0
U trenutku kad se iščekuje premijera 25. filma iz džinovske sage o Džejmsu Bondu, tajnom agentu 007, pred svetskim gledalištem je sve što čini ovo poglavlje modernog filma. Neprekidno se gledaju svi prethodni filmovi iz najuspešnije franšize u istoriji filmske zabave (ukupna zarada je prešla 20 milijardi dolara, a brojka se neprekidno pomera), kaže filmski kritičar Milan Vlajčić. I ponovo se meri koji glumac je “najbolji Bond svih vremena”.
– Otišavši u zasluženu penziju, britanski agent tajne službe Jan Fleming je 1953. napisao prvi špijunski roman o agentu sa kodiranim imenom 007, a potom do svoje smrti još 11 sa istim imenom, ali to u bogatoj tradiciji britanskih avanturističkih i špijunskih romana nije ostavilo bogznakakav utisak. Kako je sam Fleming priznao u jednom intervjuu pred smrt (1964), on je zamislio svog junaka kao dosadnog, ne posebno sposobnog agenta kojeg nose događaji – podseća Milan Vlajčić.
A onda je snimljen prvi iz serijala filmova po liku iz njegovih knjiga i, kako to kaže Vlajčić, „ostalo je istorija pred nama“.
Fleming je u ulozi Bonda na filmu video Kerija Granta, ali se to, naravno, nije ostvarilo. Kroz 25 filmova prošlo je šest drugih glumaca. Čekajući premijeru „Nije vreme za umiranje“ (No Time Die) sa Danijelom Krejgom u ulozi tajnog agenta 007, pomerene zbog zatvaranja bioskopa tokom pandemije koronavirusa sa proleća na novembar, britanski Radio Tajms organizovao je izbor za „najboljeg filmskog Bonda svih vremena“. Šon Koneri je dobio ubedljivo najviše glasova.
Tajni agent Džejms Bond ušetao je na velike ekrane 1962. godine u filmu „Doktor No“. Izgledao je kao tada 32-godišnji Šon Koneri, odnosno škotski glumac je na ekranu izgledao i ponašao se kao on. Većina filmofila, sudeći po rezultatima ankete Radio Tajmsa sa više od 14.000 učesnika i danas Bonda zamišlja tako, iako su se u ulozi agenta u službi njenog kraljevskog veličanstva oprobala još petorica glumaca.
Zanimljivo je da je na drugo mesto u ovom izboru izbio ranije prilično kritikovani Timoti Dalton (za njega je glasao svaki treći), treći je Pirs Brosnan (23 odsto), a tek potom slede Rodžer Mur, Danijel Krejg i Džordž Lezenbi. Istini za volju, sistem glasanja napravljen tako da su u prvoj „rundi“ filmofili birali između Konerija i Krejga, u drugoj između Brosnana i Lezenbija, a u trećoj između Mura i Daltona.
Vlajčić podseća da je „Dr No“ u režiji Terensa Janga, „možda najbolji od svih filmova sa Džejmsom Bondom“ prikazan sa velikim uspehom, a da je Šon Koneri u toj ulozi bio izvanredan.
– Kad me neko pita ko je za moju malenkost najbolji tumač junaka koji uvek započinje sa „Bond, Džejms Bond“, nisam siguran da mogu da buden pravedan prema preostaloj petorci glumaca. U proteklih šezdesetak godina svet se promenio, u žanru špijunskog i avanturističkg filma dogodile su se tematske promene i obogaćenja (ne računajući digitalnu tehniku gradnje filmskog prizora koja sada nadilazi ljudsku maštu). Bond u filmovima sa Šonom Konerijem deluje kao romantičan junak, sa prisenkom parodije na ozbiljne agente koji ginu i ostavljaju kosti u tuđini. Nešto sasvim drugo u poređenju sa potonjom serijom junaka iz pera velikog pisca Džona Le Karea. Bond neodoljivo privlači lepotice koje često stradaju umesto njega, pije „smućeno, ali ne promešano“, živi u najotmenijim hotelima sveta, vozi moderna kola sa ugrađenim naoružanjem, spasava se iz nemogućih situacija „kao na filmu“ (citat moje bake Julijane), koketuje sa Manipeni i izbezumljuje šefa tajne službe – podseća Vlajčić.
Bond kog igra Danijel Krejg mnogo godina kasnije je i mnogo drugačiji.
– Bond Danijela Krejga u izvanrednim filmovima „Spektra“ i „Skajfol“ (oba u režiji jednog od najboljih reditelja današnjice, Sema Mendesa, 2012. i 2015.), živi u mnogo surovijem svetu, neprekidno na udaru plaćenih ubica i manijaka čudovišnih razornih moći, mora da preuzme vođenje helikoptera u padu, puca iz svih oružja koja mu padnu pod ruku, nestala je sovjetska Karla (sa padom Berlinskog zida), ni Rusi više nisu jedini veliki igrači. Iščezao je poslednji trag romantičnog junaka – primećuje naš filmski kritičar.
On dodaje i da između ove dvojice „ima još nekoliko spretnih glumaca“, a da je „najšarmantniji je bio višestruki Bond Rodžera Mura koji je lepotice obarao na daljinu i blizinu (da ne pominjem ženski deo gledališta)“.
– Šon Koneri se zabavljao i uspevao nas da zabavi, Denijel Krejg se uvek na krv i nož bori da preživi, i ne razlikuje se mnogo og junaka iz serije o odmetnutom agentu Bornu. Drugim rečima, Bond u postavci Šona Konerija je danas nezamisliv, ali zato ostaje kao veliki simbol vremena kad je film nudio veliku zabavu – zaključuje Vlajčić.
Šon Koneri kao „čist kemp“ za „generaciju X“
Za urednicu sajta agitpop.me Jelenu Đurović, kao pripadnicu „generacije X“, Šon Koneri je – „čist kemp“.
– Ako bih rangirala omiljene glumce koji su tumačili Bonda to su: Mur, Krejg, Brosnan – navodi ona.
A odgovor na pitanje koji glumac je najbolji Bond, napominje Jelena Đurović, diktiran je pre svega ličnim doživljajem.
– Najranije detinjstvo je bio period kad nisu postojali video-rikorderi, pa tako nije bilo ni mogućnosti da se neki film pogleda ako je već „prošao“ u bioskopu. Ali, mogla sam da vidim i ono što nisam gledala ako se dovoljno razmaštam – roditelji su bili filmofili, pa su često pominjali ostvarenja iz ranije mladosti. Živo se sećam jednog opisa: neki čovek je toliko bogat, zao i lud da ubija ženu tako što je prefarba tečnim zlatom i ona se uguši. Nisam gledala „Goldfinger“, ali mi se scena urezala u memoriju kao neka vizija, mnogo pre nego što sam imala priliku da konačno pogledam ovog Bonda iz 1964. godine. Tu dolazimo i do moje najranije prave uspomene na agenta 007 – u pitanju je redovni bioskopski repertoar, sala je „Odeon“ u Beogradu, a na prvog Bonda me vodi otac. A prvi se ne zaboravlja. „Špijun koji me je voleo“ – u naslovnoj ulozi je Rodžer Mur. Ja sam se kao mala dosta uživljavala i upijala sve što rade likovi sa velikog ekrana, pa sam i iz te sale izašla potpuno opčinjena. Na putu do kuće imitiram Bonda, njegove replike i sve što sam inače radila kada sam gledala recimo filmove Brusa Lija. Sve je tu novo i facinantno: sat- digitonac sa telegrafom. Epohalna potera skijama. Naslovna tema koju čujemo kada se otvara padobran sa britanskom zastavom, automobil koji se pretvara u podmornicu i fenomenalni negativac Zuba u impresivno osvetljenom Kairu – otkinula sam na apsolutno sve. Usledila je opsesija Rodžerom Murom, posteri u sobi i iščekivanje narednog nastavka (Moonraker) koji ipak nije bio dobar kao „Špijun“ – priča Jelena Đurović.
Najviše se voli prvi Bond, drugi Star Wars i treći Bergman, dodaje ona.
– I zato smatram da Bond nije podložan objektivnoj kritici i evaluaciji jer je u pitanju kombinacija sentimenta i uspomena na inicijalni susret sa njegovim likom. Većini starijih kritičara, pogotovo iz anglosaksonskih zemalja, Šon Koneri jeste bio prvi Bond i otud je uvek broj jedan na listama „najbolji agent 007“. Meni je ovo van pameti i nikad nisam mogla da se primim na njegov preterano maljavi mačizam u ženskim kupaćim ansamblima i živim bojama. Koneri kao Bond je za pripadnicu „generacije X“ bio čist kemp – navodi ona.
Kvalitet filmova iz serijala se, kako su godine prolazile, poboljšavao, kaže Jelena Đurović, „pa je ceo serijal sa Denijelom Krejgom za nekoliko klasa iznad svega što je prethodilo“.
– „Skajfol“ (Skyfall) je toliko dobar, celovit i bez premca da ga potpuno odvajam od „kanonskih“ Bond ostvarenja. Mislim da je ovome prvenstveno doprineo čovek koji na kraju nije ni potpisan kao scenarista, ali mu je dao čarobni začin – Piter Morgan (The Crown, The Queen, Frost-Nixon) iz projekta je izlašao pre vremena, ali njegova ideja i njegov fank su integrisani u „Skajfol“ – zaključuje ona i dodaje da su tri najbolja filma sa Bondom upravo „Skajfol“, „Špijun koji me je voleo“ i „Kazino Rojal“ (2006).
Svi filmovi iz serijala o Bondu
Šon Koneri je Bonda igrao u šest filmova iz serijala. Pored „Doktor Noa“ (1962), tu su i „Iz Rusije s ljubavlju“ (From Russia With Love, 1963), „Goldfinger“ (1964), „Operacija Grom“ (Tunderball, 1965), „Samo dvaput se živi“ (You Only Live Twice, 1967) i „Dijamanti su večni“ (Diamonds Are Forever, 1971) i „Nikad ne reci nikad“ (Never Say Never Again, 1983).
Džon Lejzenbi igrao je samo u „U tajnoj službi Njenog Veličanstva“ (In Her Majesty’s Secret Service, 1969).
Najviše filmova u serijalu snimljeno je sa Rožerom Murom u glavnoj ulozi: „Živi i pusti druge da umru” (Live and Let Die, 1973), „Čovek sa zlatnim pištoljem“ (The Man With a Golden Gun, 1974), „Špijun koji me je voleo“ (The Spy Who Loved Me, 1977), „Operacija Svemir“ (Moonraker, 1979), „Samo za tvoje oči“ (For Your Eyes Only, 1981), “Oktopusi” (Octopussy, 1983) i „Pogled na ubistvo“ (1985).
Kada se Timoti Dalton pojavio u ulozi tajnog agenta 007, Bond je već uveliko smatran „opštim dobrom“ popularne kulture, pa su se i u tinejdžerskoj štampi pojavljivali posteri i nalepnice sa ovim glumcem i Marjam D’Abo kao „bond devojkom“. Dalton je Bonda igrao u filmu „Dah smrti“ (The Living Daylights, 1987) i u „Dozvoli za ubistvo“ (Licence to Kill, 1989).
Šest godina kasnije, u toj ulozi naći će se Pirs Brosnan. Prvo u „Zlatnom oku“ (Golden Eye, 1995), pa u „Sutra ne umire nikad“ (Tomorrow Never Dies, 1997), u „Svet nije dovoljan“ (The World Is Not Enough, 1999) i, u novom milenijumu, u „Umri drugi dan“ (Die Another Day, 2002).
Danijel Krejg kao Bond debitovao je u “Kazino Rojalu” (Casino Royal, 2006), usledili su “Zrno utehe” (Quantum of Solace, 2008), nakon čega sledi i komercijalno najuspešniji film iz serijala “Skajfol” (Skyfall, 2012), pa “Spektra” (Spectre, 2015). Film “Nije vreme za umiranje” je završen i čeka se njegova premijera. Krejg je izjavio da je to ujedno i njegov poslednji film u liku tajnog agenta 007. Ali, nikad ne reci nikad.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
