Film "Alkaras", španske rediteljke Karle Simon, o borbi za opstanak jedne katalonske porodice uzgajivača breskvi, dobitnik je Zlatnog medveda za najbolji film na Berlinskom filmskom festivalu. Ostvarenje predstavlja iskrenu drama o strašnom sukobu između tradicionalne poljoprivrede i industrije.
Odluku da između 18 filmova nagradi delo rediteljke Karle Simon doneo je žiri na čelu sa američkim rediteljm M. Najtom Šjamalanom.
– Ovu nagradu posvećujem onima koji se usprkos svim nedaćama bave poljoprivredom – rekla je rediteljka nakon uručenja nagrade na zatvaranju festivala.
Film „Alkaras“ govori o španskoj porodici uzgajivača bresaka koja se bori protiv rušenja njihove plantaže za potrebe proizvodnje solarne energije.
Žiri je obrazložio da je film nagrađen zbog izvanrednih glumačkih ostvarenja, od dece glumaca do glumaca u 80-im godinama, zbog prikaza nežnosti i komičnih scena u porodici i njenoj borbi, kao i zbog „izdaje naše povezanosti i zavisnosti od zemlje oko nas“.
„Alkaras“ je nazvan po selu na severozapadu Španije gde su ljudi generacijama gajili breskve, a rediteljka se odličila za deo potpuno neprofesionalne ekipe glumaca čiji duboki koreni u toj agrarnoj kulturi utiču na njihove besprekorno prirodne izvedbe.
Kako ocenjuje kritičar „The Hollywood reportera“, ovaj film je iskrena drama o strašnom sukobu između tradicionalne poljoprivrede i industrije. Preovlađujuće raspoloženje je melanholično zbog ugroženog načina života i stabilnosti koja je naglo preokrenuta. Ta tuga je u potpunosti ublažena zahvalnošću prema lepoti zemlje koju narod neguje, a koji je i sam negovan suncem, voćnjakom koji čuvaju, redom lisnatog drveća koje daje svoje sočne plodove u podnožju stenovitih brda.
Simon nas uljuljkava u lažni osećaj srećne harmonije otvarajući film sa troje divne dece, Iris (Ainet Jounou ) i njenim rođacima blizancima Pereom i Pauom (Joel and Isaac Rivera ), koji se igraju i zamišljaju svemirski brod u pokvarenom automobilu, zapuštenom i zarđalom u polju. Ali, kada se pojavi kran da odvuče olupinu – sve se menja.
Vlasnik zemljišta Pinjol (Jacob Diarte) sklopio je sporazum sa kompanijom za alternativnu energiju da drveće zameni solarnim panelima, a porodica će biti iseljena. Cela tragika ogleda se najviše u ulozi Roheliovog sina Kimeta (Jordi Pujol Dolcet), čiji je iscrpljujući bol u leđima rezultat decenija rada na terenu. On sa ponosom prihvata sudbinu svoje porodice, ulažući svu svoju energiju u izvlačenje maksimalnog prinosa iz konačne žetve. To znači da se manje oslanja na radnike migrante i više na svoju decu tinejdžera Rodžera (Albert Bosch) i Marionu (Xènia Roset ) za rad. Kvimetova supruga Dolors (Anna Otín) pokušava efikasno da održi voljenu, ali svadljivu porodicu.
Ostavljena nemoćna da zaustavi okrutnu ruku napretka, porodica priznaje svoju iznenada neizvesnu budućnost dok iz zemlje koja ih je hranila izvlači sve što može. Ne može se poreći hladna stvarnost građevinskih vozila koja čupaju voćnjak, što rediteljka Simon posmatra sa istim povređenim dostojanstvom koje pokazuju i njeni likovi.
Bonus video: Robertu Benjiniju uručena nagrada za životno delo na festivalu u Veneciji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar