0
Danas svako ima stav o svemu, a to mišljenje nema čime da potkrepi. Kada je nastajao pank mi smo bar govorili istinu - da smo buntovnici. Razumeli smo da samo zahvaljujući upijanju ideja likovne umetnosti, muzike, pozorišta možemo da se obrazujemo. Jer, ako investiraš u umetnost, odmah postaješ borac za slobodu, govorila je Vivijen Vestvud, modna ikona i "kuma panka", koja je preminula juče u 81. godini.
Vivijen Vestvud dama je koja je omogućila rođenje panka, dama koja je osvojila svet mode i visoke mode i napravila globalno modno carstvo.
Vivijen Izabel Svajer rođena je 8. aprila 1941. godine u selu Tintvistlu u Darbiširu, kao najstarije od troje dece roditelja radnika. I roditelji bi je ohrabrivali da razvija svoju maštu. Vrlo brzo je shvatila da sa svoje dve ruke može da napravi svašta. Hvalila se u jednom davnašnjem intervjuu da je „s pet godina napravila prvi par cipela“.
I dok su je roditelji podsticali da „pravi razne stvari“, nikako im nije bilo jasno zašto se toliko zalepila za knjige. Upijala je toliko knjige da su joj otac i majka dali novac samo da se odrekne članske karte lokalne biblioteke.
Porodica se preselila u London 1958. godine. I tu je najpre upisala školu umetnosti, pokušavši da savlada juvelirski zanat, ali odustala je posle prvog semestra. Jer, smatrala je da kao dete iz radničke porodice teško da će od toga uspeti sebi da obezbedi pristojan život. I onda se opredelila za „siguricu“ – stekla je diplomu učiteljice osnovne škole, ali se prilično mlada, sa samo 19 godina, udala za radnika iz fabrike Dereka Vestvuda s kojim je dobila sina Bendžamina.
Ali, desilo se ubrzo nešto što će promeniti ne samo život Vivijen Vestvud već i tok popularne kulture. Brat Vestvudove Gordon upoznao ju je sa svojim kolegom sa umetničkog koledža, 19-godišnjim Malkomom Meklarenom. Sve je ostavila zbog Malkoma i rodilo se tako jedno od najplodnijih kreativnih partnerstava u istoriji pop kulture koje će „poroditi“ pank u Engleskoj.
Osim neverovatne privlačnosti koje je osećala spram ovog samoproklamovanog genija, Meklaren je mladoj dami koja je odrastala, kako je jednom priznala, „u kulturnoj pustinji“, otkrio jedan sasvim novi svet. Iako je bila neverovatno kreativna, opet ju je Meklaren upoznao s likovnom umetnošću, muzikom…
I jedno neobično mesto u Londonu postalo je „rodno mesto panka“ u Velikoj Britaniji. Bila je to, kako je tvrdio Malkom Meklaren, njegova mala radnja u londonskom Kings roudu „Let It Rock“, koju je otvorio 1971. godine sa tadašnjom devojkom, sa kojom će se kasnije oženiti Vivijen. Vestvudova je počela da kreira ekstravagantnu odeću, a radnja je potom dobila novo ime – „Too Fast To Live, Too Young To Die“. A 1974. preimenovana je u „SEX“, i vrlo brzo postala stecište avangardnih umetnika. Radili su tu ljudi koji je postati muzičke legende: Krisi Hajnd, Glen Metlok, Toja Vilkoks…
Meklaren i Vestvudova probili su prethodno led u muzičkom biznisu saradnjom sa Njujork dolsima. A upravo je Meklaren u Kings roudu, u Čelsiju, u toj radnji provokativnog naziva oformio kultnu pank četvorku Seks pistols. I to od ljudi koji veze s muzikom nisu imali, a jedan od članova budućeg benda radio je u butiku. Meklaren im je govorio da treba da zvuče kao „seksi mlade ubice“.
Odeća koja se mogla naći u tom butiku bila je drugačija od svega što je svet do tada video. Neobična bi bila isuviše blaga reč… Odeća radikalna, sa stavom! Lanci, zihernadle, providni dugmići na mestima ženskih bradavica, kožni negližei, pornografska, kako su neki okarakterisali, odeća koja je „zaustavljala saobraćaj“… Tvorac je bila Vivijen, a njen partner Malkom, za kojeg će se ispostaviti da je medijsko-marketinški mag, reklamirao ju je kao „seks pretočen u modu odnosno fetiš“.
Vivijen je upotrebila malo drugačije reči:
– To je otelovljenje mladalačke pretpostavke besmrtnosti.
I koliko god da je šokirala svojim modnim maštarijama sopstvenu porodicu, izazivala kontroverze u britanskoj javnosti, bila je oduševljena, osećajući se kao „princeza s druge planete“.
Iako je Meklaren, kada je postigao svoj cilj, naveo kako je sve bilo delo „dobro smišljenog plana“, ili „Velika rokenrol prevara“, kako je bio naziv filma Džulijana Templa o Pistolsima, njegova draga je istinski verovala u ideju panka. Za Vestvudovu pokret je bio nešto što ju je duboko diralo. Videla ga je kao kontrakulturnu pobunu mladih protiv korupcije starog svetskog poretka.
Pank je po njenom dubokom uverenju bio nešto daleko više od samo mode. Zapravo, politički pokret čiji je cilj revolucija. Kada mladi nisu pokazivali nikavu želju da ruše barijere bila je očajna.
Ne samo muzika, već i odeća, po njenom dubokom uverenju, trebalo je da simbolizuju bes i doprinesu svesti o neophodnosti promene. I dok je Vestvudova sa svojim partnerom, s kojim je dobila drugog sina Džozefa Karea (koji će po uzoru na majku napraviti čuveni brend „Agent Provocateur“), „živela revoluciju“ nikada je nisu odživeli zajedno do kraja. Razočarana, Vestvudova se odlučila da svoje radikalne ideje svede na modne piste i eventualno malo šire…
Iako je na tom putu, nakon rastanka s Meklarenom, prošla kroz mnogo prepreka u jednom trenutku bivajući čak i na ivici egzistencije, na kraju balade zgrnula je ogromno bogatstvo. Za njene kreacije bilo je potrebno izdvojiti „pravo malo bogatstvo“. Počevši skromno u Kings roudu postala je brend. Ali, uprkos velikim uspesima nikada nije odustala od bunta! Duboko politička, njena umetnost imala je cilj.
Žestoko se odavno posvađala s najisturenijom facom Seks pistolsa Džonijem Rotenom, jer su oboje tvrdili da su tvorci naslova „Anarchy In The UK“. Ali, bez obzira na svađu i ljutnju naglašavala je kako je bivši frontmen Pistolsa omašio poentu kovanice, ali i čitave ideje.
I kada je konačno od kraljice Elizabete Druge, s kojom se toliko „kršila“ tokom karijere, dobila titulu „dame“ ispred Bakingemske palate pojavila se bez donjeg veša, još jednom iskazavši svoj buntovnički stav!
Vivijen Vestvud i njen nekadašnji partner Malkom Meklaren pank pokretu dali su izgled, stil, i taj pokret bio je toliko radikalan da je srušio sve dotadašnje tabue.
– Pocepane majice, zihernadle, provokativni slogani… Vivijen nas je upoznala s postmodernizmom. Pank pokret nikada se nije rasuo, već je postao deo mejnstrim vokabulara – reči su Endrjua Boltona, kustosa njujorškog Metropoliten muzeja, nakon vesti o smrti Vestvudove.
Jedan od onih koji su radili u tom butiku, a koji će, zahvaljujući Vestvudovoj i Meklarenu postati basista Seks pistolsa Glen Metlok nazvao je ikonu pop kulture za agenciju AP „samosvojnom, talentovanom damom“, dodavši kako je bila privilegija „upoznati je tokom sedamdesetih, kada se rodio pank i biti svedok kako je ustalasao svet“:
– A odjeci panka živi su i danas.
I pre nekoliko godina gitarista Seks pistolsa Stiv Džons je u svojim memoarima „Usamljeni dečak“ odmotao priču o tome kako ga su, na sreću, Malkom Meklaren i Vivijen Vestvud „uzeli pod svoje“, što je i rezultiralo stvaranjem Seks pistolsa.
– Vivijen je otišla, i svet je već daleko manje interesantan – reči su Krisi Hajnd, pevačice Pritendersa i bivše radnice u butiku Vestvudove nakon odlaska „kume panka“.
Vivijen Vestvud se čitavog života vodila jednom rečenicom engleskog pisca Oldusa Hakslija:
„Ortodoksnost je groblje inteligencije“.
A radnja koju je otvorila u londonskom Kings roudu i koja je bila „porodilište“ panka i dan danas postoji, a naziv joj je sasvim simboličan – „Kraj sveta“.
Bonus video: Sid Vicious