Žena koja vraća nadu u filmu „Dara iz Jasenovca“

Lifestyle 21. feb. 202112:17 > 12:21
Podeli:
Dara iz Jasenovca
Foto: Promo

Premijera filma "Dara iz Jasenovca" je film o ljudskom zlu i ljudskoj patnji, to je valjda jedino oko čega se mogu složiti dežurni kritičari na društvenim mrežama. Ipak, dat je i tračak nade - oličen u ženi koju istorija ne sme da zaboravi.

Ako ste gledali film „Dara iz Jasenovca„, sigurno ste se čvrsto držali za lik žene koja se poput anđela pojavljuje u prašini i krvi logora i u belom busu odvodi decu, negde daleko, na bezbedno… Ta žena je Diana Budisavljević, heroina Drugog svetskog rata.

Diana Budisavljević bila je Austrijanka, katolkinja, udata za Srbina pravoslavca, lekara Julija Budisavljevića, kasnije registrovanog kao „Srbin broj 498“. Dianu istorija tek počinje da prepoznae kao humanitarku koja je po nekim izvorima spasila više od 12.000 dece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH).

Užasnuta saznanjem da postoje logori u kojima ima žena i dece, Diana koristi svoje poreklo, status dame iz visokog društva, i organizuje spasavanje dece. Plete mrežu saradnika koji takođe nisu mogli da se pomire sa zločinima koji je sprovodio NDH režim, dovodi decu iz logora u Zagreb i udomljava ih u porodice, ilegalno i tajno.

Pročitajte još:

Njen saradnik Kamilo Bresler pisao je da su deca koju su spasavali bila uglavnom mlađa od pet godina i „da je mnogo odojenčadi, koju je krvnička ruka otrgla s materinih grudi i pobacala u marvinske vagone“. U svom dnevniku, Diana piše o svojoj akciji i vodi evidenciju o deci i porodicama koje su ih usvojile, kako bi jednog dana možda mogli da se nađu sa svojim biološkim roditeljima. Popisala je tako više od 12.000 dece koju je većinom i sama spasila, ali i svu ostalu koja su tokom ratnih godina prošla kroz zagrebački prihvatni centar Crvenoga krsta, bolnice i neke druge ustanove.

„Oslobođenje“ – tu reč je zapisala u svoj dnevnik 8. maja 1945. godine, kad su u Zagreb umarširale partizanske trupe. Dijana je posle toga zaboravljena, oduzeta joj je kartoteka i drugi dokumenti. O svojoj akciji navodno nije nikad više progovorila, a 1972. se zajedno sa suprugom vratila u svoj rodni grad u Austriji, gde je i umrla 1978. godine.

Tek nedavno, svet je čuo za njeno delo, a njena priča ispričana je u dokumentarno-igranom filmu „Dnevnik Diane Budisavljević„, koji potpisuje Dana Budisavljević.

 

I šta god mislili o „Dari iz Jasenovca“ i svemu što taj film prikazuje i predstavlja – lik Diane Budisavljević je ono dobro u ljudima koje mora da pobedi.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar