Stotinak fotografija članova bendova Šarlo akrobata, Idoli i Električni orgazam, među kojima neke nikada viđene u javnosti, predstavljene su na izložbi "Novi talas u Beogradu: Paket aranžman (1981 - 2021)" autora Zorice Kojić i Dragana Ambrozića, otvorene danas ispred paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu.
Novi talas na fotografijama ispred paviljona “Cvijeta Zuzorić“ okupio je na desetine ljudi različitih generacija i pre otvaranja izložbe. Duž staze, iza panoa sa omotom za ploču „Paket aranžman“ koji je dizajnirao Branko Gavrić, nižu se fotografije Milana Mladenovića, Ivice Vdovića Vda, Dušana Kojića Koje, Vlade Divljana, Zdenka Kolara, drugih članova Idola, Srđana Gojkovića Gileta i drugih članova Električnog orgazma…
Nije teško sa fotografija osetiti energiju koja zrači među njima i iz njih u trenutku dok ih slikaju Goranka Matić, Goran Vejvoda, Branko Gavrić i Branislav Brajan Rašić, jer su svi oni prijatelji. Mladi, nasmejani, energični, drski, kreativni, imali su veliku želju da sviraju i menjaju stvari oko sebe.
Oko panoa sa njihovim fotografijama sada, 40 godina kasnije, šetaju, takođe sa osmehom, njihovi prijatelji i publika iz vremena rađanja novog talasa i vremena kada je “Paket aranžman” snimljen. Neki se i prepoznaju na njima. Srđan Gojković Gile svakako, kao i Branko Gavrić i Momčilo Moma Rajin…
Moma Rajin priča o prvim svirkama novotalasnih bendova u SKC-u, Branislav Brajan Rašić objašnjava pred jednim od panoa kada su i gde nastale fotografije, malo po strani izložbu i svirku prate i Zoran Kostić Cane i Dubravka Duca Marković, tu su i basista Idola Zdenko Kolar, novinari Velja Pavlović i Petar Janjatović, pisac i izdavač Vladislav Bajac, nekadašnji muzičar a danas slikar Uroš Đurić, pesnikinja Milena Marković…
Da vidi fotografije „nosilaca spomenice iz 1981. godine“, kako ih je jednom nazvao Vlada Divljan, došlo je i mnogo onih koji sada imaju onoliko godina koliko muzičari imaju na fotografijama. Autori izložbe Zorica Kojić i Dragan Ambrozić su, čini se, posebno zadovoljni zbog toga.
– Želim da se zahvalim svim muzičarima koji su stvorili novi talas i publici koja je bila uz novi talas, ne samo u Beogradu, nego i u čitavoj Jugoslaviji. To nije bio samo lokalni događaj, to je bio događaj regionalnog karaktera. Danas znamo koliko je to bio veliki događaj i koliko je bilo teško napraviti nešto što može da odjekuje i posle četiri decenije – rekla je Zorica Kojić, zahvaljujući se pre svega autorima fotografija, kao i Dobrili Stevanić koja je potpisala dizajn izložbe, kao i bendu Šajzerbiterlemon, muzičarima iz generacije, kako je rekla, „najnovijeg talasa u Beogradu”.
Dragan Ambrozić naveo je da je tih stotinak fotografija prvi put sakupljeno na istom mestu.
– Najvažnije je da prepoznamo „Paket aranžman“ ne samo kao deo muzičke zaostavštine, nego i kulturne baštine, i to ne samo Beograda, nego i Srbije i Jugoslavije, i veoma važnu tačku koja predstavlja ne samo muzički, nego i moralni oslonac za mlade. Ovde ima mnogo ljudi koji su u dvadesetim godinama i možda će prvi put videti ove fotografije, te naše heroje sa „Paket aranžmana“ kada su oni imali dvadeset godina i nadam se da će prepoznati tu energiju koja je „preskočila“ vreme i došla ponovo do nas i pokreće i uzbuđuje ljude koji su ovde. Želeo bih da u sledeća dva i po meseca, koliko će trajati ova izložba, što više ljudi dođe i posvedoči da Beograd ima unutrašnju energiju, da je ona danas prisutna – kazao je Ambrozić.
