3
Ovaj tako dugi aplauz na kraju, bio je trijumfalan. Video sam da je publika željna i da je divno reagovala, a meni je komad drag. U minimalističkoj scenografiji, dogodi se nešto da ništa od toga ne vidimo a sve vidimo, rekao je za "Novu" Ante Tomić nakon izvođenja komada "64" Tene Štivičić u režiji Alise Stojanović i izvođenju ansambla Ateljea 212 na 32. Festivalu hrvatske drame Marulićevi dani u Splitu.
Za ovaj festival, koji je pandan našem Sterijinom pozorju, bio je prijavljen rekordan broj od 56 predstava iz pet zemalja – Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije i Slovenije. Selektorka Kim Cuculić odabrala je deset naslova, sedam je izvedeno na velikoj sceni HNK, a tri na pozornicama Gradskog kazališta lutaka i Gradskog kazališta mladih u Splitu.
Svaka čast Alisi
Takmičarski deo festivala zatvorila je drama „64“ Ateljea 212. Ova priča o ženama i muškarcima, o deci i roditeljima, o stvarnosti i mašti, u kojoj autorka Tena Štivičić razotkriva intimu savremenog bračnog para koji se lomi pod teretom očekivanja, nagrađena je ovacijama. Publika je čak četiri puta na bis pozivala glumce ansambla Ateljea 212 – Hanu Selimović, Miloša Timotijevića, Jelenu Đokić, Vladislavu Vladicu Milosavljević, Branislava Zeremskog, Ivana Jevtovića, Vladislava Mihailovića i Denisa Murića.
Komad „64“ je ovenčan sa dva priznanja. Tena Štivičić je dobitnica nagrade Marul za savremeni dramski tekst, a publika ga je proglasila za najbolju predstavu.
– Malo sam potresena, koliko sam uživala u ovoj predstavi. Poznajem Teninu dramu od pre i baš me zanimalo kako je Alisa to napravila. I oduševljena sam. Prvenstveno kako je minimizirala sve viškove u našim životima, stvari, prostore, i kako su na sceni ostali ogoljeni svi odnosi među ljudima. Međutim, najzanimljivije mi je da se niko od likova fizički ne dodiruje tokom predstave. I pitala sam se da li će se to dogoditi, jer taj kontakt nam je svima potreban. On se nije dogodio a odnosi među likovima su svejedno intenzivni i jaki – rekla nam je spisateljica Marina Vujčić, koja je do nedavno bila upravnica Drame HNK Split.
Denis zaboravio pasoš
Odlazak iz Beograda za Split, kasnio je ali i slutio da će izaći na dobro. I to zbog Denisa Murića, najmlađeg člana glumačke ekipe, kojem je ovo ujedno prva pozorišna uloga. Taman što je stigao, na pitanje organizatorke Jelene Fatić da li je poneo pasoš, zbunio se i uspaničio. Kada je odgovorio da nije, svi su pomislili da glumi. Ali, „Denis vragolan“, bio je iskren. I niko se nije uzrujavao, nego su sačekali svog ljubimca da se taksijem vrati kući, ovog puta uz „staratelja“ Ivana Jevtovića kako ne bi zalutao i doneo pasoš koji je, za svaki slučaj, privremeno postao vlasništvo fenomenalne Jelene, koja je svaki problem unapred rešavala.
A Denis je tokom putovanja ili spavao ili čitao „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića zbog uloge koja mu je poverena.
Pantomima u autobusu
A i ansambl Ateljea 212 je otputovao na ovaj festival maltene bez „dodira“. Čak 29 članova ovog teatra, najrazličitijih profesija, krenulo je put Splita kako bi u najboljem svetlu publici predstavio ovo dramsko ostvarenje. Polazak je bio u utorak 26. aprila, a putovanje je trajalo punih 13 časova. Predstava je odigrana sutradan, a već 28. aprila „karavan“ je krenuo nazad u Beograd. Vreme se, uz smeh i duhovite upadice, prekraćivalo uz igre „kalodont“ i pantomimu.
Umetničku ekspediciju iz Beograda dočekala je srdačna dobrodošlica domaćina. Sala raskošnog HNK Split, čiji je kapacitet 800 sedišta, bila je unapred rasprodata. Petominutne ovacije nakon izvođenja komada će verovatno svi pamtiti. Neodoljiv miris mora i topli i prijateljski doček raskravili su emocije i svi su se osećali kao kod kuće. Vinko Radovani, vlasnik kultne konobe „Hvaranin“, dao je sve od sebe da gostima iz Beograda učini boravak nezaboravnim.
– Posle 40 godina sam došao u ovaj grad i pun sam utisaka. Malo me je „klepila“ nostalgija i, šta da kažem, grad je prelep, divna, pozitivna atmosfera. Zapamtiću ovaj nestvarno dugačak i glasan aplauz, to davno nisam doživeo u tako velikom pozorištu – rekao nam je Branislav Bane Zeremski.
Hana Selimović je blistala u naslovnoj ulozi Eve, a publika je pozdravila povicima „Bravo“.
– Ako treba nešto da izdvojim osim aplauza i nagrada, to je pešačenje od hotela do pozorišta, koje je za ovo kratko vreme bilo intenzivno i dugačko – s osmehom je rekla glumica.
Vladicu „zgromio“ aplauz
Njen kolega Vladislav Mihailović je dodao da je ovo gostovanje doživeo kao kratak odmor:
– Meni ništa ne smeta, ovo mi je bio lep predah. U Splitu dugo vremena nisam bio, još od kada sam bio mali. To mi je baš prijalo, imao sam ono osećanje kao da sam se nečega uželeo a zapravo i ne pamtim. Pošto je Bane Zeremski zaboravio fotoaparat, bio sam dežuran da uslikam sve ono što bi on poželeo, a i što se meni dopalo.
Miloš Timotijević je, uprkos dugačkom putu, uživao u svakom trenutku:
– Ovo gostovanje ću pamtiti po aplauzu i reakcijama publike tokom predstave. Veliki je ovo festival i to je važan feed back, a legendarna Vladica Milosavljević je dodala:
– Očigledno smo se jedni drugih uželeli, zgormio me taj aplauz i vratio sećanja.
Povratak u rodni grad
– Četvrti put me je pozorište odvelo u Split i poželela sam da sledeći put dođem bez predstave. To je neki tamo život koji me čeka, koji je moj, i volela bih da ga i moja deca upoznaju. Pre 18 godina sam igrala sa Aleksandrom Janković u predstavi „Dvije“ Tene Štivičić na Marulićevim danima. Tena je i tada dobila nagradu Marul za tekst a komad priznanje publike – rekla je Jelena Đokić, rođena Splićanka, inače, najveća spavalica u autobusu.
Za razliku od svih, Ivan Jevtović, ustajao je sa prvim zracima sunca da, kako kaže, uhvati dan.
– Žao mi je zbog cele ekipe što smo imali malo slobodnih sati i ja sam eto to malo vremena iskoristio i dodatno se ucrnio na gradskoj plaži Bačvici, i pokupio sam kao solarna ploča novu energiju za dodatna iskušenja. I divljenje prema tom prostoru gde smo igrali predstavu, poseban je osećaj.
I, kako je rekla Hana Selimović, važno je da predstava, kao što je „64“ ima ovakvu vrstu pordške, jer je i danas kulturni prostor bivše države kao jedan.
A da su glumci Ateljea 212 osvojili sve, jesu. Čak i one van sale. Carinike.
Bonus video: Gorica Popović i Branislav Zeremski – 65 godina Ateljea 212
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
