Stiven King je prve priče objavio je još krajem šezdesetih, debitovao je romanom "Keri" 1974. godine, a od tada je objavio više od 60 knjiga. Vremenom je stekao epitet najvećeg majstora horora, ali je odavno napustio okvire žanra i piše i trilere, i krimiće, i fantastiku, i serijale "natopljene" magijskim realizmom... Da li su najpopularnije knjige nekog pisca ujedno i njegove najbolje pitanje je starije od knjižara, ali bi se moglo reći da kod Stivena Kinga to ide "ruku pod ruku".
Priredio: Matija Jovandić
„Radio sam to iz čistog uživanja u tome. A ako to možete da radite uživajući, onda to možete da radite zauvek“, navodi King u memoarskoj knjizi „O pisanju“. Da li su svih njegovih šezdesetak knjiga pojednako uspele? Nisu. Ali tačno je i da se iz prave male biblioteke naslova sa njegovim potpisom na koricama mogu probrati vrhunska dela. Novinarka „Biznis insajdera“ Katerin Fjoriljo na „Gudridsu“ se suočila sa podatkom da su korisnici ove platforme posvećene knjigama i čitanju Kingove knjige ocenjivali više od 15 miliona puta i da su napisali više od 630.000 prikaza. Da bi izdvojila njegove najbolje i najpopularnije knjige među čitaocima, držala se naslova koji su najviše puta dobile maksimalnih pet zvezdica.
Isijavanje
Teško da bi moglo biti iznenađenje to što je najpopularnija knjiga Stivena Kinga ujedno i njegov prvi bestseler: „Isijavanje“, klasični horor roman iz 1977. godine, prenet je i na veliko platno u režiji Stenlija Kjubrika sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi (King je, inače, smatrao da je film promašio suštinu knjige).
„Isijavanje“ je napeta (paranormalna) priča o Džeku Torensu, koji počinje novi posao kao domar u hotelu, nadajući se da će moći da provodi više vremena sa svojom porodicom i više vremena pišući. Međutim, van sezone, jeziva snežna oluja zarobljava Džeka u hotelu, a zlokobne stvari počinju da se dešavaju. Ova knjiga o ukletoj kući ne prestaje da zastrašuje čitaoce već skoro pola veka. Samo na platformi „Gudrids“ ju je više od 130.000 čitalaca ocenilo sa maksimalnih pet zvezdica.
To
U Deriju, u Mejnu, sedmoro tinejdžera otkrili su užas koji su nazvali „To“, a često preuzima oblik klovna Penivajza. Nakon što su odrasli i svako je postao uspešan u onome čemu se posvetio, jedan od njih pozvao je da se vrate da bi zajedno jednom zauvek zaustavili tog stvora.
Stiven King pripoveda u paralelnom narativnom toku, prateći priče iz 1958. i 1985. i jezive opise da bi razvio jedinstvene likove i istražio teme koje daleko premašuju okvire klasičnog horora kao žanra.
Uporište
Radnja u knjizi počinje dan nakon što je 99 odsto stanovništva na Zemlji ubio virus koji je greškom oslobođen. Malobrojne preživele razdiru čudni snovi i borba između dve struje u društvu.
Na više od 1.100 stranica, King u ovom remek-delu kombinuje klasične elemente iz priča o natprirodnom i fantastike i stvara postapokaliptičku distopiju, pričajući ujedno o preživljavanju, religiji i moralnosti, piše Katerin Fjoriljo.
Mizeri
Nakon što proslavi izlazak novog romana, Pol Šeldon doživi saobraćajnu nesreću u Stenovitim planinama, a spasava ga En Vilks, njegova najveća obožavateljka. Dok neguje Pola, pošto je slomio obe noge, ona ga primorava da napiše novi roman, besna jer je pisac „ubio“ njenog omiljenog lika.
Opsednuta, En drži Pola kao taoca u ovoj priči o mučenju, psihološkoj manipulaciji i zavisnosti. Ovo je horor roman pun krvi i grozota, sa višedimenzionalnim negativcem, jaka i slikovita priča o borbi između žrtve i onoga ko ju je zarobio.
22/11/63
U romanu sa putovanjem kroz vreme priča prati Džejka Epinga, profesora u srednjoj školi kome je predstavljen portal u 1958. godinu i on treba da ode u prošlost da bi sprečio atentat na Džona Kenedija.
