"Blokirani smo od celog sveta, ruski umetnici su prepušteni sami sebi"

Izložba "Balansiranje kroz prelamanje svetlosti. Betonske dubine" umetničkog kolektiva room69 iz Beča koja je otvorena do 15. januara u galeriji "Monolog" u Cetinjskoj, privukla je veliki broj posetilaca i umetnika iz različitih delova sveta. Jedna do gošći bila je i Sabina Čagina s kojom smo imali prilike da razgovaramo.Inspirisani kultnim parkingom u Cetinjskoj, gde se nalazi jedan od beogradskih centara noćnog života i urbane kulture, kolektiv iz Beča je izgradio virtuelnu parking garažu kao centralno digitalno mesto svoje instalacije u realnom prostoru galerije Monolog. Na ovaj način je kroz njihovu intervenciju izložba postala večno otvorena klikom na Gugl mapu, gde će uvek biti dostupna posmatračima.Sabina Čagina je prvi put u Beograd došla po pozivu kustosa Denisa Lea Hegića, osnivača galerije Monolog, njenog prijatelja i saradnika na mnogim projektima.

- Srećna sam što sam tu. Za mene je ovo bila prilika da dođem u Srbiju i da se vidim sa kolegama umetnicima. Još uvek je veoma teško da putujemo, realizujemo projekte, a kamoli da primamo goste i organizujemo velike događaje u Moskvi. Zato mi je drago što sam mogla da doputujem ovde - kaže Čagina.Ističe da je u medijima prisutna velika propaganda sa obe strane, ali da je činjenica da je situacija teška i komplikovana ne samo za Rusiju i Ukrajinu nego za ceo svet.- Ovo je globalni sukob i zato je toliko teško. Na svetu imamo mnogo lokalnih ratova ali ovaj sukob oseća mnogo ljudi. Situacija je teška za one koji ostaju u Rusiji. Blokirani smo od celog sveta. Na primer, došla sam ovde i sve kartice su mi blokirane. Rade samo u Rusiji jer su nam sve banke pod sankcijama. Ne rade nam servisi, klaud, društvene mreže.. ništa više ne možemo da koristimo osim ako se ne snalazimo na različite načine. U sukobu politike, država, zvaničnika, nisu oni žrtve, već nevin, običan narod koji ispašta svakodnevno! I to ne samo u Rusiji i Ukrajini već svuda po svetu - navodi Čagina.Razgovaramo i o uslovima u kojima žive umetnici koji su protiv rata, a nisu želeli ili bili u mogućnosti da odu iz Rusije:- Svesni su da treba da se koncentrišu samo na umetnost jer drugačije ne znaju šta da rade. Teško je. Naša insitucija, Centar za savremenu umetnost, je fokusirana sada na zajednice jer je mnogo ljudi napustilo Rusiju posle mobilizacije. Niko ne želi u rat i niko ne želi da ubija. Mnogi nisu mogli da odu, ali su takođe pacifisti, umetnici… Mi radimo za njih. Činimo sve da im obezbedimo studije, ateljee, prostor za promociju, rad, život, kao i prodaju dela jer je veoma teško u ovom trenutku zaraditi, pogotovu od umetnosti.

Sabina Čagina naglašava da joj ovo, nažalost, nije prvi rat koji preživljava jer je poreklom iz Bakua u Azerbejdžanu.- Možda mnogi ne znaju za rat koji se i sada odvija između Jermenije i Azerbejdžana u malom mestu na planinama. Moja mama je tada imala godina kao ja sada, a ja sam bila devojčica od 12. Morale smo da odemo za Moskvu. Ali, taj rat su svi zaboravili, nije bio ovakvih dimenzija, uticaja i medija kao ovaj. Tako je neko odlučio i tako je nekome bilo u interesu. Mislim da je to kako globalni sistem funkcioniše. Ne mogu da kažem da sam na strani Rusije ili Ukrajine, smatram da je rat užasan ali razumem da je to nešto što se nikada neće završtiti. Nema kraja. Vi me razumete – kaže Sabina dodajući da se seća kada su devedesetih Jugosloveni bežali u Moskvu:- Nismo znali šta se događa jer je propaganda kao i sada bila toliko jaka. Vodio se medijski rat. Bilo je toliko žrtava. Sećam se, tada je nekoliko ljudi sa ovog prostora bilo smešteno kod nas. Trebalo im je mesto za spavanje i tako smo čuli šta se zaista događa. S tim ljudima sam do danas ostala prijatelj. Tako to ide.

Kao direktorka Centra za savremenu umetnost u Moskvi, kao i koautorka Bijenala ulične umetnosti ističe da će se truditi da ove godine organizuju ovu manifestaciju kako god uspeju.- Naš centar je jedan od prvih privatnih institucija u Rusiji koja podržava umetnost. Potrudićemo se da organizujemo Bijenale ove godine, a tema će biti "zajednica" jer je to jedina stvar koja nam je sada ostala. Da budemo tu jedni drugima. Umetnici su prepušteni sami sebi i osećaju apatiju, život bez perspektive. Potrebna im je pomoć i podrška - zaključuje Sabina Čagina.Bonus video: Izložba Andreja Josifovskog Pijaniste

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izlobaandrejajosifovskogpijanistemm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4109841"]