Šta se desi kad autoritarni vođa pozove pisca: "Diktatorov poziv" i "Leksikon Andrićevog Sarajeva" pred čitaocima

Sudbina umetnika u vremenu diktature, granica između hrabrosti i opreza, istine i preživljavanja - tako bi se u najkraćem moglo opisati prvo od dva nova izdanja "Akademske knjige".

Jedan kratki, naizgled bezazleni telefonski poziv postao je simbol straha u totalitarnim režimima. U junu 1934. godine, na vrhuncu političkih čistki, Staljin je pozvao Borisa Pasternaka. Razgovor je trajao nekoliko minuta, ali se o njemu govori već decenijama. Upravo taj razgovor enigma je koju je pokušao svojevremeno da raščivija Ismail Kadare u romanu "Diktatorov poziv".

Naime, Kadare odgoneta šta je tada moglo biti rečeno kroz trinaest varijanti ovog telefonskog razgovora i ispisuje uzbudljiv roman o prirodi vlasti, strahu i odgovornosti umetnika. Kroz preciznu analizu dokumenata i snažnu književnu imaginaciju, u knjizi pokazuje kako jedan kratak susret može postati metafora sistema u kom je svaka reč opasna, a ćutanje nekada sudbonosno.

Ismail Kadare, rođen 1936. godine u Đirokastri, studirao je književnost u Tirani i Moskvi, a početkom šezdesetih počeo da radi kao novinar u albanskim medijima. Debitovao je daleke 1963. romanom "General mrtve vojske" koji je doživeo veliki uspeh u Albaniji, i preveden je na brojne svetske jezike. I danas je najtiražniji albanski roman svih vremena, a snimljena su čak tri igrana filma po ovom delu.

Kadare je iza sebe ostavio niz romana, drama, knjiga priča, eseja i poezije. Među njima su "Hronika u kamenu", "Most na tri luka", "Palata snova", "Piramida", "Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva". Kada je 1990. napustio Albaniju, dobio je azil u Francuskoj. Bio je laureat niza prestižnih priznanja, među kojima su Međunarodna Bukerova nagrada, Nagrada princa od Asturije, Legija časti, Međunarodna nagrada za književnost Nojštat. Preminuo je 2024. u Tirani.

A drugo upravo objavljeno delo - "Leksikon Andrićevog Sarajeva" Borjana Mitrovića donosi bogatu i dragocenu sliku književnog sveta našeg jedinog nobelovca. Žaneta Đukić Perišić podseća da su tri grada važna za oblikovanje ličnosti Ive Andrića i njegovog duhovnog sveta:

- Višegrad u kojem je proveo najranije detinjstvo, Sarajevo gde je stasavao, formirao svoj misaoni krug i sticao prva važnija iskustva, i Beograd u kojem razvija punu stvaralačku zrelost i utvrđuje svoje profesionalne - književne i diplomatske pozicije.

Posle radova koji su tematizovali uticaj i važnost Višegrada i Beograda na Andrićevu biografiju i njegovo stvaralaštvo, taj triptih značajnih Andrićevih adresa, Borjan Mitrović, kako dalje navodi, upotpunjuje "Leksikonom Andrićevog Sarajeva".

- Kroz priče o gradu napisane u formi leksikona, autor kao da iscrtava mapu i prostor Sarajeva kroz vreme, upisujući u nju podatke o različitim ličnostima, toponimima, događajima, likovima, objektima, temama i motivima vezanim, na ovaj ili onaj način, za velikog pisca i njegovo delo. Kroz taj koordinatni sistem, premrežen nizom dragocenih podataka iz viševekovne istorije grada na Miljacki i Andrićevog života i stvaralaštva, Leksikon donosi bogatu i dragocenu sliku piščevog književnog sveta, oplemenjenu mnogobrojnim, retko viđenim fotografijama Sarajeva kroz vreme.

Autor, Borjan Mitrović rođen je 1990. godine u Sarajevu, doktorsku disertaciju, pod naslovom "Pojam hronotopa i saodnos prostora, vremena i svjetlosti u prozi Ive Andrića", odbranio je prošle godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Boravio je na studijskim usavršavanjima i programima akademske razmene na univerzitetima u Grčkoj, Poljskoj, Francuskoj, Rusiji i Španiji. Objavio je više naučnih radova iz oblasti nauke o književnosti i istorije umetnosti, učestvovao na konferencijama u zemlji i inostranstvu, a zaposlen je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu.