„Društvo ne spasavaju superheroji, već obični ljudi“: Razgovor Lorensa Silve i Miodraga Majića

Lorenso Silva se nakon dugogodišnje karijere u advokaturi otisnuo se u svet književnosti i do danas zabeležio veliki uspeh. Za romana „Nestrpljivi alhemičar“ (El alquimista impaciente) dobio je nagradu Nadal 2000. godine, jedno od najvažnijih književnih priznanja u Španiji a najveće Planetu osvojio 2012. za knjigu „Trag podnevnika“ (La marca del meridiano).

Najveći uspeh postigao je serijom romana u kojima se pojavljuje verovatno omiljeni par Civilne garde - narednik Ruben Bevilakua i agent Virhinija Ćamoro.Španski autor je naveo da je za njega ovaj žanr, osim što ga uvek posmatra kao neku vrstu ogledalo za celokupno društva, odlična prilika da se stvore životni likovi, od krvi i mesa, a ne nepobedivi superheroji.- Ne zanimaju me superheroji koji spasavaju društvo od svih problema - priznao je Silva komentarišući zbog čega za glavne junake svojih romana najčešće bira obične ljude kojima ne dodeljuje nikakva nadljudska obeležja i dodao:- Probleme društva ne mogu da reše superheroji, već obični ljudi. To su ljudi na raznim pozicijama, koji su deo sistema i ne bore se protiv nekog apsolutnog zla, već rešavaju slučaj po slučaj. To su oni koji to rade kao svakodnevni, običan posao i trude se da dođu do istine. Naše probleme treba da rešava celokupno društvo, kroz dobro uređene zakone i profesionalizam na svakom nivou.

Na ovom književnom susretu u organizaciji Ambasade Španije i Instituta Servantes u Beogradu, Lorenso Silva razgovarao je o književnosti i pisanju sa Miodragom Majićem, sudijom Apelacionog suda i autorom mnogobrojnih knjiga fikcije, pravnih prikaza i članaka. Veliki uspeh postigao je sa romanima „Deca zla“ i „Ostrvo pelikana“, kao i zbirkom priča „U ime naroda“. Njegova poslednja knjiga „Rudnik“ objavljena je prošle godine.I Lorenso Silva i Miodrag Majić saglasni su u tome da je kriminalistički okvir mnogo potentniji nego što se često čini i da se u okviru tog žanra mogu postići različiti uspesi u pogledu kvaliteta pisanja, stila i pripovedanja. A sve to prepoznaje i publika.- Trudim se da ne gnjavim svog čitaoca i kada prepoznam da je rečenica viška, sečem je. Mislim da oni prepoznaju to da se trudim da im ne uzmem ni minut više vremena nego što je nužno da bih ispričao priču koju želim - naveo je Majić.Govoreći o svojim počecima, Majić je naveo kako je u pisanje detektivskih romana ušao delom i zbog toga što je uvideo da tog žanra manjka na našoj književnoj sceni.- Bio sam ljubomoran na Skandinavce. Oni su odlični, na primer, u poljoprivredi, u očuvanju životne sredine. Zašto da nam uzimaju triler i krimić, kada smo mi na Balkanu to izmislili - objasnio je kroz šalu i dodao: - Ali, kao rezultat dugoročnog i sistemskog ulaganja u književnost, vi danas imate nešto tako uspešno kao što je nordijski noar.

Majić je istakao da se nada kako ovakva druženja mogu podstaći plodne veze između španske i srpske književne scene i dovesti do potencijalnih prevoda kvalitetnih romana na oba jezika:- Ne vidim zašto ono što je izuzetno čitano kod španske publike ne bi moglo da prođe dobro i u Srbiji, baš kao i obratno.Njegov španski kolega priznao je da bi voleo da pored brojnih drugih svetskih jezika, njegovi romani budu prevedeni i na srpski. Tokom boravka u Beogradu upravo je unosio poslednje izmene na rukopisu koji bi pred španskom publikom trebalo da se nađe ovog maja.- U pitanju je triler koji ima nešto drugačiju perspektivu od mojih najpoznatijih romana. U njima su glavni junaci uvek bili oni ’dobri momci’, a sada je to osoba koja je sa druge strane zakona. Zanimalo me je da istražujem malo kako se to desi da neko napravi presudan korak i okrene se kriminalu - zaključio je Silva, dodajući da se nada da će njegovi romani uskoro biti dostupni i publici u Srbiji.

Razgovor dva pisca pred punom Svečanom salom Instituta Servantes moderirao je Dejan Matić, direktor izdavačke kuće Treći trg.Lorenso Silva predstavio se dan ranije, 13. marta, i novosadskoj publici. U okviru Dana Španije, koji traju do 15. marta, ugostio ga je Odsek za italijanske i iberoameričke studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.Bonus video: Miodrag Majić - "Rudnik" je moj najneobičniji roman

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=miodragmajirudnikjemojnajneobinijialbumdosada-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4336918"]