6
"Uradili smo kompleksan i dobar posao i zaista su svi bili na visini zadatka, prva epizoda je kao film po trajanju i bogatstvu motiva, a njena završna montažna sekvenca sa boks mečom u Jatagan mali je pravo malo remek-delo", kaže pisac Dejan Stojiljković, jedan od scenarista serije "Senke nad Balkanom", čiju će drugu sezonu posetioci portala Nova.rs moći da gledaju od ponedeljka na našem sajtu.
„Senke nad Balkanom“ su, prema ocenama mnogih, podigle lestvicu i standarde po kakvim se serije snimaju kod nas. Dejan Stojiljković, jedan od četvorice scenarista, kaže da publika koja nije gledala drugu sezonu može da očekuje pre svega dinamičniju i napetiju priču u odnosu na prvu sezonu, sa dosta akcije.
– Produkcija je takođe podignuta na viši nivo, sve je bolje, veće i raskošnije. I glumačka pojačanja su dosta doprinela, Leona Paraminski, Marko Grabež, Petar Strugar, Bogdan Diklić, Vesna Trivalić i ostali uneli su nešto novo i drugačije u seriju i to se vidi. Naročito Diklić, koji je jezivo dobar negativac. Bilo je veliko pitanje šta i kako posle izuzetnog uspeha prve sezone, ali došla nam je ta ideja sa Žrnovom i sve je počelo da se razvija u dobrom pravcu. Naročiti utisak ostavlja prva epizoda koja je kao film po trajanju i bogatstvu motiva, njena završna montažna sekvenca sa boks mečom u Jatagan mali je pravo malo remek-delo – priča Stojiljković.
Upitan da li bi, kada je odgledao drugu sezonu, uradio nešto drugačije, Stojiljković kaže da toga uvek ima, jer je „to tako u umetnosti, ne samo u filmu“ i da mu je žao što su neki delovi materijala otpali, ali da bi u suprotnom sezona morala da ima bar 12 epizoda. Stojiljković navodi da je napisao i liniju koja se događa pre 1934. godine i bavi se Solunskim procesom, sa Apisom kao centralnim likom, pa da epizode počinju flešbekovima. Sa druge strane, kaže, pisao je skoro sve linije u ovoj sezoni serije.
– Naravno, ona za koju sam bio najviše zadužen bila je Jatagan mala. Takođe sam radio makedonski deo i triler zaplet. Moja ideja je bila da uvedemo Diklićev lik koga sam napravio po modelu stvarne ličnosti – Danila Gregorića, tadašnjeg direktora časopisa „Vreme“ i velikog simpatizera nacista. Takođe sam vrlo zadovoljan kako je ispala Draginja koju igra Vesna Trivalić, ona je posveta ženama ratnicama i inspiracija za nju je bila naša velika heroina Milunka Savić – kaže Stojiljković.
Stojiljković priča i da je lakše bilo pisati drugu sezonu.
– Imali smo već postavljene likove i događaje, a opet bio je veliki teret očekivanja da se ponovi uspeh prve sezone. Mislim da nam je to uspelo. Mnogi kažu da je druga sezona bolja od prve. U ovoj sezoni dobili smo pojačanja u vidu Bobana Jevtića i Đorđa Milosavljevića, koji je bio dramaturg-saradnik. Saradnja sa njima bila je korisna i ja sam lično dosta naučio – navodi Stojiljković.
Sluša i komentare na drugu sezonu i kaže da su mahom pozitivni. Kada je reč o istorijskim podacima korišćenim u „Senkama nad Balkanom“, Stojiljković ističe da nisu pravili dokumentarnu, nego igranu seriju, ali da još od prve sezone scenaristi imaju istoričare koji im nabavljaju građu.
