14
Ne dopada mi se sve ono što se poslednje dve godine dešava u Vrnjačkoj Banji. Očigledno tamo dolaze neki novi klinci koji imaju nove ideje, po meni, neprimerene za takvu manifestaciju, kaže za Nova.rs reditelj, scenarista i nekadašnji direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji Milan Nikodijević.
– Organizatori festivala na otvorenom su moj film stavili u neki od bioskopa, u termin – ponedeljak, 16 časova. Moja ideja i želja je da „Mrak“ vidi što više ljudi, a ne njih desetak – ovako je odluku da svoje ostvarenje povuče s predstojećeg 46. Festivala filmskog scenarija obrazložio reditelj Dušan Milić.
Tim potezom sineasta kao da je „povukao nogu“, s obzirom da je usledilo i povlačenje debitantskog ostvarenja Siniše Cvetića „Usekovanje“ iz istog razloga. A odlukama čelnika ove smotre, stare gotovo pola veka, nezadovoljna je i ekipa filma „Nije loše biti čovek“ scenariste i reditelja Dušana Kovačevića.
– Kada smo od strane organizatora Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji obavešteni o terminu prikazivanja filma Dušana Kovačevića „Nije loše biti čovek“ (ponedeljak u 16 časova), mislili smo da je u pitanju samo rezultat njihovog neznanja i nesnalaženja u kompleksnom svetu organizacije filmskih festivala – saopštili su producenti filma „Nije loše biti čovek“ iz kuće „Art&Popcorn“, dodajući da najpre nisu hteli da reaguju jer nisu shvatali „tendencioznu razmeru unižavanja autora kojima je Festival posvećen”. Međutim, shvatili su da je potrebno da „javno traže da organizatori koriguju termin prikazivanja filma Dušana Kovačevića“.
Čelnici festivala ovu pobunu ne vide kao ponižavanje filmadžija, i poručuju da je program napravljen, uz zaključak da nema mesta ustupcima. A osvrćući se na čitavu buku koja se u javnosti podigla uoči smotre, čije je svečano otvaranje zakazano za 12. avgust, dugogodišnji direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, reditelj i scenarista Milan Nikodijević, podseća da je skoro 35 godina bio deo ove manifestacije, od čega je dve decenije bio direktor i pominje da je i ranije bilo delimično sličnih primera „pobune“ reditelja i pokušaja povlačenja filmova:
– Bilo je to još u vreme stare Jugoslavije. Sećam se da je prvi to uradio, kada je krenuo raspad zemlje početkom devedesetih, Srđan Karanović. Povukao je film iz konkurencije, međutim, tada su važila pravila da ako je film dobrovoljno prijavljen za festival, ne može biti povučen. Iako je Srđan kao autor hteo da povuče film, „Virdžina“ je bila prikazana i čak je dobila prvu nagradu za scenario – priseća se Nikodijević.
Kada su, kako kaže, pre petnaestak godina počeli da prikazuju filmove i u bioskopu u okviru festivala, jer fizički nisu mogli da stanu svi na Letnju pozornicu, bilo je takođe nekih najava da su autori i producenti nezadovoljni:
– Međutim i tada sam mislio, a isto je i sada, u kontekstu „najnovijeg slučaja“, da kada se producenti prijave za festival po ugovoru više ne mogu da povlače filmove. Takođe, ni na koji način ne mogu ni da utiču na programsku politiku festivala – priča reditelj i scenarista.
I dok konstatuje da je prirodno što bi svi autori voleli da im se filmovi prikažu na Letnjoj pozornici, da im ostvarenje bude prikazano u udarnom terminu od 20.30 časova, ili čak na otvaranju festivala, iz dugogodišnjeg iskustva Nikodijević napominje da je za neke naslove, naročito kamernijeg tipa, čak bolje da budu prikazani u bioskopskoj sali:
– Nekim filmovima je učinjena usluga time što se ne prikazuju na Letnjoj pozornici, već pred nekoliko stotina gledalaca u bioskopu.
Upitan ima li opravdanja za to što se filmski autori bune i zbog termina prikazivanja od 16 časova Nikodijević napominje da i to spada u domen „politike festivala“:
– Festival nisu samo filmovi. Svaki festival podrazumeva i niz drugih pratećih programa, od promocija knjiga, do simpozijuma, i termini se određuju uzimajući u obzir i sve te stvari. Iako više nemam veze s tim festivalom, znam pravila na svim smotrama, ne samo kod nas nego i u svetu. A da li je film u 16 ili 18 časova – ne vidim šta to menja. Čak je u banjskim uslovima bolje biti u 16 nego u 18, jer tada tamo počinju pansionske večere. Možda nekom zvuči kao šala, ali suštinski jeste tako. Uvek će u bioskop doći bar 200 ljudi, a ako toliko njih dođe na Letnju pozornicu koja prima 1.500 posetilaca, onda bi bila prazna. Opet pominjem da kad se prijaviš na festival, to je gotovo. Ne možeš određivati festivalska pravila, kao što ni festival ne određuje kako će izgledati tvoj film u konačnoj produkciji. Samim prijavljivanjem prihvatate igru i festivalska pravila– odsečan je Nikodijević, pominjući i obaveze iz člana 12. Zakona o kinematografiji.
Međutim, kao reditelj i scenarista razume i autore koji su nezadovoljni time što im je film na programu od 16 sati:
– Ne sporim ni to… Ali, sva ta pitanja otvaraju i drugu temu – najpre da pre nego što se uopšte prijave na festival i potpišu ugovor sami autori se raspitaju gde bi uopšte mogli da budu „stavljeni“.
Upitan kako, kao neko ko je toliko dugo bio na čelu ove smotre, vidi danas Festival filmskog scenarija, priznaje da nije oduševljen:
– Sve ono što se dešavalo prošle godine i ovih dana ne bi trebalo da odlikuje jedan festival. Ali, ja sam podneo ostavku na mesto direktora pre desetak godina. Ne dopada mi se, u najkraćem, sve ono što se poslednje dve godine dešava u Vrnjačkoj Banji. Očigledno tamo dolaze neki novi klinci koji imaju nove ideje, po meni, neprimerene za takvu manifestaciju. Nisam siguran da festival ide u dobrom pravcu – zaključuje Milan Nikodijević.
Bonus video: Marjanović – Priča o Sarajevo film festivalu postaje legendarna
