Bob Dilan je Homer savremenog doba: Zoran Paunović predstavio knjigu o slavnom umetniku u Budvi

Gost Trga pjesnika u okviru 38. festivala Grad teatar u Budvi bio je profesor, prevodilac i esejista Zoran Paunović, koji je predstavio svoju knjigu “Bob Dilan: Poetika odmetništva”.

- Uvek imam tremu pred ovom publikom koja je književno potkovana i kompetentna – rekao je Paunović.

Govoreći o Dilanu, naglasio je da se od njegovih samih početaka moglo prepoznati da se radi o nekome ko je bitno drugačiji.

- Bilo je jasno da sintezom svih svojih izvođačkih, stvaralačkih i umetničkih moći ima u sebi potencijal da izraste u nešto mnogo veće. To nešto mnogo veće trebalo je da dobije i ime, a Robert Cimerman nije bilo odgovarajuće ime za nekoga ko se sprema da pokori svet pa je odlučio da sebi nadene ime Bob Dilan. Zadržao je skraćenu verziju svog ličnog imena, a što se prezimena tiče, najčešća priča je ona da je kao mlad čitao pesnika Dilana Tomasa. Ta priča nije potvrđena, ali se i sam Dilan primio na nju. A pošto mu je bilo teško da objašnjava poreklo svog umetničkog imena, na pitanja novinara je odgovarao da je razlog to što je kao mlad bio zaljubljen u poeziju Dilana Tomasa. Po svemu što se zna, on je Tomasa uzeo da čita tek kasnije da vidi ko je taj čovek od koga je preuzeo umetničko ime - objasnio je Paunović i dodao da je imao dva kriterijuma pri pisanju knjige:

- Pratim Dilanov život od početka, ali sam isključivo usredsređen na događaje koji su imali značajnog uticaja na njegovo umetničko formiranje, a potom i na njegov umetnički put. Pokušao sam da osvetlim te ključne tačke kao i one priče koje pokušavaju da pokažu kakav je zapravo čovek iza tog zagonetnog, protejskog, mladolikog lika Boba Dilana. Da pokušam da dam odgovore čitaocima na zagonetku njegove ličnosti koju on nikad nikome nije otkrio već 80 godina. Sve drugo je ostalo izvan ove knjige, tako da ovo jeste neka vrsta umetničke kritičke odnosno stvaralačke biografije.

Moderator večeri je bio Zoran Hamović, osnivač, direktor i glavni urednik Izdavačkog preduzeća “Clio” i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije. On je kazao da je reč “odmetništvo” u podnaslovu knjige ključna reč za sintezu u knjizi i da je to nešto što je ključna karakteristika glavnog junaka.

Paunović je objasnio da je podnaslov zapravo pravi naslov knjige.

- Poetika, jer sam hteo da se usredsredim na njegov umetnički rad, a odmetništvo definiše njegov status u životu, ulogu i poziciju koju je sam sebi odabrao da bi stekao onu slobodu koju je podrazumevao da umetnik mora da ima kako bi je oplodio i ovaplotio u umetnosti. Dilan je od samog početka i prvih dana tinejdžerske pobune pa nadalje uvek izbegavao puteve kojima su drugi hodali ranije i tražio puteve kojima se ređe ide.

Dilan je, nastavio je Paunović, oduvek bio sam u onom smislu da je sve odluke donosio sam, te da ga ništa nije moglo navesti da ide nekim drugačijim putem osim onoga koji je on osećao kao svoju umetničku vokaciju.

- On je imao hrabrost da se preusmeri iz folka u rok muziku jer je osetio da je to muzika novog vremena i zato što je znao da mora da postupi na takav način kako bi i dalje pevao i kako bi ga drugi čuli. To je izazvalo lavinu negativnih reakcija i bio je odbačen kao izdajnik. To je bila samo prva od izdaja koje je priredio svojoj publici, ali je on to učinio da bi ostao veran i dosledan sebi. Njegov prelazak u hrišćanstvo tokom sedamdesetih je bio veliko iznenađenje i razočaranje za njegovu publiku. Svađao se sa svojom publikom i bio je spreman da im se suprotstavi. Bio je odmetnik u odnosu na sve, ali je svojim odmetništvom svoju publiku vaspitavao.

https://www.youtube.com/watch?v=MGxjIBEZvx0

Hamović je istakao da je Grenič vilidž mitsko mesto za Boba Dilana gde puni baterije i počinje ispočetka, a Paunović je objasnio da je ono za Dilana doslovno bio neka vrsta umetničkog obećanog raja.

- Raja u kom su nastupali i svoju umetnost stvarali neki od njegovih najvećih uzora, više od svih Vudi Gatri koji mu je bio uzor po aktivizmu njegove muzike. Na Gatrijevoj gitari je bilo ispisano “Ova mašina ubija fašiste”, dok bi na Dilanovoj verovatno pisalo “Ova mašina ubija glupost”, jer je njegov vekovni rat upravo rat protiv gluposti na svim mogućim planovima, pre svega one gluposti koja nanosi štetu ljudskom rodu – objasnio je Paunović i dodao da Dilan nikad nije prestao da bude politički angažovan umetnik:

- U jednom trenutku je odlučio da prestane da bude plakatski angažovan umetnik i osetio je da ta protestna pjesma postaje sama sebi cilj. Osjetio je da mnogi pokušavaju ono što od umjetnosti nikako ne treba tražiti, da su se mnogi ukrcali na taj voz zbog toga što su željeli da profitiraju jer je protestna pjesma tada bila vrlo isplativa muzička roba. Udaljio se od toga i počeo je da piše poeziju za koju bi se moglo reći da je nadrealistička, koja je više nego ikada ranije bila odvojena od realnog života i politike. Ali i tada je slao poruke distanciranja od laži, ludila, gluposti, trke u naoružanju, fobije hladnog rata i svega ostalog. Samo su te poruke sada bile drugačije upakovane i kao takve nedostupne onima koji su pokušavali da zarade na njima. On je htio da njegov glas ostane samo njegov.”

Paunović je kazao da je Dilan često bio optuživan da je sujetan umjetnik, ali da nikad nije bio sujetan čovjek.

- Uvrede na račun sopstvene umetnosti nije želio da trpi. Samog sebe nikada nije shvatao ozbiljno, tako je i davao neke apsurdne izjave o sebi od kojih su neke prešle u legendu, ali je svoju umetnost uvek shvatao krajnje ozbiljno. Dok je s osmehom prihvatao kritike na račun vlastitog karaktera, bio je vrlo često spreman da se potuče sa onima koji su izricali kritike na račun njegove umetnosti. Mnogo puta su ga otpisali, ali danas više niko ne veruje u to. Dilan je jedan od onih za koje verujemo da će njihovo stvaralaštvo trajati vječito - naglasio je Zoran Paunović i dodao da je u najužem krugu za Nobelovu nagradu, pored Dilana, morao biti i Lenard Koen:

- Nobelov komitet se opredelio za Dilana zbog toga što on nije samo pesnik. Njegovo umetničko delo je simbioza muzike i poezije. Ne zaboravimo da je poezija i nastala tako što se pevala uz muziku. Tako da nije preterano reći da je Dilan Homer savremenog doba. Vrhunci njegovog opusa jesu vrhunska američka poezija 20. vijeka. Kada tome pridodamo simbiozu muzike i ostalih vidova njegove umetničke delatnosti jasno nam je da je reč o nekome ko je, više nego bilo ko drugi, obeležio i drugu polovinu i 20. veka, ali i prvu četvrtinu 21. veka. Njegov glas se i dalje sluša.

U toku večeri prikazan je insert iz filma “Bivši prijatelj Kid” reditelja Sema Pekinpoa u kom je Dilan odigrao malu, ali važnu ulogu gde se čuje i njegova najpoznatija pesma “Knockin’ on heaven’s door”, a veče na Trgu pjesnika je zaokruženo mnogobrojnim pitanjima iz publike.

Bonus video: Gile iz Električnog Ograzma: Kad mogu Bob Dilan i Pol Makartni na turneju možemo i mi