0
Filmski kritičari BBC izabravili su najbolje filmove godine, a među njima su i "Top Gan: Maverik", "Fabelmanovi", "Trougao tuge" i "Duhovi ostrva"...
„Sve u isto vreme“
Potpuno luda na prvi pogled, ova inovativna i ekstravagantna priča rediteljskog tima „Denijels“ (Danijel Kvan i Danijel Šajnert) ima dubok sloj porodične emotivnosti. Mišel Jeo je idealna i komično iskrena kao Evelin, vlasnica perionice sa poreskim problemima koja ulazi u multiuniverzum. Starija kineska imigrantkinja biva uvučena u nezamislivu avanturu u kojoj sama pokušava da spasi svet istražujući paralelne univerzume u kojima se sreće sa životnim putanjama koje je mogla da vodi.
Film je na momente fantazmagorija preoblikovanja identiteta i pomeranja univerzuma – u jednom Evelin pere veš, u drugom je filmska zvezda… Ovo je redak umetnički film koji može da rasplače publiku, a takođe i da zaradi tonu novca, uzimajući više od 100 miliona dolara na blagajnama širom sveta, smatraju kritičari „BBC“.
„Top Gan: Maverik“
Zakasneli nastavak „Top Gana“ iz 1986. izgledao je kao loša ideja. Ali, kada se Pit „Maverik“ Mičel (Tom Kruz) vratio u elitnu školu pilota američke mornarice, nastali blokbaster nije bio samo uzbudljiva podloga za neke spektakularne akrobatske prikaze, već dirljiva, gorko-slatka drama o starenju. Bio je to i najuspešniji film godine. Pa… kako su Kruz i saradnici to uspeli? Jednostavno, zaista. Vratili su sve elemente iz originalnog „Top Gana“, a zatim su poboljšali svaki od njih. Naravno, pomaže to što Kruz danas izgleda bolje nego 1986. godine.
„Pocrvenela panda“
Ovaj radosni Piksarov crtani film o punoletstvu predstavlja 13-godišnju Kineskinju Kanađanku (glas joj daje Rozali Čang) koja se pretvara u džinovsku pahuljastu crvenu pandu kad god je pod stresom. Njene nezgode su prikazane sa svom stručnošću koju biste očekivali od Piksara, ali film je ličniji od ostalih. Od njegovog multikulturalnog urbanog okruženja, do njegove pozitivnosti o tome da je super biti ponosna štreberka tinejdžerka, čini da sve u njemu dolazi direktno iz srca njegove rediteljke i koscenariste Domi Ši. Samo je šteta što je film otišao direktno u striming, umesto da dobije bioskopsko izdanje koje je zaslužio.
„Happening“
Prošlost je šablon za sadašnjost u elokventnoj, srceparajućoj priči Odri Divan, zasnovanoj na memoarima Ani Erno, dobitnice ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost. En, obična studentikinja, (dirljivo glumi Anamaria Vartolomei) očajnički želi da abortira u Francuskoj 1963. Znajući da bi majčinstvo uništilo njenu budućnost, En bez oklijevanja traži ilegalnu pomoć, u scenama koje razotkrivaju licemerje lekara, establišmenta i neempatičnosti društva u celini. Rediteljski odmeren pristup odražava tihu odlučnost junakinje, izbegavajući propovedanje i melodramu. Umetnički i društveno rezonantni, „Happening“ je jedan od najdirljivijih filmova godine.
„I posle Janga“
Samo glatko možemo da kažemo: Kogonada je genije. Režiser stilski karakternog komada „Kolumbo“ (2017), udahnjuje novi život i vizuelni sjaj u priču o veštačkoj inteligenciji ali sa jakim osećanjima. Kolin Farel igra oca koji pokušava da popravi voljenog robota s veštačkom inteligencijom svoje mlađe ćerke, pod imenom Jang. Robota igra Džastin H Min sa nepogrešivim svetlucanjem ljudske duše. Snimljen u mirnom i prelepom stilu, prožet zlatnim svetlom i smešten u bezvremensku blisku budućnost, ovaj transcendentni film je zapanjujući, od bujnog porodičnog plesnog takmičenja u uvodnim špicama do njegovog otkrića na kraju.
