Komemoracija povodom smrti doživotnog člana Jugoslovenskog dramskog pozorišta Vlaste Velisavljevića održana je danas u tom teatru.

Komemoraciji glumcu koji je preminuo 24. marta u 95. godini od posledica koronavirusa prisustvuju brojne kolege, prijatelji, supruga, drugi članovi porodice legendarnog glumca, među kojima su Seka Sablić, Bojan Dimitrijević, Marko Janketić, Boža Koprivica, Anastasija Mandić, Miodrag Dragičević…

Sahranjen je prošle subote u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

U Jugoslovensko dramsko pozorište došao je prvi put još 1986. na poziv Bojana Stupice, igrao je u najdugovečnijoj predstavi ovog teatra „Buba u uhu“, a poslednji put na scenu pozorišta koje se danas oprašta od njega stao je 12. februara 2020. godine kada je odigrao Molijerovog „Uobraženog bolesnika“ u režiji Jagoša Markovića, podsetila je Tamara Vučković, upravnica JDP.

Komemoracija je počela minutom ćutanja.

– U Jugoslovensko dramsko je došao poslednji put na komemoraciju Ivanu Bekjarevu i rekao mi: „Želim da moja komemoracija bude vesela – rekla je Tamara Vučković koja se prva obratila prisutnima podsetivši na njegovu biografiju.

Glumica Branka Petrić u izuzetno emotivnom obraćanju podsetila je na legendarnu predstavu Ljubiše Ristića „Buba u uhu“ koju su decenijama zajedno igrali.

– Dolazimo na Novo groblje da ga ispratimo, na momenat kao da zaboravljamo zašto smo došli. A to sunce na tvojoj sahrani si nam ti, u svom stilu, poklonio. Tvoj osmeh koji je ponekad delovao kao osmeh mekog đavolka koji toliko zna o svetu koji ga okružuje, ali u tome ima toliko sačuvane dobrote i radosti. „Buba u uhu“ nam je donela toliko zadovoljstva. Gledala sam nadigravanje tebe, Nikole, Laneta, Voje… Uvek bi te neko upitao ko si ti, a ti si uvek odgovorio u skladu sa tada popularnom TV ličnošću- recimo: „Ja sam Sandokan!“ ili „Šeherezada“. Jednom si na Nikolino pitanje ko si odgovorio: „Ja sam Duško dugouško“, a Nikola bi glasom Dugouška odgovorio: „Hej, šefe, koji ti je vrag?“ Taj Duško Dugouško ostao je do kraja života, na radost publike… Žao mi je što „Buba“ nije ušla u Ginisovu knjigu rekorda, ali ti si svojom karijerom i životom uspostavio svoju Ginisovu knjigu, u koju bi mali broj mogao da se upiše – istakla je Branka Petrić.

Podsetila je i na nezaboravan dijalog između Velisavljevića i Nebojše Glogovca u „Hamletu“:

– Videlo se koliko te Nebojša voli. U mom sećanju ostaće zauvek čarobno trajanje Vlaste Velisavljevića – kazala je Petrić, pročitavši i pismo glumice Vesne Latinger iz Izraela, koja je dugo igrala u „Bubi“. Latingerova je poručila da će „jednoga dana stići iz Svete zemlje, a da je oni na nebesima podeljenih karata sačekaju“.

Vojin Ćetković je podsetio na svoje druženje sa Vlastom.

– Vozili smo se na pecanje. On urla tih tmurnih godina na policiju: „Pustite nas, mi smo otporaši“ – kazao je Ćetković između ostalog i dodao:

– Vlasto, što se nas tiče ti si jedini dobitnik nagrade koju smo hteli da ustanovimo – za dobrog čoveka.

U sličnom tonu govorio je i Dragan Mićanović.

– Radost je bila družiti se sa Vlastom. Obožavali smo ga, i on je obožavao nas, uživao je da igra sa nama. U poslednje dve podele u kojima smo zajedno bili Vlasta i ja, sećam se da je Jagoš Marković režirao poklon publici. A kada bi se Vlasta poklanjao, ne mogu da vam opišem oduđevljenje publike. Bilo je to kao da ste na stadionu, to su bile ovacije svake večeri. Publika ga je obožavala, aplauz nije bio samo zahvalnost zbog dobro odigrane uloge, već i njihovo oduševljenje njegovom energijom, dečijom razigranošću, šeretskim osmehom. Bio je inspirativan za igru, dobrota je isijavala iz njega. Ako postoji jedinica mere za dobrotu, to je Vlasta – kazao poznati glumac.

– Pedeset godina smo drugovali. Za mene je bio radost – počeo je svoj govor Voja Brajović, još jedan glumac iz legendarne postave „Bube u uhu“.

Igrali su je 1.600 puta, podsetio je Brajović.

– Kad je došao u pozorište od njega smo naučili distancu od patetike. Nije pravio razliku među generacijama. Njegova otvorenost bila je za sve. Srce je imao za sve. Imati čoveka koji može da se smeje na svoj račun je Božiji dar – rekao je Voja Brajović i zaključio:

– I sad čujemo njegove smeh. Smejao se svemu, čak i boravku u Staroj Gradiški najozloglašenijem kazamatu. Kud ćete većee veličine od podsmeha svom zlotvoru. Takvih ljudi nam danas fale.

Sa video bima obratili su se Zdravko Šotra, Milan Lane Gutović i Dragoljub Mićunović.

– Bio je prijatan i duhovit, godinama mo radili zajedno i u kolegi dobio sam prijatelja. Sa njegovom odlaskom izgubili smo svetlo pozornice koje je osvetljavalo i vas i nas – rekao je Gutović koji je godinama radio Kabare sa Vlastom, a takođe bio i u prvoj „Bubi u uhu“.

Kad sam mu dao prvu knjigu svojih memoara rekao mi je da glumci moraju da domišljavaju ono što je napisao Šekspir, kazao je Dragoljub Mićunović.

– Sa Vlastom odlaze i poslednji logoraši. Zanimljivo je da smo retko kad pričali o logoru. Bilo je to davno. Mislili smo o životu, a Vlasta je voleo život. Sa njim je bilo uživanje biti. Uvek se mogla čuti neka anegdota i jedan zdrav, veseo odnos prema životu. „Nisam bio povređen“, bilo je njegovo geslo do 95. godine. Bio je na pozornici kao u najboljim danima. Otišao je jedan od poslednjih prijatelja iz mladosti sa kojima sam delio najranija iskustva- setno je konstatovao prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke.

– Bili smo jednom vreme komšije na Čuburi, nije bilo telefon, a ti bi mi došao pod prozor i pevao „O sole mio“ – rekao je Zdravko Šotra u čijem je „Aleksandru od Jugoslavije“ Vlasta ostvario jednu od poslednjih uloga.

Vlasta Velisavljević je u JDP došao na poziv Bojana Stupice, a prvu ulogu je ostvario u predstavi „Kad su cvetale tikve“. Od 1971. do 2014. godine igrao je u najdugovečnijoj predstavi, Fejdoovoj Bubi u uhu u režiji Ljubiše Ristića koja je imala više od 1600 izvođenja. Bio je omiljen među kolegama i sarađiao sa najzačajnijim pozorišnim rediteljima. Poslednju premijeru je imao 2016. godine u Šekspirovom Hamletu koji je režirao Aleksandar Popovski. U JDP-u je ostao do penzije 1993. godine.

Igrao je na scenama gotovo svih beogradskih pozorišta i mnogih jugoslovenskih i srpskih, ostvario je brojne uloge na filmu i televiziji.

Komemoracija je završena insertima i fotografijama iz predstava i dugim aplauzom Vlsti Velisavljeviću.