2
Slika Gustava Klimta "Dama s lepezom" prodata je sinoć u londonskom Sotbiju za više od stotinu miliona dolara, postavši tako najskuplje umetničko delo ikada prodato na jednoj evropskoj aukciji.
Poslednji portret koji je Klimt završio za života „Dame mit Facher“ (Dama s lepezom) otišao je neimenovanom kupcu iz Hong Konga za čak 85,3 miliona funti, odnosno 108,4 miliona dolara. I to za samo deset minuta, koliko je trajala aukcija u Sotbiju.
Ne samo da je Klimt „iz groba“ srušio evropski rekord, već je posle sinoćne aukcije „postavio“ i sopstveni rekord. Naime, prošle godine delo austrijskog slikara „Brezova šuma“ iz 1902. godine, koje je u svojoj zbirci čuvao pokojni koosnivač Majkrosofta Pol Alen, prodato je za 104,6 miliona dolara.
Ovaploteći na platnu raskošni ženski portret, slika „Dama s lepezom“ bila je jedno od dva dela koja su pronađena u ateljeu austrijskog umetnika nakon njegove smrti 1918. godine.
Uoči aukcije iz Sotbija su podsećali da je umetnik rad na slici započeo godinu dana ranije i da je odlikuje Klimtovov karakterističan bogat i ekspresivan stil. Inspirisan je bio uticajima istočne Azije koji su očituju ne samo u lepezi koju drži njegov neznani model, već i kroz korišćenje motiva feniksa i cvetova lotosa. Iz ove aukcijske kuće su naglašavali i da je „Dama s lepezom“ Klimtovo „poslednje remek-delo zapanjujuće lepote“, podseća CNN.
Iako je Gustav Klimt (1862-1918) najpoznatiji po svojoj „Zlatnoj fazi“, koja je iznedrila i verovatno najčuveniju sliku – „Poljubac“ i trajala do kraja prve dekade 20. veka, umetnik je pred smrt, bio u „umetničkom vrhuncu i stvarao je neka od svojih najuspešnijih i najeksperimentalnijih dela“, navela je Helena Njuman iz Sotbija.
„Dama s lepezom“ jedan je od retkih Klimtovih portreta koji su još u privatnim rukama, odnosno zbirkama. Neuobičajeno je da je kvadratnog oblika, visine i širine po metar. Za razliku od mnogih najpoznatijih Klimtovih portreta – ovo delo nije radio po narudžbini, pa je „Damu s lepezom“ najverovatnije naslikao za sopstveno zadovoljstvo.
Slika je nekada bila u vlasništvu bečkog industrijalca Ervina Bolea, Klimtovog prijatelja i mecene, da bi ga potom kupio kolekcionar Rudolf Leopold, koji ga je 1994. na aukciji, takođe u Sotbiju, prodao porodici dojučerašnjeg vlasnika za 11,6 miliona dolara, što je u to vreme bio rekord za jedno delo austrijskog umetnika. Slika je od tada viđena samo jednom u javnosti – prošle godine je bila izložena u Belvedereu, austrijskom muzeju u kom se čuva „Poljubac“ i još nekoliko važnih Klimtovih dela.
Poslednje dve decenije slike Gustava Klimta „eksplodirale“ su na tržištu umetnina. Austrijanac je sada u odabranom društvu nekolicine umetnika čija su dela na aukcijama dostigla devetocifrene sume. Međutim, privatne prodaje kazuju drugačiju priču. Londonski „Fajnenšl tajms“ je svojevremeno objavio da je sudski spor između ruskog milijardera Dmitrija Ribolovljeva i trgovca umetninama Iva Buvijea otkrio kako je oligarh kupio Klimtove „Vodene zmije II“ za 183,8 miliona dolara.
Klimtov „Portret Adele Bloh-Bauer I“ je 2006. godine kupio američki biznismen Ronald Lauder za 135 miliona dolara, a deceniju kasnije američka TV zvezda Opra Vinfri je prodala „Portret Adele Bloh-Bauer II“ jednom kineskom kupcu za 150 miliona dolara, preneo je Blumberg.
Bonus video: Pikaso
