0
Na konkursu za (su)finansiranje savremenog stvaralaštva ove godine zabeležena su samo dva "sumnjiva" projekta u odnosu na 20 do 30, koliko ih je bilo prošle godine, i moglo bi se reći da je Ministarstvo kulture napredovalo u sprovođenju konkursne procedure. Međutim, odobravanje novca za ta dva projekta ostalo je upitno, ocenjuju članovi Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).
Ta dva „sumnjiva“ projekta, kako su ih ocenili u NKSS, podneli su Nova galerija vizuelnih umetnosti, kojoj je na konkursu dodeljeno 500.000 dinara za godišnji izložbeni program i Udruženje građana „Povratak prirodi – Građanski forum za ekologiju i kulturu“, koji su za „Priče o parku u parku“ dobili 400.000 dinara. Nova galerija je, prema podacima na koje ukazuju u NKSS, osnovana u junu 2019. godine, a „Građanski forum za ekologiju i kulturu“ u aprilu 2019.
– To su granični slučajevi. Obe ove organizacije osnovane su prošle godine, što implicira da je neko ko je radio konkurse bio siguran da oni rade odlične projekte. Ne bih da ispadne da nekoga optužujemo, ove dve organizacije možda zaista i rade dobre projekte, ali jedan od kriterijuma na konkursu je i referentnost organizacije i iskustvo u sprovođenju projekata i uvek je upitno kada se pojavi neko sa, tako gledano, malo iskustva – kaže Aleksandar Popović, predsednik Upravnog odbora NKSS.
Prema podacima raspoloživim na internetu, Nova galerija za vizuelne umetnosti osnovana je na Vračaru, glavna delatnost joj je „promovisanje slikarstva“, a pored toga se bave organizovanjem „umetničkih izložbi i otvorenih škola vizuelnih umetnosti, kao i književnih večeri za sve ljubitelje poezije“.
Na sajtu „Povratka prirodi“ vidi se da je u pitanju istoimena akreditovana predškolska ustanova koja u Pregrevici radi više od 10 godina, da je to „mesto rezervisano za maštanje, umetnost, dečje stvaralaštvo“, a da je u okviru nje prošlog leta osnovan „Građanski forum za ekologiju i kulturu“ sa ciljem „aktivnog uključivanja građana u očuvanje životne sredine i kulture“, te da „okuplja građane iz različitih oblasti nauke, kulture, umetnosti, koji imaju zajedničku težnju da ličnim aktivizmom naprave promene u društvu uz isticanje značaja ekologije i kulture“.
Mogućnost da su u pitanju projekti ove dve organizacije dobri ostavlja i dr Predrag Cvetičanin, rukovodilac Centra za empirijske studije jugoistočne Evrope, s tim što i on primećuje da su one „osnovane pred konkurs“.
– To ne znači da su ti projekti loši, zato ih i vodimo samo kao „sumnjive“. Na konkursu je ove godine bilo 659 projekata i Ministarstvo ga je dobro sprovelo. Prošle godine bilo je 20-30 „sumnjivih“ projekata. Ne treba stavljati akcenat na ta dva projekta, to zvuči senzacionalistički i baveći se njima izgubio bi se akcenat sa strukturalnih pitanja, a ona su mnogo važnija, jer to zapravo uništava kulturu u Srbiji – kaže dr Cvetičanin.
On izdvaja dva takva problema.
– Prvi je taj što Srbija ima drugi najveći budžet u regionu, Beograd drugi najveći budžet među glavnim gradovima, a iz tog budžeta se izdvaja najmanje novca za kulturu. U Nacrtu strategije razvoja kulture u Srbiji bilo je navedeno se da će se budžet za kulturu povećavati, a on je svake godine sve manji. Početkom godine bio je 0,73 odsto, a sada je, nakon smanjenja, 0,49 odsto. Drugi strukturalni problem je što su ti konkursi Ministarstva, koji su često jedini izvor prihoda za organizacije i umetnike, a za njih se iz budžeta Ministarstva kulture izdvaja 3,5 odsto, a od tog procenta 70 odsto dobijaju republičke ustanove, koje su već na budžetu – objašnjava dr Cvetičanin.
Zatražili smo i iz Ministarstva kulture komentar na to kako je ovim dvema organizacijama odbren novac, ali nam je rečeno da ćemo odgovore na pitanja dobiti sutra.