– Pročitao sam i memoare i zapise Tanasija Milenkovića, prvog srpskog školovanog policajca, koji su bili vrlo korisni. Dosta se, vidim, polemiše oko toga šta je tačno, a šta ne u seriji, ali to su jalove rasprave, pošto je ovo stvar fikcije, igrani program, a ne istorijska čitanka. Za nas je istorija dekor, pozornica na kojoj pričamo svoju izmišljenu priču i koristimo je kako nama odgovara, trudimo da se ne ogrešimo o neke ljude i situacije, ali prosto dramaturgija često nalaže da se neke stvari prilagode radnji. Dakle, nemojte učiti istoriju iz „Senki nad Balkanom“, ako vas ona zaista zanima, otiđite u biblioteku ili knjižaru, tamo ima puno lepih i korisnih knjiga u kojima su neki ljudi daleko kompetentniji od nas pisali o tom periodu. Bilo je i zamerki ideološke prirode u smislu da li je serija „patriotska“ ili „izdajnička“, ali ja takve stvari nikad nisam shvatao ozbiljno. Ozbiljni sud će svakako dati vreme, ako serija bude gledana i kroz 20 godina, tada ćemo znati realno kakav smo posao uradili – zaključuje Stojiljković.
Stojiljkovića smo zatekli u Beogradu, gde se susreo sa glumcem i producentom Draganom Bjelogrlićem. Pitanje da li to znači i još jednu saradnju samo se nametnulo.
– Bjela je, kako vidim, do guše u poslu. Tu su serija i film o Tomi Zdravkoviću, veliki, odgovoran posao, videćemo kako će na kraju ispasti. Onda i nešto još ambicioznije – koprodukcijski film o akcidentu u Vinči pod nazivom „Čuvari formule“. Ne sarađujem na tim projektima, pisao sam, doduše, neke linije u drugoj sezoni serije „Žigosani u reketu“, a za dalje – videćemo. On voli da eksperimentiše i stalno dovodi nove saradnike, ne bi me iznenadilo da tako uradi i sa trećom sezonom „Senki“ kada za nju dođe vreme. A ja sam, s druge strane, prilično angažovan na svojoj seriji „Konstantinovo raskršće“, ipak je to moje čedo, moja priča, moji likovi… Malo sam se, pravo da vam kažem, umorio pišući na tuđe ideje i sa tuđim junacima, ja nisam profesionalni scenarista, već pre svega prozaista i književnik, više volim kad sam svoj na svome. Zbog rada na filmu sam malo zapostavio svoju književnu karijeru, sada sam se vratio svojim romanima, pričama, stripovima i zaista uživam u radu na njima. Spremio sam i novu zbirku pripovedaka koju će moj izdavač „Laguna“ objaviti krajem godine – priča Stojiljković.
Niški pisac očekuje da mu za mesec dana izađe novi roman „Dukat za Lađara“.
– To je nastavak romana „Olujni bedem“ i glavni junak je Ivan Kosančić. Dosta sam i dugo radio na njemu. Uprkos tome što je relativno kratak po obimu, dosta spisateljskog umeća i energije uneto je u njega, volim da kažem da je to moja „Prokleta avlija“. Vratio sam se i pisanju pripovedaka, što najviše volim da radim, to je forma koji me leži, objavljujem ih na servisu „BookMate“, a jedna od njih će uskoro izaći u antologiji „Belgrade Noir“ na engleskom jeziku, za jednu njujoršku izdavačku kuću. Radim i na nekoliko strip scenarija i uskoro krećem u pisanje romana o Branku Miljkoviću, to jest njegovom ubistvu. Za to sam se pripremao godinama i sada su se konačno „sklopile kockice“ – nabraja Stojiljković.
Međutim, iako se, kako kaže, malo umorio od serija, pripremio je i dve pilot epizode serija kakve priželjkuje da snimi.
– Imam u fioci, to jest na hard disku dve pilot epizode, jedna je za srpsku mafijašku porodičnu sagu koja se zove „Trenje“, a druga je za seriju „Leva strana druma“, što su, kao, neke srpske „Mućke“, prema motivima iz moje debitantske knjige, autentična niška ulična priča sa dosta humora i ludila. Postoji još jedna velika serija koju radim, ali trenutno, zbog obaveza prema producentima, ne mogu da govorim o tome, ali biće to jedna lepa istorijska priča koja će nas podsetiti na neke značajne, a malo zaboravljene ljude – otkriva Stojiljković.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
