Beogradski festival igre: 10.000 ljudi uživalo u komadima svetskih koreografa

- Beogradski festival igre jedan je od najboljih u Evropi, a znam ih sve! Veoma sam uzbuđen i veoma sam radostan što sam ovde, što sam deo festivala, a kada je reč o ovogodišnjim učesnicima, to je sjajno ukomponovan izbor - rekao je slavni izraleski igrač i koreograf Jair Vardi, direktor Centra za igru i pozorište Suzan Delal iz Tel Aviva koji je, kao specijalni gost, posle 43 godine ponovo posetio Beograd i otvorio festival.Pod sloganom "Verujemo u jednu igru" publika je od sredine marta do sredine aprila imala prilike da vidi nastupe kompanija i umetnika sa tri kontinenta, predstavljena su različita ostvarenja, od onih namenjenih za intimnije prostore pa do ne samo umetnički, nego i logistički i scenski izuzetno zahtevnih produkcija, a poznavaoci prilika u savremenoj igri saglasni su u tome da su odigrane predstave odličan presek aktuelnih istraživanja i tendencija na evropskoj i svetskoj umetničkoj sceni.

Festival je otvoren nastupom čuvenog Lajns baleta iz San Franciska sa komadima "Lični element" i "Azot" koreografa Alonza Kinga, koga legendarni Vilijam Forsajt naziva "jednim od retkih majstora baleta našeg vremena". Ova kompanija slavi 40 godina postojanja, a publika 19. Beogradskog festivala igre mogla je da vidi zašto Kinga kritika opisuje filozofom pokreta i umetnikom koji je "promenio način na koji posmatramo umetničku igru".Već sledeće večeri odigrana je predstava "Fordlandija" u produkciji Teatra Dortmund sa Lusijom Lakarom, baskijskom umetnicom proglašenom za igračicu decenije na Gala koncertu svetskih baletskih zvezda 2011. u Sankt Petersburgu, i atraktivnim prvakom Londonskog kraljevskog baleta Metjuom Goldingom. Celovečernja predstava sastavljena je od šest komada nagrađivanih koreografa Ane Hop (Tišina i Blizu), Jurija Posokova (Mećava), Huanha Arkesa (Fordlandija i Gomila prašine) i Kristofera Vildona (Posle kiše).

Briselski Piping Tom, jedna od danas najtraženijih evropskih kompanija, predstavio se hiperrealističkim komadom "Dete", delom iz porodične trilogije koju potpisuju koreografi Gabrijela Karizo i Frenk Šartije. Koreografskom tandemu uručena je i Nagrada "Jovan Ćirilov - za korak dalje" za najbolju predstavu na 18. Beogradskom festivalu igre (Diptih: Vrata koja nedostaju i Napuštena soba). Šartije je nakon izvođenja komada "Dete" nagradu primio lično na sceni, tražeći što više susreta i razgovora sa beogradskom publikom, jer su mu ti susreti nedostajali tokom pandemije. Svoje komade i komade svojih kolega pratili su na festivalu ove godine i koreografi Erve Kubi, Emanuel Gat, Ju Stromgren, Dajle Karezana, Emio Greko, Piter Šolten, Osnel Delgado...Igrač i koreograf iz Atine Euripid Laskaridis predstavio se svojim komadom "Relikvija" dve večeri u beogradskom Bitef teatru, a potom je usledio "francuski deo" festivala u okviru kog su izvedene dve po svemu različite predstave: "Šta dan duguje noći" kanske Kompanije Ervea Kubija u Ateljeu 212 i "Vozljubavi2020" kompanije Emanuel Gat Dance iz Marseja na sceni Opere Madlenianum. Kubi i njegova trupa (uličnih) igrača su za komad u kome koreograf istražuje svoje alžirsko poreklo i prožimanje Zapada i Orijenta uz kompozicije Maksima Bodsona, Hamze el Dina, Kronos kvarteta, Baha i sufi muzike, ispraćeni stajaćim ovacijama u prepunoj sali, a Gatova kompanija oduševila je publiku spektakularnim savremenim mjuziklom za 14 igrača sa kompozicijama čuvenog britanskog sastava Tears for Fears.

Za organizatore će ostati upamćeno da su se na aerodromu satima čekali njihovi raskošni kostimi, koji su greškom ostali na pariskom aerodromu, a bez kojih se predstava ni ne može zamisliti.Hrabar selektorski potez bio je i poziv norveškom multimedijalnom umetniku Ju Stromgrenu da svetsku premijeru komada "Potkrovlje" izvede baš na Festivalu, pokazao se kao pun pogodak na izvođenjima u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i beogradskom Bitefu, a poseban kuriozitet svemu dodaje i to što su drugu reprizu egzistencijalne skandinavske noar drame o četiri žene, predstave kojom se brišu granice između igre i teatra pokreta i izvođača i gledalaca, iz publike pratile i štićenice sigurnih ženskih kuća iz dva najveća grada u Srbiji.Maestralni Batševa ansambl iz Tel Aviva, jedna od najvažnijih kompanija savremene igre u svetu, sa predstavom "Tri" slavnog i beskrajno radoznalog koreografa Ohada Naharina, tvorca Gaga tehnike, publika je toplo pozdravila na dva izvođenja u Madlenijanumu, a potom i u Srpskom narodnom pozorištu, ocenjujući da je ovaj kultni komad, podeljen u tri dela (Belus uz Golbergove varijacije, Humus koji slavi centralnu žensku pojavu i Sekus, odu tajanstvenoj i bezgraničnoj lepoti čovečanstva) jedan od vrhunaca ovogodišnjeg festivalskog izdanja.

Lučijano Roso, igrač, glumac, koreograf i, uz Mariju Sakone, reditelj komada Apokalipsync došao je iz Buenos Airesa u Atelje 212 sa scenskom adaptacijom istoimenog audiovizuelnog projekta koji je započeo sa širenjem pandemije i doneo mu je milione pregleda na Jutjubu. Roso je publiku od prvog pojavljivanja na sceni uspeo iskreno nasmeje i zabavi, što je prava dragocenost, ali i retkost među produkcijama savremene igre.Koreografski dvojac Emio Greko i Piter Šolten su uz pomoć sedam izuzetnih igrača iz Amsterdama, predstavili komad "Bogohulna rapsodija" na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U predstavi, premijerno izvedenoj prošle godine, polazeći od južnoitalijanske igre koja je služila za izbacivanje otrova iz tela, koreografi istražuju promene i nesigurnost kao centralne teme nakon pojave "novog virusa bez presedana" sa kojim se suočilo čovečanstvo.Jedan od najzanimljivijih mladih italijanskih koreografa Marko D'Agostin izveo je u Bitef teatru više nego zapaženi celovečernji solo "Najlepši pozdravi", komad posvećen britanskom koreografu i multimedijalnom umetniku Najdželu Čarnoku u kom se poništavaju granice igre i performansa, kao i visoke i popularne kulture.

Kompanija Malpaso iz Havane, uz koju se u svetskim okvirima dodaje epitet jednog od najzanimljivijih igračkih fenomena u poslednjoj deceniji, sada su već stari znanci publike Beogradskog festivala igre. Ove godine predstavili su se sa četiri komada, među kojima je i svetska premijera: Uspavanka koreografkinje Dajle Karezane, intimni, emotivni solo inspirisan opusom pijaniste i pevača Bole de Nievea, ikone kubanske kulture. Na zadovoljstvo publike u Beogradu i Novom Sadu, vrsni igrači odigrali su i koreografije kanadske umetnice Azur Barton (Tišina u cvetu), Šveđanina Matsa Eka (Žena sa vodom) i američke umetnice Robin Mineko Vilijams (Iskonsko).Sama završnica festivala bila je pomalo dramatična van scene, jer su igrači Gotje densa iz Štutgarta, predvođeni osnivačem i direktorom ove kompanije Erikom Gotjeom, zbog komplikacija sa letovima stigli na beogradski aerodrom samo dva sata pred izlazak na scenu. Ipak, celovečernju predstavu "Labudova jezera", savremena čitanja jednog od najizvođenijih klasičnih baleta u komadima vrhunskih koreografa Kajetana Sota (Bez naslova za sedam igrača), dobitnice nagrade "Jovan Ćirilov" 2018. godine Mari Šuinar (Labudova pesma: Jezero), Marka Gekea (Šara Nur) i Hofeša Šehtera (Labudova torta), izveli su nadahnuto i precizno, a publika ih je nagradila dugim stojećim ovacijama.Sve predstave iz programa, uprkos brojnim izazovima i povremenim neizvesnostima zbog objektivnih okolnosti, izvedene su u skladu sa najavljenim programom. Pored toga, publika je, nakon više od dve godine i šest odlaganja zbog kovida, u završnici 19. Beogradskog festivala videla i spektakularan nastup Balet džez Montreala sa predstavom Igraj sa mnom, omažom slavnom pesniku i jednom od najvećih svetskih kantautora Leonardu Koenu. Ljubitelji igre koji su više od dve godine čuvali karte za ovaj nastup su obe večeri u Srpskom narodnom pozorištu pratili spektakularno finale festivala sa oduševljenjem i komentarima da je tako maestralno izvođenje svakako vredelo čekati.

Beogradski festival igre je u svom 19. poglavlju vratio publiku u sale, što je posebno značajno u vreme kada mnogi evropski i svetski festivali, kao i renomirane pozorišne kuće, strahuju od smanjenja poseta zbog promena navika publike tokom kovida.Beograd je time ostao upisan na mapu svetskih kulturnih dešavanja, a napore organizatora primetila je i strana štampa, pa je tako, između ostalog, Vašington post zabeležio da festival nije prekidan ni u protekle dve godine tokom pandemije, a Linda Šelton, direktorka čuvenog njujorškog Džojs teatra, u razgovoru za ovaj uticajni list pohvalila je poteze direktorke festivala Aje Jung kao primer kako promoteri igre u svetskim okvirima mogu da sarađuju da bi problemi sa pandemijom bili prevaziđeni. Pored toga, kritičarka i urednica italijanskog magazina specijalizovanog za igru "Danza e Danza" napisala je da je "festival usmerio pažnju kompletne industrije igre na srpsku prestonicu", a da je program "jedno prelepo putovanje i zanimljivo istraživanje svih vrsta savremene igre i trenutka".Predstave je ove godine, uz brojnu publiku, pratilo i 22 gostiju festivala, kritičara i producenata iz inostranstva. Produkcijski zahtevniji komadi podrazumevali su i kompleksne scenografije, tako da je oprema za njih u Srbiju dovezena u sedam kamiona, a za članove umetničkih i tehničkih timova iz inostranstva obezbeđeno je 317 avio karata. Prema podacima organizatora, ostvareno je blizu 1.200 noćenja u hotelima u Beogradu i Novom Sadu.Već tokom 19. izdanja počele su i pripreme za 20. Beogradski festival igre, uz nadu da će jubilarno izdanje proteći u manje turbulentnim okolnostima, na radost izvođača i publike.Bonus video:  U Madlenijanumu otvoren 19. Beogradski festival igre

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=madlenianumotvaranjefestigreds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3207731"]