Ljudi jedva čekaju da čuju nešto normalno, nešto da ih dirne… Ali, toga nema. Trebalo bi iz temelja menjati sve, pa i u muzici, kaže za Nova.rs čuvena pevačica zabavne i džez muzike.
Gošća gala koncerta na samom kraju prošle godine na Kolarcu bila je džez i šlager diva Bisera Veletanlić, koja je dobila specijalnu nagradu Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca za trajni doprinos muzičkom životu Beograda.
„Veoma mi je velika čast. Za tako kratko vreme, evo još jedna važna nagrada za mene iz Srbije“, izjavila je Bisera Veletanlić na Kolarcu, misleći i na priznanje za životno delo GODUM Udruženja muzičara džez, rok i zabavne muzike Srbije, koje joj je svečano dodeljeno pre dva meseca u Teatru Vuk u Beogradu.
– Naravno da mi znače nagrade, ali pošto mi se bliži kraj, koliko je lepo, toliko mi ulivaju i nelagodnost. U stilu “krajnje je vreme da joj damo nagradu”… Možda oni misle da ću ja uskoro da “to” (smeh). Ali da je lepo, lepo je – kaže Bisera Veletanlić u razgovoru za Nova.rs.
Zabavna muzika po kojoj smo nekada bili poznati, potpuno je skrajnuta sa naše muzičke i medijske scene. Kao da ni ne postoji. S tim se, naravno, slaže i naša čuvena pevačica:
– Skrajnuta je o-ho-ho. Ljudi jedva čekaju da čuju nešto normalno, nešto da ih dirne… Ali, toga nema. Trebalo bi iz temelja menjati sve, pa i u muzici. Muzika je onakva kakvo je i sve ostalo. Ono što se sluša po radio stanicama, čovek ne može u to da veruje. Svi imaju istu šemu. a nigde prave muzike – dodaje ona.
Konstrakta je jedna od retkih stvari na našoj muzičkoj sceni koja joj se dopala u poslednje vreme. “Konstrakta je neverovatna, to je sve prepametno, nenametljivo a nametljivo”, govorila je Bisera nakon Evrovizije. Međutim, to je ovde, ipak, incident.
– Zato što ima puno budala koji ništa ne razumeju. Razumeju gole guzice, gole sise… I onda muziku slušaju preko toga. A kada neko napravi nešto gde treba da uključiš mozak, onda vidiš da je i te kako važno to što je ona uradila i što je nastupala. Okrenula je konačno celu Evropu naopačke. Šta ćeš više – smatra naša sagovornica.
Bisera Veletanlić i njena sestra Senka, takođe nekada popularna pevačica, odrasle su u Sisku, ali kao mlade devojke su došle u Beograd.
– To je bilo jako davno. Došla sam zajedno sa roditeljima i bila sam potpuno oduzeta. Ali najvažniji utisak mi je kada sam radila u inostranstvu i rešila da ostavim med i mleko, i dođem u Beograd jer je moja sestra Senka tu živela. To mi je bila neka polazna tačka. Kad god sam imala pauzu u nastupima u inostranstvu dolazila sam u Beograd. I onda sam shvatila da je meni mesto ovde, i došla da živim zauvek!
Bila je Bisera Veletanlić, kako nam priča, podstanar svuda u Beogradu:
– Kako izađe moja sličica u nekim novinama, odmah gazda diže kiriju 50 odsto. I tako sam se seljakala i ubeđivala sve: “Ljudi, nije to ništa, tu se ne dobija veliki novac”. Možda bi bilo normalno da se dobija nekakav novac, ali nije se dobijao ni onda, ni sad. Ali, božanstven je bio Beograd kada sam došla da živim ovde.
Svakakve promene je doživela kroz decenije života u našem glavnom gradu. Bilo je i teških perioda…
– Najteže mi je bilo kada je sve počelo da se urušava. Tada nisam imala posao. Godinu dana nisam ništa radila. Počela sam tada da se družim sa slikarima, i iz, uslovno rečeno, neke muke da i sama slikam. Ali, u isto vreme bilo je i najlepše jer sam se družila sa pametnim ljudima, učila sam svašta… Uvek jedan isti period ima i lepu i ružniju stranu. Sve je to život – dodaje ona i daje nam svoj doživljaj današnjeg Beograda:
– Super mi je kad je sunčano. Inače, sve manje ovaj grad liči na Beograd. Sve manje je to onaj divan, topao, otvoren grad. Ljudi su se promenili, i psihički i fizički. Ali najgore mi je što je ovaj grad prljav, beskrajno je prljavo gde god da se okreneš. Ali i ljudi… Vrlo retko ćete videti ovde čoveka koji lepo izgleda i koji možda malo i miriše. U prevozu se to vidi jako dobro.
Bisera Veletanlić, ipak, voli svoj kraj i komšije u krugu Dalmatinske ulice.
– Moj kraj je sada vrlo miran, vrlo topao, ljudi su fini i nasmejani. Kad nisu nasmejani, onda ih ja zasmejavam svojim budalaštinama – smeje se Bisera.
Njena karijera je bila bogata, ispunjena velikim pesmama kao što su “Milo moje”, “Zlatni dan”, “Nikada više” i mnoge druge.
– Uradila bih nešto još, i te kako… Ali pošto sam izgubila brata Batu (Kornelija Kovača, prim.aut.), nemam više s kim. Doduše, čak ni njega nisam jurila da mi da pesmu. Navikla sam da se meni nudi. Meni je Bata baš davao pesme, zajedno sa predivnim Spomenkinim tekstovima – priznaje sa setom Bisera Veletanlić.
Pesma “Sećanja” je bila kao šlag na torti u prošlogodišnjem uspešnom filmu Radivoja Raše Andrića “Leto kada sam naučila da letim”.
– Vasil je pravio muziku za film, i onda su njegovi prsti krenuli da sviraju nešto drugo, ponelo ga je sve to što je radio. I onda mi je rekao: “Bisera, imam pesmu kao stvorenu za tebe”. Ali nisam je čula nijednom ni na jednom radiju, od ovoliko stanica koje imamo. Nema ni one poslednje koju sam napravila sa Batom Kovačem “Smejem se bez smisla”, koja je isto jako ozbiljna pesma. Ne mogu da verujem da toga nema nigde. A kad odeš, onda će reći, vidi šta je ta žena sve radila – pomalo rezignirano zaključuje Bisera Veletanlić.
Bonus video: Bisera Veletanlić Bata Kovač – kreativac bez granica, on sam je ostavština
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar