Dokumentarni film "Trideset godina mature" Dušana Gajića biće premijerno prikazan 18. marta u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
U dokumentarcu Gajić, poznati televizijski novinar, kroz razgovor sa svojom generacijom i ćerkom koja odrasta u Briselu, preispituje nedavnu istoriju svoje zemlje. Polazište filma je jedna privatna fotografija, koji budi silna lepa sećanja i uspomene…
– Portreti maturanata sa stepeništa Osme beogradske gimnazije za mene su odličan ključ da se ispriča priča o tome šta se desilo sa Srbijom u poslednjih 30 godina i šta je ta zemlja danas. Da se preko ličnih, privatnih istorija, ispriča javna istorija jedne zemlje i jednog društva – reči su Dušana Gajića.
Dok se drugari, koji su maturirali 1989, posle tačno tri decenije okupljaju u beogradskoj gimnaziji, neizbežno je pitanje – Šta je preostalo od generacijskih snova? Da li su ostvareni snovi koje su snivali te 1989. godine? Ti drugari su danas poznati umetnici, novinari, lekari… Među njima su: Svetozar Putnik, Ljubica Gojgić, Miloš Šaranović, Vesna Pavlović, Dina Divljan, Bojan Trkulja, Aleksandar Đorđević, Dejan Milićević, Milorad Ristić…
– Kad se osvrnem unazad na ovih trideset godina, upitam se da li je moguće da je to zaista bilo. Da li je moguće da neko proživi tih trideset godina i ostane normalan – ili naizgled normalan čovek? – pita se kardiohirurg Svetozar Putnik, a još jedan Gajićev drugar iz gimnazije konstatuje:
– Beograd je svet, Srbija je Evropa….bili su to slogani želje za izgubljenom normalnošću, koja je pod kraj osamdesetih godina izgledala na dohvat ruke. Bio je to izraz vremena u kojem je postojala jasna nada da je suštinska promena nabolje moguća i blizu.
Imali su, kao klinci od 17 ili 18 godina, utisak da je pred njima i ovom zemljom svetla budućnost, da bi se ubrzo sve pretvorilo „u prah i pepeo“:
– Od tada smo prošli kroz više ciklusa nade i razočaranja, s tim što je sadašnje razočaranje možda dublje nego ikad, ali nije samo stvar Srbije, već i stanja u kojem se nalaze Evropa i svet – još je jedna konstatacija iz dokumentarca.
U jednoj od ključnih scena filma „Trideset godina mature“ protagonisti opažaju da je srpsko društvo i danas zaokupljeno sličnim pitanjima kao i 1989. godine. I u ovom trenu nema odgovora na neka od ključnih pitanja – Šta sa demokratijom i višestranačkim sistemom? Šta sa Kosovom? Sa regionom? Šta sa Evropom? Šta želimo da budemo?
Umesto slavlja, godišnjicu maturu koriste da se zapitaju:
– Da li je srpsko društvo u prethodnih trideset godina položilo „ispit zrelosti“ ?
Bonus video: Glas, dirka, bas
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar