"Branimir Stojanović je bio simbol slovenačko-srpskog psihoanalitičkog polja"

Rad Branimira Stojanovića bio je u opsegu od tema ratnih trauma do istorije psihoanalize, kaže se u saopštenju.Psihoanalitičku obuku obavljao je u okviru Međunarodnog psihoanalitičkog saveza (Zagreb/London). Bio je urednik revije Arhiva psihoanalize Beogradskog psihoanalitičkog društva.U poslednjim godinama u Ljubljani je vodio predavanje 'Hvala Bogu. Na žalost. Tako je. – Istorija psihoanaliza u Jugoslaviji'', predavao na konferenciji ''Dijagnoza rak u borbi protiv zagađivanja i kapitala'' u Moravčama i na seminaru ''Ženski užitak.'' Zajedno sa slovenačkom psihoanalitičarkom dr. Ninom Krajnik bio je osnivač međunarodnog pokreta Lakan Balkan.''Branimir Stojanović bio je simbol slovenačko-srpskog psihoanalitičkog polja. Njegove ideje žive u našom radu i će i ubuduće stvarati prijateljstva između svih prostora bivše Jugoslavije.'', saopštila je dr. Nina Krajnik.U okviru pokreta Lakan Balkan i Slovenačkog društva za lakanovsku psihoanalizu trenutno se priprema međunarodna izložba ''Pioniri psihoanalize – o istoriji psihoanalize u bivšoj Jugoslaviji'', koja biće posvećena Stojanoviću.Krajem decembra izašla je knjiga  Branimira Stojanovića ''Sentimentalno vaspitanje – logika jedne biografije.'' Knjiga je objavljena u okviru Zbirke Juno izdavaštva Slovenačkog društva za lakanovsku psihoanalizu.

'' 'Sentimentalno vaspitanje – logika jedne biografije' je serija psihoanalitičkih rezova u 40 godina istorije filozofije, umetnosti i politike na Balkanu. Iako se naziva biografijom, ona zapravo donosi zaokret u logiku biografije, pri čemu u svakoj sekvenci demonstrira jednostavnu činjenicu: da je to što je politički ono što je intimno i da će tamo gde je bila etika biti i subjekt.'', navodi urednica knjige dr. Nina Krajnik u recenziji knjige.Radnja knjige je smeštena uglavnom u 80-te godine prošlog veka, kao u vreme pripreme za rat i privatizaciju 90-ih godina. Ali paralelno je prati porodična genealogija putem koje se postavljaju koordinate subjektivnih osečanja i istorije celog jugoslovenskog 20. veka.Kao što u recenziji navodi hrvatska istoričarka umetnosti Ivana Bago ''Stojanovićeva knjiga u 17 scena upravo strukturira prostor u kome se 'sentimentalno vaspitanje' junaka odvija kroz ponavljanje otvaranja i zatvaranja vrata pred uvek istom scenom katastrofe jugoslovenske istorije.'' Glavne reference pri tome predstavljaju Gistav Flobert i Žak Lakan, koji su zapravo metafore za dva polja – umetnost i psihoanalizu - u koja junak, označen sa inicijalima B. S., jedino polaže svoju želju, veru i nadu, i to u vreme kad po prvi put upoznaje instucionalno nasilje, svedoči padu filozofije i njenim političkim zlodelima.U tom smislu Stojanovićev rad jeste, kao što zaključuje drugi recenzent Pavle Levi, ''svojevrstan sumrak idola''. Ali on se ne završava time, nego putem vremenskog intervala čitaoce uvodi u sadašnjost i pogled u budućnost. Baš nju na kraju knjige obeležava beogradska jesen 2019. godine sa jednostavnim rečima ''Nastaviće se...'', koje otvaraju mogućnost promene, a sa time i mogućnost nove, drugačije budučnosti za subjekta i društvo. O tome jasno svedoči autorova posveta knjige svom sinu Vanji na početku, koja na kraju postaje posveta svim budućim generacijama, kaže se u recenziji.Bonus video: Komemoracija Milanu Vlajčiću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=komemoracijanovinarumilanuvlajiu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3123819"]