Džejk dobija novi identitet, testira pravila putovanja kroz vreme i otkriva šta bi moglo da ga sačeka u sadašnjosti ako uspe u svojoj misiji. Sa jako malo (ako i imalo) horora u ovom romanu, nazvanom po datumu kada je Kenedi ubijen, pred ljubiteljima Kingovih knjiga je uzbudljiva istorijska priča, jedna od onih „šta bi bilo kad bi bilo“ da su se događaji odigrali drugačije.
Revolveraš
Ovo je prvi nastavak iz naširoko popularnog serijala „Mračna kula“ koji je vremenom narastao na osam knjiga i jednu kratku priču.
Roland od Gileada je poslednji pripadnik viteškog reda Poslednjih Revolveraša. Kroz mešavinu mračne fantastike, horora i motiva iz vesterna, priča prati Rolanda u njegovom pohodu na Mračnu kulu, u kojoj je sadržano sve što postoji.
Na svom putu, zagonetni usamljenik traga za svojim arhineprijateljem, sprijateljuje se sa likovima koje sreće usput, upoznaje privlačnu, misterioznu ženu… Dodatno uzbuđenje za Kingove redovne čitaoce su aluzije na njegove druge knjige.
Keri
Prvi roman koji je Stiven King objavio govori o Keri Vajt, tinejdžerki sa telekinetičkim moćima sposobnom da pokreće objekte snagom svojih misli.
Pošto je zlostavljana celog života, jedan posebno traumatičan dan pokreće osvetnički niz koji kulminira čuvenom zastrašujućom scenom sa proslave mature. Ovaj moderni horor klasik (takođe i kultni film sa Sisi Spejsik u naslovnoj ulozi) istovremeno je i snažno štivo protiv zlostavljanja.
Groblje kućnih ljubimaca
U ruralnom Mejnu, živopisna porodica useljava se u savršeni dom da bi tamo živela jednostavan i srećan život, ali tamo otkriva da ceo gradić pohode užasi, a da je izvor svih tih zala obližnje groblje za kućne ljubimce.
Ovo je horor koji postepeno obuzima čitaoca, jedan je od onih koji manje prikazuju tragove krvi, a više se nižu uznemirujući detalje od kakvih se čitaocima ježi koža da bi na kraju čitaoci ostali zaplašeni na način na koji to samo King ume da izvede.
Zelena milja
„Zelena milja“ je serijal u okviru kog je objavljivan tom po tom od 1996. naovamo, a svaki je odmah stizao na listu bestselera „Njujork tajmsa“.
Sažet u jednu knjigu, „Zelena milja“ prati Pola Edžkomba, čuvara u zatvoru sa osuđenicima koji čekaju trenutak kada će zakoračiti „zelenom miljom“ na putu ka električnoj stolici i pogubljenju. Iako je Pol video skoro sve, njegova iskustva sa zatvorenikom Džonom Kofijem ne liče ni na jedno pre. Džon je čudan zatvorenik, osuđen za izopačeni zločin uprkos tome što je utvrđeno da mu je svest na nivou deteta. Ovo je roman koji tera na razmišljanje i izaziva emocije, uverljiva priča kakva sadrži šokantne detalje i prepoznatljiv Kingov stil.
Salemovo
„Salemovo“ je drugi roman koji je Stiven King objavio. Priča govori o piscu Benu Mirsu koji se vraća u grad gde je odrastao da bi se suočio sa zlom kom je jednom uspeo da umakne.
U ovoj jedinstvenoj pripovesti o vampirima više je horora nego u većini Kingovih drugih knjiga, a inspirisana je klasičnim vampirskim pričama i filmovima. King piše neverovatne horore o malih gradovima, pa se ni ova knjiga ne razlikuje, predstavljajući u njoj mirno mesto sa tajnama o zlostavljanju, nasilju i ubistvu ispod površine takve slike.
Na listi Kingovih najboljih naslova po ocenama čitalaca na platformi „Gudrids“ posle prvih 10 slede njegove knjige „O pisanju“, drugi deo serijala Mračna kula pod nazivom „Crtež na drvetu“ (kod nas pod naslovom „Tri tarot karte“), „Godišnja doba“ (sa četiri priče, od kojih je najpoznatija „Rita Hejvort i bekstvo iz Šošenka“, po kojoj je snimljen film), „Pod kupolom“, pa „Pustare“ (treći deo serijala „Mračna kula“), „Gospodin Mercedes“, „Čarobnjak i staklo“ (četvrti nastavak „Mračne kule“), „Doktor Slip“ i „Mračna kula“ (završni deo serijala).
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare