Dogovorili smo se da Sajam knjiga bude održan u septembru iz čisto praktičnih razloga, nadajući se da će tokom leta situacija sa ovim čudom od bolesti biti znatno bolja nego krajem oktobra, kaže dramski pisac Dušan Kovačević, predsednik Odbora ove manifestacije. Izdavači su saglasni sa njim da je dobro što će manifestacije biti i da je važno da se kontinuitet održi, ali navode da im zbog održavanja manifestacije mesec i po pre nego što je to bilo ranijih godina mnoge stvari ne idu naruku, pa su neki od njih čak najavili i da neće učestvovati.
Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, posle prošlogodišnje pauze zbog pandemije koronavirusa, planiran je ove godine od 11. do 19. septembra pod sloganom „Povratak napisanih“. Odbor Beogradskog sajma knjiga, na čelu sa dramskim piscem Dušanom Kovačević, i gradski sekretar za kulturu Ivan Karl ovakvu odluku saopštili su na sastanku kom su prisustvovali i predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije Dejan Papić („Laguna“), predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije Zoran Hamović („Clio“) i Žarko Čigoja („Čigoja štampa“) ispred grupe samostalnih izdavača. Sajam bi trebalo da traje dan duže (biće otvoren u subotu umesto u nedelju), a počasni gost 65. izdanja manifestacije je Rumunija.
Kovačević: Septembar iz praktičnih razloga
– Dogovorili smo se da Sajam knjiga bude održan u septembru iz čisto praktičnih razloga, nadajući se da će tokom leta biti, kao što je trenutno, situacija znatno bolja sa ovim čudom od bolesti. Septembar je mesec kada ne dolaze oni klasični gripovi kojih obično ima u jesen i zimu, pa smo računali da preduhitrimo eventualni novi talas, kakav bi mogao da se dogodi u oktobru. A poseta će biti takva kakva bude epidemiološka situacija – kaže Kovačević.
Kovačević, navodeći kao primer da je na otvaranju Sterijinog pozorja bilo dozvoljeno da sala Srpskog narodnog pozorišta bude puna, nada se da će situacija i u septembru biti takva da će nadležni dozvoliti veću posetu Sajmu.
– Ali nemoguće je danas, krajem juna, predviđati šta će biti sredinom septembra – dodaje Kovačević.
Osnovni cilj bio je da Sajam bude održan, ističe on, da se očuva kontinuitet manifestacije, očekujući da liči na sajmove prethodnih godina.
– Ako bude doneta baš neka posebna mera, Sajam će biti održan u jednoj, velikoj hali, ali je i to dovoljno veliki prostor da u njega stane stotinu izdavača i da može da prođe 100.000 ljudi. Važno je da bude održan i da kontinuitet ne bude prekinut. To isto važi i za pozorišta i bioskope od jeseni, za sva kulturna dešavanja. Društvo, grad i država bez kulture nisu grad i država. Ako ukinete i zabranite sve, što je najlakše da se učini, šta vam ostaje? Apsolutno ništa. Sajam knjiga u proseku posećuje 170.000 do 180.000 ljudi, čak i do 200.000 nekih posebnih godina, pa neka bude 100.000 ljudi na Sajmu, to će ponovo biti najveći Sajam knjiga u ovom delu Evrope. Odlučili smo da Sajam bude u septembru i već na prvi znak da će ga biti javili su nam se izdavači i čitaoci. Svi oni ljudi koji su se inače raspitivali, zadovoljni su time što će ga biti i što će moći da se sretnu uživo, i sa knjigama – navodi Kovačević.
Dejan Papić ispred „Lagune“ kao najvećeg domaćeg izdavača i Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) kaže da je dobro što će manifestacije biti, da izdavači žele da to podrže jer bi „druga godina bez Sajma knjiga bila nezamisliva“, ali ukazuje i na to da će, sa druge strane, poseta biti izvesno manja, a da će troškovi izdavača ostati isti.
– Mi izdavači možemo da razumemo razlog pomeranja Sajma, to je bojazan od nekog novog talasa epidemije koji bi sigurno bio jači krajem oktobra nego što bi, ako ga uopšte bude, bio polovinom septembra. Ali to je jedino pozitivno u pomeranju. Sve drugo ne ide u prilog ni izdavačima ni posetiocima. Početkom septembra su tu veliki izdaci za svaku porodicu, tada se ljudi vraćaju sa letovanja, kreće se u školu, postoje troškovi koji opterećuju porodični budžet i oni troškovi kojih u manjoj meri ima krajem oktobra. Drugo, mnogi neće biti u Beogradu, biće i dalje na letovanju, a pitanje je i da li će i poseta iz regiona izostati. Osim toga, u isto vreme održava se i Sajam knjiga u Banjaluci, a koliko god da je on manji od beogradskog, privući će deo publike koja bi u suprotnom verovatno gravitirala ka Beogradu – kaže Papić.
Slično kaže i Zoran Hamović iz izdavačke kuće „Clio“, prvi čovek Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), navodeći da će organizovanje Sajma knjiga u septembru „za mnoge biti prijatno, a za neke i neprijatno iznenađenje“, misleći tu na kraći rok za pripremu.
– To je verovatno jedina mogućnost da sajam bude održan, budući da se očekuje od oktobra i u novembru porast broja zaraženih. Sa druge strane, u septembru će biti pretoplo, ljudi se vraćaju sa odmora praznih džepova, početak je školske godine, tu je to ekonomsko iscrpljivanje i nije im baš do toga da dolaze na sajam. Mnoge stvari nam ne idu na ruku. Ali mora se to razdvojiti. Jedno je odluka Beogradskog sajma knjiga da smotre bude, da se menja datum i da se stavlja na raspolaganje pojedinačno izlagačima, odnosno izdavačima, da učestvuju ili ne učestvuju. To je ono što možemo samo da pozdravimo. Druga stvar je to što nama to ne može da bude ohrabrujuće zato što je rok kratak i nemamo dovoljno vremena za štampu i pripremu knjiga. A uz sve to, daleko od toga da će poseta biti rekordna ili na nivou prethodnih godina. Ionako je, i bez korone, posećenost opadala – kaže Hamović.
To što je Sajam knjiga decenijama unazad održavan krajem oktobra dovelo je i do određenih navika kako kod čitalaca, tako i kod izdavača. Drugim rečima, kako navodi jedan od izdavača, dosta njih se posebno, cele godine priprema za Sajam knjiga duboko u jesen. Zato im i mesec i po kraći rok utiče na pripreme. To potvrđuje i Papić.
– Ima i takvih problema. Neki izdavači jednostavno svoju izdavačku politiku određuju prema kalendaru Sajma knjiga, pa se neka najskuplja izdanja spremaju da izađu baš neposredno pred Sajam knjiga, drugi izdavači možda većinu naslova objavljuju u oktobru, opet računajući na Sajam. To, naravno, ne važi za sve izdavače. „Laguna“ objavljuje skoro 400 naslova godišnje, što je u proseku više od jednog naslova dnevno, ali mi većinu naslova, najveću produkciju, imamo krajem septembra i u oktobru, tako da se nije lako prilagoditi ovom novom kalendaru, pa ni spremiti Sajam knjiga u tako kratkom roku, pogotovu što ćemo imati situaciju da su štamparije na odmorima tokom leta, pa je, ako postoji mogućnost da se ubrza objavljivanje, pitanje i da li će to biti teoretski izvodljivo. Jasno je da ovo nije idealna situacija ni za koga, ali videćemo šta će biti. Neki izdavači iz našeg udruženja su već najavili da neće učestvovati na takvom Sajmu knjiga. To je sada manji broj, jer nemamo povratnu informaciju od svih, ali dešavaće se i to, nažalost – navodi predsednik UIKS-a.
I među izdavačima okupljenim oko UPIS-a ima onih koji razmišljaju o tome da li će izlagati na Sajmu u septembru, pa i onih koji su od toga odustali.
– Ne mogu da procenjujem da li je više onih koji će učestvovati ili onih koji neće jer to nije izvesno. U svakom slučaju je povećan broj onih koji neće – kaže Hamović.
Oba ova udruženja, kao i samostalni izdavači okupljeni oko Žarka Čigoje, izneli su prošle godine, kada se još čekala odluka da li će Sajma biti ili neće, uz zahtev da u Odbor budu uključeni i njihovi predstavnici, i zahteve da se cena izlagačkog prostora snizi, kao i cena ulaznica za publiku. Sajma prošle godine nije bilo, ali su ti zahtevi ostali.
– Nismo to zapostavili, ali u ovom trenutku je bila aktuelna ta informacija o održavanju Sajma, ali mislim da će već na sledećem biti reči i o tome da se ponovo pokrene to pitanje jer mi od tog stava i zahteva ne odustajemo – kaže Hamović.
Papić takođe kaže da na sastanku ove godine nisu ponovili te zahteve, jer tu „nije bilo mesta za pregovore, pošto niko nije pokazivao spremnost da izađe u susret tim zahtevima“ i da se onda postavlja pitanje „da li izdavači žele da bojkotuju Sajam ili da ga prihvate pod ovakvim uslovima“.
– Poznati su naši zahtevi po tom pitanju, ali jednostavno nailazimo na zid. Možemo da razumemo da je Beogradski sajam u finansijskim problemima, jer više od godinu dana nema manifestacija, a imaju troškove, pa verovatno oni i nisu adresa koja može da izađe u susret i da nam pomogne. Ali smo zato smatrali da bi, recimo, Grad Beograd kao osnovač ove manifestacije kao neko ko u dobroj meri staje iza svega što se dešava na Sajmu knjiga, uključujući tu i formiranje Odbora Sajma knjiga, možda mogao da pomogne. Ali to se, po svemu sudeći, neće desiti, tako da su izdavači prepušteni sami sebi i velikom poslovnom riziku – kaže Papić.
Dušan Kovačević kaže da zahtevi da se nižim cenama izlagačkog prostora izađe u susret nisu novost.
– To je tako od prvog sajma, od pre 100 godina. Nije to ništa novo. Izdavači se bore da bude jeftinije, Sajam se bori da ostane u okviru ekonomske računice, da grad ne sufinansira, pošto neće, i cilj je pronalak te srednje, kompromisne varijante da ne budu ugroženi ni jedni ni drugi. To nije ništa novo, svake godine se priča ista priča – zaključuje Kovačević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar