Odluka je na njima, ako oni odluče da ne učestvuju, onda Sajma knjiga neće biti, kaže dramski pisac Dušan Kovačević, predsednik Odbora Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu nakon što su čelnici dva velika udruženja i predstavnici grupacije nezavisnih izdavača u zajedničkom saopštenju nakon sastanka zatražili da manifestacija planirana od 11. do 19. septembra bude odložena za sledeću godinu i redovan, oktobarski termin.
Čelnici Udruženja izdavača i knjižara Srbije (Dejan Papić, „Laguna“), Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (Zoran Hamović, „Clio“) i predstavnici samostalnih izdavača okupljenih oko Žarka Čigoje („Čigoja štampa“) u zajedničkom saopštenju poslatom Odboru Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, Beogradskom sajmu, gradu Beogradu i Ministarstvu kulture naveli su da ova manifestacija iz više razloga ne može da bude održana u septembru, kako je najavljeno, i zatražili da ona bude pomerena na redovan termin, krajem oktobra, i to 2022. godine.
– Sutra bi trebalo da bude veliki sastanak oko svega toga sa izdavačima i sa svim drugima, tako da ćemo prekosutra da vidimo šta će biti. Dogovaraju se varijacije, da li će to biti septembar. Mi smo imali ideju da se predupredi eventualna epidemija u oktobru, novembru. Ne samo za Sajam, tu istu priču pričam i za pozorište, i za film… – kaže dramski pisac Dušan Kovačević, predsednik Odbora sajma.
On u saopštenju izdavača ne oseća ultimativni ton, ali kaže da će konačna odluka biti na njima.
– Nije baš ultimativni, ali će odluka biti na njima. Tako ja to vidim. Znate, ako imate prvenstvo u fudbalu, a neće da igraju Partizan i Zvezda, šta onda? Ako četiri-pet najvećih izdavača neće, onda neće biti Sajma. Ko će onda izlagati, kad oni imaju 70 do 80 odsto produkcije? Oni imaju i najatraktivnije naslove i najmoćniji su i najbogatiji. Bukvalno je tako, kao da Partizan, Zvezda i Vojvodina odluče da neće – kaže Kovačević.
Izdavači, između ostalog, ističu i da, pošto nije planirano da cene zakupa izlagačkog prostora, kao ni ulaznica, budu snižene s obzirom na pandemijske okolnosti, sav finansijski rizik organizovanja i održavanja smotre pada na njih. Predsednika Odbora sajma pitamo da li tu vidi prostora za dalje pregovore. On kaže da se u taj deo posla, oko kvadrata i naplate izdavačkog prostora, nikada nije mešao, ali odgovara uslovno potvrdno.
– Može da se pregovara, ali ne možemo da u ovom trenutku, polovinom juna, pričamo o tome šta će biti u oktobru. Objavili su jutros da su pozorišta u Njujorku odložila velike produkcije na dve godine. Ne isplati im se da ulažu, a da ne igraju ili da igraju pred trećinom publike – navodi Kovačević.
Takav scenario je, potvrđuje, moguć i za Sajam knjiga.
– Moguć je ako izdavači insistiraju na tome da se odloži sledeću godinu, jer su oni imaju ne samo toliko izdanja, nego i zauzimaju mnogo kvadrata na Sajmu. Velike kuće imaju po 200-300 kvadrata, pa i više, prostora, a mali izdavači imaju po par kvadrata. I kad sve to saberete i oduzmete i ako nemate 70 do 80 odsto produkcije, šta ćete da izložite? – zaključuje Kovačević i dodaje da je predviđeno da se na sastanku govori prvo o tome „da li je u postojećim uslovima moguće održati Sajam“, a tek potom o programskom, kreativnom delu, promocijama knjiga i dolasku gostiju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar