Festival Slobodna zona je tu da pokaže gledaocima da nisu sami i da shvate kako delimo istu vrstu osećanja u svetu s mnogo problema, kaže za Nova.rs direktor i selektor ove manifestacije Rajko Petrović, koja počinje 3. novembra.
Festival Slobodna zona (od 3. do 8. novembra) slavi punoletstvo. I za ovaj „rođendan“ festival u 14 programskih selekcija publici u Beogradu, Novom Sadu i Nišu nudi sedamdesetak igranih i dokumentarnih fimova. Svi ti filmovi imaju za cilj da ponukaju publiku na razmišljanje – zašto se ponovo insistira na podelama, zašto je svet pun represije i agresije, otkud opet pretnje nuklearnim ratom...
Osvrćući se na istorijat festivala, direktor i selektor Slobodne zone Rajko Petrović naglašava za Nova.rs da ne bi započinjali „avanturu da nisu mislili da ima kapaciteta i snage da traje“:
– Očekivali smo 18. rođendan, a čekamo i odlazak u penziju. Slobodna zona je festival angažovanog filma i kao takva usmerena je na sve angažovane teme. Bilo bi divno da ovaj svet ima što manje takvih tema i da se usmeri na lepše stvari, ali nažalost u poslednje vreme ima puno razloga za stvaraoce iz celog sveta da snimaju dokumentarne i igrane filmove koji dodiruju goruća pitanja iz društava s različitih kontinenata – priča Petrović.
Naš sagovornik naglašava i da Slobodna zona pripada onoj grupi festivala koji funkcionišu kao udruženja građana, i samim tim nije dotirana:
– Svake godine krećemo od nule. Prinuđeni smo da se prijavljujemo na javne fondove u Srbiji i van zemlje. Pomoć iz fonda EU naročito nam je značila tokom korone kada nije bilo publike u bioskopima da bismo preživeli i održali kontinuitet razvoja festivala. Volimo naš posao, i festival. Svi mi selektori smo filmski stvaraoci, Branka Pavlović, Ivan Bakrač i ja. Praktično čim se završi festival u novembru, počinjemo da pratimo šta se dešava na svetskim festivalima – Sandensu, Roterdamu, Berlinu…To je možda i najlepši deo posla vezanog za festival – kada možete da gledate filmove, pravite selekciju, kombinujete sve filmske narative i pravite svoj, koji može da bude višeznačan – ukazuje naš sagovornik.
Slobodnu zonu 3. novembra u Mts dvorani s početkom od 18.30 časova otvara kanski pobednik „Trougao tuge“ Rubena Ostlunda, koji će posle regionalne na Sarajevo film festivalu, u Beogradu imati srpsku premijeru. Otuda i ne čudi što su sve ulaznice za projekciju ove britke, ali i zabavne kritike kapitalističkog, potrošačkog društva, već rasprodate, pa je dodata još jedna, istog dana od 21 sat:
– „Trougao tuge“ dokazuje da o škakljivim i teškim temama možemo da razgovaramo i pravimo ih na zabavan način. Možemo i da se smejemo i taj humor nam pomaže da bolje razumemo svet u kojem živimo. Donosi nam novi pogled na stvarnost. Reditelj Ruben Ostlund je već sa prethodnim filmovima „Skver“ i „Turista“ pokazao da zna da se poigrava s društvenim stereotipima, raznim konvencijama, političkom korektnošću. A sve ove teme su aktuelne u kontekstu kensl kulture i dominantne političke korektnosti. Uspešno je Ostlund izveo i ovoga puta zadatak. Ono što je novina u odnosu na prethodne filmove jeste da ima veliku zvezdu – Vudija Harelsona u glavnoj ulozi i sve nas je iznenadio kada je za drugu glavnu rolu izabrao Zlatka Burića koji je maestralan kao ruski milijarder jevrejskog porekla i koji nam je ukazao čast da svečano otvori festival – napominje Petrović.
