Publika će konačno moći da pogleda rimejk filma "Mulan", premijera je zakazana za 4. septembar, ali na platformi "Dizni plus", što znači još jedan udarac za pod kovidom posrnule bioskope u Americi i Evropi.
Film je trebalo da bude prikazan u martu, ali je „Dizni“ odlagao premijeru „dok se ne smiri pandemija“. Vlasnici bioskopa u Americi i Evropi očekivali su da će ovo ostvarenje, pored filma „Tenet“ Kristofera Nolana čija se premijera takođe očekuje, privući publiku pred velike ekrane i da će prodaja ulaznica za njih biti neophodna finansijska „injekcija“ za njihovo održanje u uslovima pandemije, ali su se producenti odlučili na do sada ne baš uobičajen korak: da film prikažu premijerno na svojoj platformi „Dizni plus“, uz naplatu od 29,9 dolara.
Time je „Dizni“ postao prvi studio koji će „zaista ogroman film“ predviđen za bioskope prikazati na internet platformi, piše magazin „Tajm“. Da bi gledala ovaj film, publika prethodno mora da se pretplati na „Dizni plus“, što košta 6,99 dolara mesečno, a potom i da plati 30 dolara da bi uživali u ovom ostvarenju kada bude postavljeno 4. septembra na platformu. Sa druge strane, film će biti prikazivan u bioskopima van Amerike, u zemljama gde su bioskopi otvoreni, uključujući tu i Kinu.
Pojedina studija su proteklih meseci odustali od premijera u bioskopima i neke od svojih filmova postavili su na platforme, uz mogućnost da se gledaju po cenama od 20 dolara. To je bio slučaj sa filmovima poput „Kralja Stejten Ajlenda“ (koji je koštao 20 miliona dolara) i „Trolovi: Svetska turneja“ (čije snimanje je koštalo 90 miliona dolara). Za razliku od njih, „Mulan“ je koštao 200 miliona dolara, te otud i plan „Diznija“ da gledanje naplaćuje 10 dolara skuplje.
Čelnik „Diznija“ Bob Čapek naveo je da će takvo rešenje za „Mulan“ biti „izuzetak“, a ne i novi poslovni model, s tim što je, kako piše „Tajm“, teško zamisliti da će veliki studiji beskonačno dugo odlagati prikazivanje svojih novih ostvarenja ako se pandemija nastavi ovim tokom, da im je potreban priliv novca, te da bi ovo što je uradio „Dizni“ moguće da bude i način za prikazivanje „Nema vremena za umiranje“ (novi nastavak iz franšize o Bondu) ili „Vondervumen 1984“. A to znači i zaista loše vesti za bioskope.
Postaje jasno da bioskopi u Americi neće biti otvoreni u dogledno vreme, konstatuju novinari „Tajma“ i njihova računica pokazuje da se prikazivanje na platormama sa naplatom zaista isplati studijima. Prosečna cena ulaznica u američkim bioskopima je 9,26 dolara (ne računajući tu „parking i kokice“), što znači da je porodicama sa četiri člana prihvatljivo da plate 30 dolara da bi gledali visokobudžetni film više puta iz udobnosti svog doma.
U jednom istraživanju koje je sproveo „Varajeti“ na društvenim mrežama, tek svaki šest rekao je da bi platio 30 dolara da odgleda film na platformi. To ne zvuči mnogo, ali neka 15 odsto od 60 miliona pretplatnika „Diznija plus“ plati taj iznos, to znači 270 miliona dolara zarade, i to samo od prikazivanja na ovaj način. Na to treba dodati i zaradu u zemljama gde bioskopi rade. To nije zarada kakvu su ostvarili sa nekim svojim ranijim blokbasterima, ali je dovoljno da ne samo vrate uloženo novac, nego i zarade u vreme kada mnoge producentske kuće gube novac, ocenjuje „Tajm“.
Međutim, studija poput „Diznija“ umnogome zavise od prikazivanja filmova u bioskopima. Njihove franšize „Osvetnici“ ili „Ratovi zvezda“ skupi su spektakli pravljeni za velike ekrane, tako da bi prikazivanje na plaformama za strimovanje značajno moglo da se odrazi i na samu prirodu takvih ostvarenja. Ostaje za sada otvoreno pitanje koliko će publika prihvatiti objašnjenje „Diznija“ da je u pitanju „vredniji film“ od onih koji se mogu pogledati na Netfliksu i drugim servisima. Novi film Majkla Beja („Six Underground“) koštao je, navodno, 150 miliona dolara, a može da se gleda na Netfliksu samo uz pretplatu. A Netfliks je najavio i skuplje filmove, uključujući tu i nove hitove sa Dvejnom Džonsonom, Krisom Evansom i Rajanom Goslingom, navode novinari „Tajma“ i dodaju da nije isključeno i da „Diznijeva“ ostvarenja poput „Crne udovice“ ili „Duše“, koji je trebalo da budu u bioskopima ove godine, slede put „Mulan“, ako se taj način pokaže isplativim.
Sličan potez mogla bi da povuku i druga studija. Za razliku od filma „Mulan“, producenti „Tenata“ odlučili su se za drugačiju strategiju. Ovaj film biće prikazan u oko 70 zemalja, uključujući tu i Srbiju, pre premijere u SAD-a, dok će u Americi biti pušten u septembru samo u retkim otvorenim drajv-in bioskopima.
Veliki udarac za bioskope
Odluka „Diznija“ da prikaže „Mulan“ na platformi uz naplatu veliki je udarac za bioskope koji su očekivali da prodajom karata za ovakav film donekle pokriju troškove i gubitke, tim pre što ona dolazi malo nakon što su „Juniverzal“ i mreža američkih bioskopa (AMC) prošle nedelje potpisali ugovor prema kojem ovaj veliki producent može da „pusti“ filmove na plaforme samo 17 dana nakon premijere na velikom platnu, za razliku ranijih dva i po do tri meseca, pišu američki mediji. Bioskopi su naveliko gubili tokom pandemije, a sada gube i više, ocenjuje „Tajm“.
Najavu iz „Diznija“ oštro su kritikovali i predstavnici britanskih prikazivača i bioskopa. Iz Udruženja za film Velike Britanije (UKCA) naveli su da to znači da će se isto dogoditi i na Ostrvu, što je „veliko razočarenje“.
– Bioskopi širom Britanije sada se polako otvaraju i čekaju povratak publike, a odluku „Diznija“ da puste „Mulan“ na njihovoj „Dizni plus“ platformi, a ne u bioskopima, mnogi će doživeti kao veliko razočarenje i rešenje u nezgodnom trenutku – rekao je Fil Klep, predstavnik ovog udruženja za BBC.
Britanski „Gardijan“ ovakvu odluku „Diznija“ nazvao je „tektonskim udarom“, magazin „Impajer“ ocenio ju je kao „potencijalno poražavajuće vesti po lance bioskopa i bioskopsku publiku“, a „Telegraf“ je optužio američku kuću da se „ponaša kao da želi smrt bioskopa“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar