Bolno je gledati zlu u lice: Slavni britanski režiseri filmovima o Holokaustu potresli Kan

Reditelji, koji rade nezavisno na različitim projektima o nacističkim zločinima, rekli su, prenosi "Gardijan" da su bili podstaknuti rastom političkog ekstremizma i predrasuda.Glejzer, najpoznatiji kao režiser naučno-fantastične distopije "Under the skin" i cenjenog gangsterskog filma "Sexy beast", kazao je da želi da se "The Zone of interest", čija je premijera bila pohvaljena ovacijama i pozitivnom kritikom u petak uveče, pozabavi "sposobnošću svakog od nas za nasilje". On smatra, rekao je ovog vikenda, da je previše lako pretpostaviti da je takvo brutalno ponašanje stvar prošlosti.

- Velika tragedija je što su ljudska bića to uradila drugim ljudskim bićima. Veoma je zgodno misliti da se nikada nećemo ponašati na ovaj način, ali bi trebalo da budemo manje sigurni u to - istakao je reditelj.

Njegov nepokolebljivi pogled na blizinu masovnog genocida u kome se odvijao nemački život smešten je u kuću komandanta logora Aušvic Rudolfa Hesa.https://www.youtube.com/watch?v=LkkA_LMVtIk&ab_channel=FestivaldeCannesMekvinov dokumentarac, "Occupied city" takođe se okreće istorijskim detaljima kako bi izložio neprijatne činjenice koje leže u pejzažu modernog Amsterdama. U razgovoru za "Observer" u Kanu, Mekvin je rekao:- Ljudi nisu glupi. Oni na jednom nivou shvataju šta se dogodilo, ali nekako moramo da se izvučemo iz ove amnezije!

Oskarom nagrađeni reditelj i njegova žena Holanđanka Bjanka Stigter, koja je napisala scenario, takođe su bili podstaknuti usponom nove desnice i sve većom političkom polarizacijom Evrope.- Prošlost ne može biti stalno na površini, ali neke stvari ne treba zaboraviti. U današnjoj klimi, sa antisemitizmom i rasizmom u porastu, dobro je podsetiti se tog trenutka istorije - rekla je Bjanka.

Oba reditelja su se okrenula suočavanju sa nacističkim užasima delom zato što svedoci Holokausta više nisu toliko brojni. Obraćajući se novinarima u Kanu, Glejzer, koji je jevrejin u Londonu, rekao je da smatra da je od vitalnog značaja da nastavi da priča ovu priču, uprkos savetu koji mu je njegov otac dao da samo "pusti da istrune" i ostavi to istoriji.- Veoma je važno da činjenice stalno iznosimo i činimo ih poznatim; da i dalje podsećamo na Holokaust kako bi nova generacija mogla da ga otkrije i na filmu. Holokaust nije muzejski predmet od kojeg možemo biti na sigurnoj udaljenosti. To treba da bude predstavljeno sa stepenom hitnosti i alarma - rekao je on.

Dva britanska filma se sa forenzičkim intenzitetom koncentrišu na ono što su ljudi u stanju da ignorišu. Iako nijedan film ne prikazuje direktno nacističko nasilje, oba sadrže elemente koji će otežati gledanje mejnstrim publici, i to ne samo zbog svog mračnog fokusa.Glejzerov film, snimljen na lokaciji u blizini mesta nekadašnjeg logora smrti u okupiranoj Poljskoj, snimljen je na nemačkom jeziku. Mekvinov dokumentarac traje četiri sata i namerno nema narativnu strukturu.U svakom slučaju postoji nekoliko ustupaka svetu popularne zabave. Glejzerov film ima jezivo, mrtvo raspoloženje, dok se Mekvin oslanja na nagomilavanje užasnih zločina koji se prepričavaju na snimcima modernih Amsterdamaca koji žive tokom pandemije.

- Radi se o postojanju nevidljivih stvari. Vijuganje kroz jedan od najlepših gradova, pokazuje nemoguće - da su se sve ove užasne stvari dešavale u tako lepom gradu. Naš film nije lekcija istorije, to je iskustvo - kazao je Mekvin.U "The Zone of interest" Glejzer prikazuje život pored logora smrti Aušvic. Ima gotovo nadrealni ton jer suprotstavlja svakodnevne brige porodice Hos sa masovnim mučenjem, izgladnjivanjem i ubijanjem koje se dešava u susedstvu. Glejzer je labavo zasnovao svoj film na knjizi Martina Amisa i razvio ga nakon što je proveo vreme u Aušvicu.I jedan od velikih nemačkih reditelja, Vim Venders, pozdravio je odvažnost da se nacistički zločini ponovo sagledaju.

Pre nego što je pogledao bilo koji od filmova, Venders je u Kanu na premijeri svog filma "Perfect days" rekao da je suočavanje sa Holokaustom na filmu rizično, ali ostaje važno pokušati.- Trebalo bi da budemo sposobni da se osvrnemo na rat. Ako možemo da izdržimo gledanje u lice užasa, onda možemo da učimo za sadašnjost i za budućnost. Ali to je bolan proces i takođe može poći naopako – zaključio je slavni sineasta.Bonus video: Filmski festival u Kanu 2023. - Poznati na crvenom tepihu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apkan2023crvenitepihgp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6063330"]