Malo ko zna da je Beogradski univerzitet vlasnik dva rudnika zlata u Majdanpeku koje mu je darivala kraljica Natalija. Zadužbinari su obrazovanje Srbije stavljali iznad interesa sopstvenih porodica. Razumeli su da samo obrazovani građani Srbije mogu biti motor koji će našu zemlju pokretati. Zakon o denacionalizaciji donet je 2011. a većina zahteva Beogradskog univerziteta je odbijena. Nijednoj vlasti ne odgovara da Univerzitet bude nezavistan i to nema veze sa vlašću već sa politikom.
Ovako za Nova.rs reditelj Boško Savković najavljuje večerašnju premijeru svog dokumentarnog filma „Zadužbine i fondovi Univerziteta u Beogradu“ koji će biti prikazan u 19 sati u atrijumu Kapetan Mišinog zdanja.
– Film govori o vremenu kada je Univerzitet u Beogradu bio jedan od najbogatijih obrazovnih ustanova Evrope, zahvaljujući viziji i dobročinstvu velikih zadužbinara. Ovo je priča o životima i zadužbinama tih velikih ljudi, ali i o njihovim tragičnim sudbinama. Građa za ovaj film prikupljana je više od 20 godina – dodaje Savković.
U ovom filmu, između niza šokantnih detalja, saznaćete, nastavlja naš sagovornik, da je Luka Ćelović Trebinjac, trgovac iz Beograda o kome nema dokaza da je imao čak ni osnovno školsko obrazovanje, svoj basnoslovni imetak ostavio Beogradskom univerzitetu. Da je takođe, onovremenski privrednik Nikola Spasić istom zaveštao fond koji je 1909. bio finansijski bogatiji od Nobelovog fonda…
I pored velikog broja svetskih nagrada koje je osvojio za svoje filmove, ovaj mu je godinama bio, kako kaže, nedosanjani san.
– Priča o zadužbinama Univerziteta u Beogradu me opseda još od studentskih dana, kada sam u listu „Student“, kao mladi novinar, između 1985. i 1987. objavio niz tekstova o bogatstvu koje je on imao. Još tada sam, sasvim slučajno, počeo da se bavim zadužbinarima i njihovim uglavnom tragičnim sudbinama, zaboravu koji zna da boli, ćutanju celog društva o ljudima koji su sve šta su stvorili ostavili ne svojim porodicama, već u slavu nauke i obrazovanja novog srpskog naraštaja. Film o Univerzitetu koji je od zadužbinarske imovine pre Drugog svetskog rata školovao više žena od Sorbone. Film o dostojanstvenom obrazovanju i pravim akademskim titulama, o vremenu kada se diplome nisu kupovale – ističe Savković.
Za ovo ostvarenje kaže da je pravi „koronaški“ film.
– Sniman je i montiran u onim danima kada nismo znali gde ćemo i kako sami sa sobom. Završen je 30. juna 2020. a čekao je premijeru do sada. Svi koji su radili na filmu, koji je napravljen gotovo bez ikakvih sredstava, odlučili su da ga poklone Univerzitetu kao svoju zadužbinu i da ga on koristi kada i kako želi – kaže Savković.
Međutim, nastavlja on, priča koju je znao ne bi vredela ništa da nije bilo arhivske građe, dokumenata i fotografija.
– U decenijskoj potrazi za dokazima, mnogo su mi pomogli Vladimir Tomić, istoričar iz Istorijskog muzeja grada Beograda, i Ljubica Ćorović, šef Odseka za stare i retke knjige Biblioteke grada Beograda. Oni, rektorka Univerziteta Ivanka Popović i prorektorka za finansije Gordana Ilić Popov, u ovom filmu nose priču o vremenu kada je Beograd bio prava metropola i imao jedan od najbogatijih Univerziteta u Evropi. Kao i o nepravdi koja je aktom o nacionalizaciji učinjena ne samo Univerzitetu već celom srpskom društvu – zaključuje Savković.
Premijera “Zadužbine i fondovi Univerziteta u Beogradu“ u produkciji NIB Alternativa organizovana je za akademsku univerzitetsku zajednicu i mali deo živih donatora i njihovih naslednika.
Boško Savković (59) rođen je u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Radio je kao novinar u radio-emisiji Index 202, objavljivao je tekstove u „Studentu“, magazinu „Intervju“ i drugim listovima, a u leto 1996. postaje jedan od osnivača satiričnog lista „Naša krmača“. Kada je Slobodan Milošević pao sa vlasti, zaključio je da je „sve isto, samo njega nema“, pa je osnovao firmu Nekompromitovani intelektualci Beograda.
Režirao je film o Miroslavljevom jevanđelju „U početku beše reč“. Osnivač je agencije Alternativa. U koprodukciji sa TV Politikom kao scenarista i koautor snimio je filmove „Na kraju sveta“, „Ko to tamo lepi“, „Beograd noću“… Njegovo ostvarenje „Plodovi zime“ dobilo je nagradu za najbolji ekološki film na Festivalu u Kanu, kao i brojne nagrade na festivalima dokumentarnog, turističkog i ekološkog filma u Portugalu, Rusiji, Poljskoj, Brazilu, Litvaniji, Rumuniji… Uglednim priznanjima su ovenčani i njegovi dokumentarni filmovi „Bog da prosti“ , „Posle bombi“, „U ime života“…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare