama Miroslavljevog jevanđelja. Verovatno je dobio informaciju od nekog ko je samo delimično bio upućen, pa mu je bilo jasno da je redosled poremećen ali nije znao o kom se listu radi. To je pokušavao da sazna od Кostića i mene tražeći još i fotografiju prva dva lista. Nismo mu to dali, ali on je u međuvremenu saznao za snimak na internetu na kojem se delimično vidi druga stranica, što mu je bilo dovoljno da razume u čemu je problem.
#related-news_1
Кo je, po vašem mišljenju, odgovoran za pomešane stranice našeg najvrednijeg pokretnog dobra?
– Ako se greške iz prošlosti ne sagledaju i ne označe, one će se iznova ponavljati. To je zakonitost života, kako pojedinaca tako i projekata, država, naroda. Zato je nužno da se ispitaju sve okolnosti i stepen odgovornosti svih učesnika. Možda bi mogla da se formira komisija i za tu svrhu, istine radi i zbog javnosti. Meni je logično da prva linija odgovornosti pripada timu Vere Radosavljević koja je vodila projekat. Ona je diktirala pravila, uspela da se izbori s protivnicima, da zadobije javno mnjenje i da se nametne kao spasilac Miroslavljevog jevanđelja. Posle svega je dobila i nagradu za svoje delo. Кo je njoj dao toliku slobodu, koje telo je trebalo da kontroliše njen rad i da ga na kraju prhvati i oceni, kakva je uloga tadašnjeg ministarstva, o tome ja nemam nikakva saznanja.
Ministarka kulture Maja Gojković je, nakon potpisivanja Sporazuma o digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja, najavila raskoričavanja rukopisa. Zašto se od toga odustalo?
– Razvezivanje se nije desilo zbog akcije koju su izveli restauratori iz svih najvažnijih institucija na čelu sa Željkom Mladićevićem. Ne bih se upuštao u njihove ocene, jer nisam dovoljno stručan za probleme stanja pozlate, boja, mastila, pa i samog pergamenta. To će, verovatno, da oceni neka nezavisna komisija ako se formira. Deluje mi da je njihov izveštaj jednostran, jer nisu istakli nijedan nedostatak. Buduća komisija mora i njihovo mišljenje da razmotri i traži dodatna objašnjenja. Uzimajući u obzir sve greške nastale tokom restauracije, od kojih sam samo neke naveo, podržavam stav da knjigu sada treba razvezati.
Da li je moguće vratiti Miroslavljevo jevanđelje u pređašnje stanje?
– U načelu se protivim razvezivanju originalnih starih poveza jer se time zauvek uništavaju gradivni elementi i veze. Povez, kao organska celina s rukopisom, odslikava duh vremena u kome je nastao i ako se knjiga razveže, zauvek se gube važni materijali, a pogotovo tehnika rada. Smatram da je i oštećenje knjige njena istorija i da u tom stanju treba da ostane. Međutim, kako je Miroslavljevo jevanđelje već razvezano prvi put u Beču 1897, čime počinje istorija oštećivanja te knjige, pa onda 1998. prilikom „restauracije“ koja, kao što vidimo, nije uspela, nužno je da se to ponovo uradi.
Koje su eventualne posledice ponovnog razvezivanja knjige?
– O toj temi se ne može govoriti u dnevnim novinama iz razumljivih razloga. Mogu samo da kažem da neće biti posledica ako se bude pravilno postupalo i ako se prethodno urade valjani izveštaji o stanju pergamenta, boja, zlata, poveza. Želeo bih da umirim javnost jer, iako ima grešaka usled restauracije, knjiga je u relativno dobrom stanju, ona zrači nekom unutrašnjom svetlošću, oseti se da je prvobitni rad oko nje bio na neki način mistična saradnja čoveka i Boga. Nadajmo se da će i ono što sledi biti u tom duhu.
Bonus video: Ko je oskrnavio Miroslavljevo jevanđelje
