2
Dug u kasi od četiri miliona dinara i dve zaostale plate za 49 zaposlenih, bilans je sa kojim Zadužbina Ilije M. Kolarca dočekuje kraj 2020. godine. Ako od države do 31. decembra ne dobiju u više navrata obećanu pomoć i trajno rešenje, da li onda ovom kulturnom zdanju preti stečaj?
Ovo je pitanje koje sebi postavlja upravnica Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević još od juna meseca, kada im je prvi put obećana pomoć države. Izuzimajući jednu donaciju iz kabineta premijerke i uprkos obećanjima nikakvu pomoć nisu dobili. Godinu završavaju tako što su pre neki dan isplatili minimalnu zaradu za 49 zaposlenih za oktobar:
– A ne znamo kada ćemo imati novca za sledeću isplatu…- kaže Dimitrijevićeva za Nova.rs.
Podseća da su prvi put u maju imali sastanak na kojem su učestvovali predstavnici Ministarstva kulture, Sekretarijata za kulutu i kabineta premijerke Vlade Srbije Ane Brnabić. Još tada su ukazali na katastrofalnu situaciju u kojoj je Kolarac, s obzirom na to da je specifična institucija koja se finansira u najvećem procentu od sopstvenog prihoda. A planirani prihodi su zbog koronavirusa, zatvaranja i loše epidemiološke situacije, izostali.
– Iako posluje kao nezavisna institucija i fondacija, po Zakonu o kulturi ima pravo na subvencije, kao i institucije čiji je osnivač država – podseća Dimitrijevićeva kao i da su prvo čekali formiranje nove Vlade, pa promene u Ministarstvu kulture kako bi bar nešto bilo rešeno. I prošle nedelje su konačno dočekali sastanak u Ministarstvu kulture.
– Na sastanku su razmatrane dve stvari. Najpre, kako da Kolarac prevaziđe svoj minus u poslovanju do kraja godine. Taj minus se, pre svega, odnosi na nepostojanje sredstava za isplatu minimalnih zarada za novembar i decembar i oko četiri miliona dinara dugovanja prema javnim preduzećima. Taj dug proistekao je iz tekućeg poslovanja i održavanja objekta – za struju, grejanje, vodovod, gradsku čistoću… Na sastanku nam je rečeno da ćemo dobiti odgovor kako je moguće da se iz budžeta Ministarstva kulture pomogne Kolarcu do kraja godine. A druga razmatrana stvar jeste da za Kolarac treba da se pronađe trajno rešenje u skladu sa Zakonom o zadužbinama i fondacijama i Zakonom o kulturi. Konstatovano je da bi Kolarac trebalo da bude institucija od nacionalnog značaja kojoj su povereni posebni poslovi koji su i inače deo naše delatnost: koncertna dvorana, programi i edukacija. Ali, i da je takva odluka u nadležnosti Vlade Srbije – priča upravnica Kolarca.
Osim usmenih obećanja na sastanku, konkretnog odgovora, niti bilo kakvog dokumenta o rešenju nije bilo.
– Do sada nemamo nikakav dokaz da ćemo dobiti neki novac. Počev od isplate zaostalih zarada zaposlenima, do pokrivanja dugovanja za troškove objekta. Moja dilema kao upravnice jeste da li će Ministarstvo kulture da pomogne do kraja godine, da li ćemo doneti odluku o trajnom rešenju, odnosno o finansiranju dela ove institucije što zaslužujemo i šta ako ništa ne bude odlučeno? Da li to znači da će ova institucija da ode u stečaj? To je pitanje koje ja postavljam sve vreme – da li mi treba da budemo u stečaju. Šta se uopšte dešava u kulturi ako je institucija u stečaju? Šta se radi sa imovinom, sa osnivačkim pravima, da li se raspisuje oglas za stečajnog upravnika… – pita Jasna Dimitrijević.
Iako već mesecima upozorava na neizvesnost opstanka ove kulturne instutucije i čeka pomoć, i dalje ne odustaje. Gaji nadu, ali rešenje ne vidi.
– Ne vidim konkretne postupke države koji bi vodili rešenju. A mi imamo zastoj od marta do decembra i imaćemo ga ponovo od januara do juna naredne godine. Da li treba poništiti sve ono što je u prethodnih gotovo 88 godina Kolarac uradio za kulturu ove zemlje? Stvarno nije u redu – konastatuje naša sagovornica.
Ne beži ni od svoje odgovornosti i ističe da ako u narednih nekoliko dana ne bude bar nekog rešenja smatra da je moralno i profesionalno da ponudi svoju ostavku.
– Uopšte nemam problem da podnesem ostavku, ne borim se za svoju poziciju, već da se iznađe solucija za opstanak Kolarca. Od juna čekam odgovor. Stalno kažu – ne brinite rešićemo. Poslednji put je bilo – videćemo šta ćemo do kraja godine… Pozivam se na nešto što je poštovanje zakona i propisa ove zemlje, odnosno na postojanje budžeta u kulturi. Zašto je to problem sa Kolarcem? Znate, ono što se u ovoj instituciji radi skoro 88 godina vredi. Da ne vredi ne bi Kolarac opstao u različitim političkim kontekstima. Neka bude upravnik ko god hoće, samo da budemo uvaženi od strane države kao specifična kulturna institucija. Mislim da je na kraju, zapravo, sve stvar političke odluke – kaže Jasna Dimitrijević.
I dok još nema naznaka o pomoći za plate i dugovanja od Ministarstva kulture je danas stigao dopis da su u Odbor Kolarca delegirali novog predstavnika – umesto Ivane Dedić tu poziciju će sada zauzeti Olga Gekić. A baš taj odbor treba da do 31. decembra, ili u prvoj nedelji januara, verifikuje taj predlog i sa neophodnim kvorumom usvoji izveštaj o poslovanju i radu u ovoj godini i projekciju finansijskog plana za 2021. godinu. Izvesno je poslovanje sa gubicima i vrlo neizvesnim prihodima i u prvom kvartalu naredne godine zbog složene epidemiološke situacije u zemlji.
Uprkos dugovanjima i tome što je ugrožen opstanak Kolarac će katastrofalnu godinu završiti kako mu i dolikuje.
– Odlučili smo da se 30. decembra u 12 časova oprostimo sa ovom teškom godinom uz koncert pijaniste Nemanje Egerića koji će svirati Mesijana. Nije slučajan izbor ni Mesijana, ni Egerića, koji je bio u šoku kada smo ga pozvali. Naša poruka je da je scena Kolarca namenjena za mlade domaće umetnike, naravno i sve druge. Ova godina bila je izuzetno teška za Kolarac i sve nas, a ovim programom poručujemo da se u muzici uvek može pronaći neka lepša budućnost – kaže na kraju Jasna Dimitrijević.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