Ideja vodilja u izboru svih sedamdesetak naslova bila je tematska aktuelnost, i svi selektori, uključujući i Petrovića, s nestrpljenjem očekuju da vide ima li publike ovde za toliku količinu i takvu vrstu angažovanih filmova:
– Smatram da od 70 filmova imate najmanje 25 odličnih koje ne bi trebalo propustiti, i pitanje je kako sve to postići. Jedan deo festivala moći će da se pogleda onlajn, na platformi Kino Kauch dve nedelje posle završetka festivala.
I svi ti filmovi gledaocima će uputiti jednu, zajedničku poruku – da nisu usamljeni, da dele iskustva i osećanja s mnogim drugim autorima i junacima koji igraju u svim tim naslovima, bez obzira da li su izmišljene ličnosti iz igranih ostvarenja ili realni junaci iz dokumentaraca.
– U eri fejk njuza, koji dominira medijima, kensl kulture koja dominira na društvenim mrežama i uz puno alternativnih kanala, na kojima se manipuliše s alternativnim činjenicama, ljudima je sve teže da se kvalitetno informišu. Pojedinac može da se zapita da li je normalan, da li na pravi način čita stvari koje se događaju u svetu. Slobodna zona je tu da im pokaže da nisu sami, da ih prigrli, i da shvate kako delimo istu vrstu iskustva i osećanja u svetu s mnogo problema. Ali, zato su tu razni pametni, mladi autori koji prave odlične filmove, bilo da su zabavni, ili kontroverzni.
Upitan šta bi izdvojio iz selekcije, naš sagovornik pominje najkontroverzniji film godine – „Spartu“ Ulriha Zajdl. Ovo ostvarenje skandalizovalo je neke, a sve je počelo kada je, kako je podsetio Ivan Milenković, urednik govornog programa Slobodne zone Kompas, nemački „Špigl“ objavio članak da je, uz svedočenja nekih protagonista, prevarila ljude, pre svega naturščike, stanovnike jednog malog rumunskog sela, ne govoreći o čemu je u filmu reč. A rađen po istinitoj priči, film prati Evalda koji se iz Austrije preselio u rumunsku provinciju, gde radi kao trener džuda, ali niko ne zna da je neosuđivani pedofil koji tajno pokušava da se izbori sa svojim demonima…
I uz brujanje medija da je reč o pedofiliji, „Špiglu“ je stanovnik tog sela rekao: „Mislim da su nas prevarili, jer smo siromašni. Ne bi bilo loše da su naša deca glumila u lepom, mirnom filmu, ali pedofilija, Bože sačuvaj…“ Posredi je brutalni naturalizam, kako je ocenio Milenković, koji će o ovom filmu voditi i tribinu, dok i Petrović podseća da se oko tog ostvarenja poslednjih meseci podigla velika prašina:
– Festival u Torontu odbio je da prikaže film i zato je svetsku premijeru imao tek u San Sebastijanu. Još nekoliko festivala odbilo je da ga prikaže jer je protiv producenata i Zajdla pokrenuta tužba u Rumuniji da nisu poštovali producentske protokole u radu s maloletnim licima. Zajdl se tokom čitave karijere trudio da u svojim filmovima bude provokativan i da izaziva stvarnost. Ovoga puta možda to nije ni želeo, ali ispalo je da je otišao korak dalje. Voleo bih da publika ovde proceni da li postoji raskorak između onoga za šta ga optužuju i sadržaja – objašnjava Rajko Petrović.
Ovo ostvarenje biće i deo govornog programa Slobodne zone Kompas, a nije to jedini film Ulriha Zajdla na 18. Slobodnoj zoni, s obzirom da će publika imati priliku da vidi i „Rimini“ (premijerno prikazan na Festivalu evropskog filma Palić letos, gde je osvojio nagradu, prim.aut.), čiji je „Sparta“ svojevrsni nastavak:
– Želimo da pričamo o fenomenu savremene umetnosti i medija. Pričaćemo o kensl kulturi, fejk njuzu, o tome ima li danas slobode govora i gde su granice političke korektnosti, odnosno gde je ta fina linija između angažovanosti i onoga što se naziva politička nekorektnost.
Bonus video: Mads Mikelsen u Sarajevu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar