Dara - film o važnoj temi koji je izazvao podele u društvu

Od "nije za Oskara" ili "odličan i potreban", do "neizdrživo brutalan" i "ni delom prikazana zla logora"- lavine komentara preplavile su društvene mreže nakon emitovanja filma "Dara iz Jasenovca" na javnom servisu.Još od kontroverzne kandidature za prestižnu američku nagradu, preko kritika da je to ostvarenje "loša propaganda koja potpiruje mržnju i raskole", do prepucavanja ocenama na sajtu IMDb-a o filmu koji tada publika nije mogla nigde ni da vidi – stvoreno je u javnosti veliko interesovanje za svaku priču koja je pratila "Daru".Kako je jedan igrani film izazvao ovakvu pažnju javnosti i tolike podele?"Jasenovac je bolna tema. U Srbiji, svako od nas, svi i u svojim porodicama imamo nekoga ko je ubijen", podseća Dejan Ilić, urednik "Fabrika knjiga" i kolumnista."Kad potegnete te teme prorade vam jake emocije, jer imate za šta da ih zakačite u vlastitom iskustvu. To je jako opasno, ljudi moraju da razdvoje to što je njihovo lično iskustvo, od onoga što nas se danas tiče svih zajedno", ističe on.Bojana Selaković iz "Građanskih inicijativa" primećuje da kao posledicu filma imamo "apsolutno bujanje na društvenim mrežama, po tabloidima, kolektivne izlive mržnje"."Na Tik Toku gde su mladi, kao da su se sada zaista prvi put susreli sa tom vrstom podataka izražavaju kolektivne stavove o celom hrvatskom narodu, to ne treba da bude svrha ovog filma", smatra ona.Jasenovac nije tema – tema je zloupotreba ove vlasti"Jasno mi je zašto su se ljudi toliko uzrujali, ali Jasenovac nije tema – tema je zloupotreba ove vlasti", ocenio je Ilić.U pričama koje su pratile ovaj film u medijima i na društvenim mrežama, provlačila se i tvrdnja da su vlasti posle rata branile pominjanje Jasenovca. Ipak, Josip broz Tito ga je u svojim govorima pominjao."Nije tačno da je ovaj režim prvi pokušao da kaže istinu o Jasenovcu, to se dobro zna", istakao je Ilić.Ako smo napravili neku grešku, odgovaraćemo – oglasio se i predsednik Srbije nakon prikazivanja filma, navodeći i da je država finansijski "pomogla" "Daru" upravo na njegovu inicijativu i da je na to ponosan.A još 2019 jugoslovenski i hrvatski reditelj Lordan Zafranović govorio je o tome kako je želeo da snimi film o Jasenovcu, ali je tada u Srbiji odbijen zbog, kako je naveo, političkog uticaja."Uzeli su moju temu. Počinje sa devojčicom, kod mene se zove Rada, kod njega se zove Dara. I uticajem politike iz najvećeg vrha on je dobio taj film. Koliko godina se čekalo na tu vrstu filma, a sada je zbog 'love' nastala jedna velika gužva. Oko filma o Jasenovcu su te hijene izašle i krenule ka državnoj lovi", rekao je tada Zafranović.Jasenovac jeste važna tema, kao i Srebrenica, i o njima svakako treba pričati i kroz umetnost, navode sagovornici, ali svrha filma treba da bude da se izvuku pouke šta možemo da uradimo da se zlo više ne ponavlja."Ako budemo govorili samo i isključivo kao žrtve tu pomaka neće biti, zato je jako važno da te procese podržavamo. Naše društvo je vrlo polarizovano po raznim osnovama pa i po ovom i postoje trendovi iz centara moći koji nam nameću narativ koji se desio devedesetih i sada je jako važno da se ljudi na to ne upecaju", upozorava Bojana Selaković.A nakon što je srpska publika konačno mogla da pogleda ovaj film, reditelj Predrag Antonijević najavio je i istoimenu seriju u kojoj će, kako je rekao – "da bi se kompletirao taj srpski egzodus iz Hrvatske" – priča će biti proširena i događajima koji se odnose na operaciju Oluja.