„Moonage Daydream“
Umesto da vodi gledaoce u obilazak najpoznatijih delova Bouvijevog života i karijere, ovaj film ih uranja u dugo istraživanje njegovih putovanja, filozofije i umetničkih poduhvata: njegovo slikanje akrilom i scenska gluma dobijaju više vremena nego neki od njegovih albuma. To je hrabar pristup fascinantnom i izuzetno šarmantnom čoveku. I, koliko god psihodeličan mogao biti, na kraju se bavi jednim univerzalnim pitanjem: koji je najbolji način za bilo koje ljudsko biće da živi svoj život?
„Trougao tuge“
U najnovijoj satiri Rubena Ostlunda, pisac-reditelj cilja na kapitalističko ludilo svojstveno modnom modelingu, društvenim medijima i luksuznim krstarenjima. Ono što je jedinstveno za „Trougao tuge“, koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu, je Ostlundova kombinacija suptilnosti i ekscesa. On daje pronicljiva zapažanja o malim društvenim sitnicama, ali svaku nezgodnu situaciju gura do tačke u kojoj gledaoci gube dah i trzaju se, gade. A, tu je i scena u kojoj brod prebogatih putnika pati od jednog od najgorih napada morske bolesti u bioskopu…
„Eternal Daughter“
Tilda Svinton ima dve zadivljujuće uloge, glumeći ostarelu majku Rozalindu i njenu sredovečnu, filmsku ćerku Džuli, u jednom od najelokventnijih, zapanjujuće lepih filmova godine. Scenaristkinja i rediteljka Džoana Hog prenosi priče o duhovima, dok dve žene borave u škripavom starom izolovanom hotelu, gde su, čini se, jedini gosti.
Ali, dok se Džuli bori sa pokušajem da napiše scenario o svojoj majci, a one pričaju o prošlosti, postaje jasno da film zaista kopa po dubinama sećanjima i žaljenju, preispituje šta možemo, a šta ne možemo da znamo o ljudima koje volimo.
Suptilna priča nas navodi da se zapitamo šta se moglo dogoditi, a šta se moglo zamisliti. Ono što je nesumnjivo stvarno jeste duboki emocionalni uticaj ovog delikatno ispričanog filma, svedočanstvo briljantnog reditelja na delu.
„Fabelmanovi“
Već decenijama znamo da su razorene porodice u filmovima Stivena Spilberga inspirisane njegovim sopstvenim, ali u poluautobiografskom filmu „Fabelmanovi“ on nam daje priču u čistoj, direktnoj, realističnoj formi – nisu potrebni vanzemaljci – i stvara jedno od njegovih emocionalno najiskrenijih, najmanje sentimentalnih dela.
Gledajući unazad odraslim očima, Spilberg vidi svoje roditelje sa svim njihovim manama, ali unosi u film toplinu, razumevanje i ljubav.
„RRR“
“RRR” nije samo jedan od najboljih filmova godine – to je nekoliko najboljih filmova godine. Remek-delo SS Rajamoulija je inspirativna istorijska drama o indijskim građanima koji su se pobunili protiv Britanaca 1920-ih; to je blistav romantični mjuzikl dostojan zlatnog doba Holivuda; to je mračni kriminalistički triler o dva dvostruka agenta koji postaju prijatelji; to je ludo vrhunski akcioni film, i to je gromoglasni ep o superherojima. Ono što je najneverovatnije je da se svi ovi žanrovi i tonovi tako besprekorno uklapaju u jednu moćnu priču.
„Duhovi ostrva“
Uobičajeni crni humor i izoštreni dijalog Martina Mekdone nalaze se u ovom filmu, ali on je zamenio prskano nasilje i agresivnu ironiju svojih ranijih filmova (U Brižu; Sedam psihopata) za nešto tužnije, čudnije i poetičnije.
Ovo je tiha, mala komična drama koja zavisi od apsurdnog neslaganja između dva naizgled pristojna čoveka (Kolin Farel i Brendan Glison) u malom pabu na malom irskom ostrvu. Ugrađuje se u zastrašujuću bajku i podseća na to kakav sjajan glumac Farel može biti.
Bonus video: Mads Mikelsen deli autograme u Sarajevu