Na otvaranju izložbe govorili su i Momčilo Moma Rajin, nekadašnji urednik programa u SKC-u, podsećajući da je muzika „nešto najlepše što možemo da doživimo u našim životima“, Branko Gavrić primetio je da nove generacije možda teško mogu da poveruju da se nekad dizajniralo bez kompjutera i da je „dizajn značio makaze, lepak, sečenje i lepljenje“.
Brajan Rašić podsetio se trenutka kada je za „Džuboks“ snimio fotografije i kada je to mnogima bilo čudno jer su „svi navikli da radim sa Rolingstonsima i Dejvidom Bouvijem“.
– Tadašnji urednik Džuboksa ponudio mi je da fotkam neke grupe za koje nisam ni čuo. Ti ljudi su vremenom postali moji dragi prijatelji, i nekako sam video beogradske grupe u Beogradu. I to su baš beogradske fotografije beogradskih grupa – kazao je Rašić, posećajući i na to da „mnogih od njih više nema među nama“.
Srđan Gojković Gile naveo je da je „Paket aranžman“ bio skup tri benda i da se to „igrom slučaja još jednom ponovilo 1992. godine, kada su se neka druga tri benda okupila u projekat ‘Rimtutituki’ koji je baš na današnji dan svirao legendarni koncert ‘Ne računajte na nas'“.
Nakon svirke trija Šajzerbiterlemon, mlade grupe koji se u svojoj muzici oslanja i na bendove sa „Paket aranžmana“, sa ozvučenja su se čule i dobro poznate pesme Šarla, Idola i Orgazma.
Zorica Kojić pre dve godine je na istom mestu postavila izložbu o džezu, a kada su je iz „Beogradske tvrđave“ pitali da li ima neku novu ideju, spremno je odgovorila potvrdno. I tako je došlo do „Novog talasa u Beogradu: Paket aranžman (1981 – 2021)“.
Ona ističe da su, birajući fotografije, pored onih iskorišćenih za album, tu i snimci nastali u isto vreme, ali iz drugih uglova, kao i da su u dogovoru sa autorima nastojali da prikažu i one fotografije koje nisu do sada viđene u javnosti. Posetioci mogu tako da vide i seriju fotografija članova Šarla akrobate snimljene u dvorištu nekadašnje škole “Pero Popović Aga” na Dorćolu, gde Vd drži loptu za basket ili on, Milan i Koja sede na klupi dok su iza njih osnovci i grafiti, ili njih trojicu na Trgu republike pred tu slučajno parkiranim limuzinama diplomata. Tu su i fotografije Šarla akrobate nastale iza Hale pionir kod Studentskog doma „Karaburma“, Idola na nekadašnjem Trgu Marksa i Engelsa iz ugla Brajana Rašića ili sa snimanja spota za „Maljčike“ iz Vejvodinog objektiva, pa i Vejvoda kako se rukuje sa Kojom na fotografiji Branka Gavrića, slede i kadrovi novotalasnih bendova dok zajedno sede i razgovaraju u prostorijama SKC-a, publike na koncertima u velikoj sali…
– Ove fotografije smo retko imali priliku da vidimo – kaže Dragan Ambrozić, ukazujući na to da izložbu otvara prednja strana omota “Paket aranžmana”, zatvara je zadnja strana, a da po hronološki postavljenim fotografijama „možemo da vidimo šta je sve stalo između“ od oktobra 1980. do oktobra 1981. U to vreme je on, kaže, bio u vojsci, tako da je i njemu bilo zanimljivo da ih vidi.
– Okupili smo ove fotografe i mislim da smo svi osetili da je sad pravi trenutak da to postane deo opšte kulture i da neke nove generacije, koje nikada to nisu smatrale delom svog odrastanja, njih dožive kao neke svoje vršnjake – kaže Ambrozić.
I energija iz tog vremena se, ocenjuje on, oseća i danas, navodeći kao primer i grupu Šajzerbiterlemon i druge sastave sa „Hali gali kompilacije“.
– To pokazuje da se ta inspiracija produžila do danas i bendovi sa Hali gali kompilacije možda ne liče direktno na njih, ali imaju tu energiju i želju da svoj svet izraze gitarama, isto kao novotalasni bendovi – zaključuje Ambrozić.