U Umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović" u Čačku otvorena je izložba "Olga Jevrić - kompozicija i struktura".
Nakon premijerne izložbe održane u Galeriji SANU prošle godine, koja je bila upriličena povodom značajnog jubileja – stogodišnjice rođenja istaknute jugoslovenske i srpske vajarke, akademika i legatora, u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, Kuće legata i Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ izložba je priređena u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku.
Na otvaranju izložbe su govorili direktor Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ Branko Ćalović, Dejan Vučetić, kustos izložbe i dopisni član SANU Mrđan Bajić.
– Pripreme se dešavaju u vreme kada se u domaćoj umetničkoj i kulturnoj javnosti na različite načine obeležava sto godina od rođenja ove izuzetne ličnosti srpske i jugoslovenske umetnosti dvadesetog veka, od čega je svakako najznačajnija velika retrospektivna izložba „Olga Jevrić – kompozicija i struktura“ priređena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti tokom oktobra i novembra 2022. godine. U nešto manjem obimu izložba je tokom ove godine gostovala u nekoliko gradova Srbije, a danas je priređujemo u našoj Galeriji. Tako važnoj umetnici do sada nije realizovana ni jedna skulptura u javnom prostoru pa nam je iz te perspektive drago da smo u prilici da upravo naš grad i naša Galerija isprave tu nepravdu i da u Srbiji dobijemo značajno i monumentalno delo – rekao je Ćalović.
U tom smislu u godini kada se obeležava 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, Galerija i grad Čačak realizuju izvođenje njene skulpture „Raspon u tenziji“ u javnom prostoru (na bedemu kraj Morave).
– Verujemo kao pravnu i dostojnu priliku da se posle sedam decenija odužimo isto tako velikoj umetnici i ličnosti poput naše Nadežde, imajući u vidu da je na listi neizvedenih spomeničkih dela Olge Jevrić bio i grad Čačak, gde je ona 1952. godine učestovala po pozivu na konkursu za spomenik palim borcima – podseća direktor.
Dejan Vučetić istakao je da je izložba fokusirana na njene skulpturalne misli koje su se formirale od kraja četrdesetih godina.
– Bila je vrlo plodonosan umetnik. U samom njenom radu vidi se ljubav prema skulpturi i prema muzici. Na ovoj izložbi se vidi jedan tok razvojne misli od njenih ranih radova koji su nastali krajem četrdesetih godina – portret, figuracije, predlozi za spomenike zatim komplementarnih formi, agresivnih formi, prostora u staništu, kretanja, nizova, ukrštanja i možete tako steći sliku o njenom radu – kazao je Vučetić.
Izložba koja je održana 1957. godine u galeriji ULUS je, kako dalje kustos novodi, predstavila prekretnicu u srpskoj i jugoslovenskoj skulpturi jer je tada na jedan vrlo smeo i hrabar način stupila sa apstraktnom formom unoseći novinu, ne samo u obliku i formi već i u materijalu – ferioksidu. Ovo je odredilo tri elementa koji karakterišu njenu skulpturu: masa, gvozdene šipke i sam prostor.
Izložbu je otvorio Mrđan Bajić:
– Danas, povodom stogodišnjice rođenja Olge Jevrić – otvaramo ovde izložbu koja je premijerno prikazana u Galeriji SANU, zato što smo opet i ponovo i uvek privučeni neponovljivom iskrom tog – kako Popa kaže – „zvezdanog tkiva“. Voljom intelekta i truda čitav jedan univerzum koji nam je Olga ostavila govoreći o svojoj epohi – a koji i dalje govori o našoj – pa i onima kojima je telefon osnovno saznajno sredstvo. Čuda dakle postoje – kazao je Bajić dodajući:
– Sve ovo napravljeno decenijskim radom u malom prostoru bivšeg logora, u kome su skulpture bile svuda naokolo – kao početak i kao sveprisutni cilj i svrha i ishodište, uz muzički izbor odmah aktiviran čim bi autorka ušla u atelje. O topografiji rada Olge Jevrić pisali su i govorili najstručniji i daleko sam od namere da pokušam da se tim tumačenjima približim. Hteo sam da na mestu ponovne koncentracije njenih skulptura, svi još jednom slavimo ovaj fantastični opus ušuškan ovde u belini galerijskog prostora u kome možemo da se opsednutim pogledom – izlolujemo od nesnosnosti svakodnevice. O Olgi Jevrić takođe često govorimo, sasvim s razlogom, kao i o nedovoljno prepoznatoj i široko priznatoj u našoj zajednici. O sasvim tragičnom odsustvu njenih radova u javnom prostoru. Ipak drugačije sagledano Olga Jevrić imala je nešto drugo što se ne stiče listingom referenci i kilometražom spomenika: njen opus ima nesumnjivo i nedodirljivo mesto apsolutnog i potpunog uvažavanja u profesionalnim krugovima kolega i stručnjaka – bili oni enformelisti ili konceptualisti. Bili oni iz osamdesetih ili devedesetih. Bili oni iz regiona ili iz sveta. Ovaj opus retko je nadaren da nadilazi podele.
Bajić je ocenio da danas mnogo bolje razumemo i koliko je tek u udarničkom muškom svetu Jugoslavije šezdesetih i sedamdesetih godina, bilo teško radom izboriti prisustvo žene maestralog vajarskog opusa. Tada je Olga Jevrić, u našoj sredini, otvarala put apstraktnom mišljenju u skulpturi.
– Bila je prva žena čiji je rad predstavljen u paviljonu Jugoslavije na Venecijanskom bijenalu, 1958. godine, i to tako kolosalno, ali i prva žena vajar koja je u istoriji SANU postala njen član. Njeno delo upisalo se dakle ipak od samih početaka njenog rada kao jedan od najistaknutijih segmenata srpske, jugoslovenske i evropske likovne baštine. I trajalo je celog njenog života – a pošto je ona po sopstevnom iskazu govorila „u ime žrtava, a ne u ime pobednika“ – ništa joj za to baš nije išlo na ruku, osim inteziteta njenog stvaralaštva – zaključio je Bajić.
Nakon otvaranja priređeno je kustosko vođenje kroz izložbu Dejana Vučetića. Izložba će javnosti biti dostupna do 25. juna. Autori i kustosi su: Žaklina Marković (Srpska akademija nauka i umetnosti) i Dejan Vučetić (Kuća legata). Kustos Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ je Julka Marinković.
Bonus video: Vuk Vidor – Četiri izložbe u istom danu