Konačan susret sa smrću, tim sveprisutnim motivom u čitavom opusu, Mangelos je imao i opisao (u Šidskom manifestu) još 1977. godine, predvidevši godinu svoje - 1978. Što se i obistinilo. Ne, nije on bio opterećen najvećim strahom na svetu. Smrt je za njega bila kao horizont života: da bismo naučili valjano da živimo. Po Ničeu: "da živimo tako da možemo biti voljni da taj život beskonačno ponavljamo“.