Telefonski imenik Duška Kovačevića: Imam jednu priču za vas

U poslednjoj knjizi "Ja to tamo pevam" dramskog pisca i reditelja Dušana Kovačevića, čiji će novi film "Nije loše biti čovek" premijerno biti prikazan 7. decembra, kako je otkrio u razgovoru za Nova.rs, jeste i oda koju je napisao svojoj majci."Razišli smo se po svetuI po nebuI sad se viđamoSamo u snovimaKao danasKad moja majka mirno spava"Ove stihove beleži u pesmi "Majka" koju završava rečima "kako mi nedostaje..."Upitan koliko je, kada nam neko bližnji ode, bitno otrgnuti ga od zaborava i "očuvati u životu" Kovačević priznaje za naš sajt kako je ta pesma, kao i mnoge priče rasute po njegovim knjigama, "mali i dragi spomenik".- Ja sam na taj način pravio spomenike ljudima koje sam voleo i volim - ističe dramski pisac, reditelj i upravnik Zvezdara teatra i potom nam kazuje jednu emotivnu priču.

Priču o njegovom telefonskom imeniku:- Moj telefonski imenik sam počeo da ispisujem početkom sedamdesetih godina. To je jedna sveska sa kožnim povezom. Skoro da se raspala od upotrebe, jer nemam mobilni telefon i komuniciram na način iz prošlog veka. I zato sam do sada bar deset puta odlučivao i rešavao da prepišem imena u neki novi notes. Prvi put pre desetak godina, pa sam to odgodio, a onda sam ponovo pokušao i došao do nepremostivog problema - da ne treba da upisujem u novi telefonski imenik ljude koji su preminuli. Ali, onda sam stao, jer ne upisati njih znači da dve trećine mog telefonskog imenika ne postoji… U tom mom imeniku, koji je ogroman, mislim da nema čoveka iz sveta filma, pozorišta, književnosti ili bilo kog drugog vida kulturnog života čiji telefon nije zapisan. A većine nema! Ali, neću da ih zaboravim. I kad prelistavam taj svoj imenik ja na neki način komuniciram sa njima. Nažalost, ne mogu da ih pozovem. A tako mi nedostaju neki ljudi koje sam često zvao. Naročito, kada mi je bilo potrebno da se posavetujem i kada sam tražio mudru i pametnu reč, tačno sam znao koga treba da pozovem. Ostalo mi je tek nekoliko prijatelja sa kojima se čujem, a 90 odsto ljudi više nema… To je užas. Taj moj krug u kome sam sa dvadeset i nešto godina počeo da pišem o mrtvima kroz "Maratonce" sada se, na neki način, potvrđuje kao neko predosećanje te večite ljudske bitke da opstanete u životu. Svako se snalazi kako misli da je najbolje.Bonus video:Lena Kovačević o ulozi u filmu "Nije loše biti čovek"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=lenakovaevi-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2511614"]