Nekadašnja urednica Samizdata B92 Lidija Kusovac kaže da je zbog drugog dela knjige "Blistavo i strašno" u jednom periodu dolazila svake nedelje u stan čuvenih glumaca Bekima Fehmijua i Branke Petrić.
Branka je liberalno i sa neverovatnom snagom podržavala Bekimovu slobodu izražavanja, kaže Lidija Kusovac, a Bekim je bio „gospodin u srcu“ i uvek je delovalo kao da je u vrhunskoj kondiciji. Jednom joj je, prepričava, džentlmenski pridržao kaput, ispratio je do lifta na šestom spratu i kad je sišla u prizemlje – otvorio joj vrata sa spoljne strane.
– Zaista je bio zapanjujuće vitalan, lucidan, spreman na razgovor sa začkoljicama, spreman da doskoči… Ništa nije ukazivalo na to da neće završiti knjigu. Mojih sugestija nije bilo mnogo, meni je taj tekst, kao i tekst prve knjige, bio odlično napisan. Kad god bismo doveli razgovor do kraja, on bi rekao: „Dobro, dajem vam uskoro knjigu“. Međutim, kad bih ustala da odem kući, on bi rekao: „Ne mogu ipak da vam dam ovu knjigu, još nije vreme za nju“. I to se tako produžavalo iz seanse u seansu dosta dugo, sve dok nisam rekla: „Vi sad morate da odlučite, dajte sebi vremena, mislim da je već vreme, ali razumem zašto ne možete. Kad se odlučite da je prepustite, da je spremna za štampanje, pozovite me. Međutim, desilo se to što se desilo, tako da je posle Bekimove smrti Branka ponovo iščitala rukopis, njihov sin Uliks se takođe dosta posvetio tome, to mu je bilo strahovito važno – priča urednica druge knjige.
– Desilo se šta se desilo. Beka je otišao, i sad posle godinu dana, rukopis je u kompjuteru, sa mnogo mesta na kojima treba da se lektoriše… Lidija pita šta mislim, šta Uliks misli. Tada mi krećemo u neku vrstu, kako bih rekla… Odiseje, ali prave Odiseje. Tamo je bilo toliko stvari da neke od njih nisu bile ni dramaturški važne, niti kao podaci. Da je izašla cela, to bi bilo 700 stranica, mi smo polako to i pažljivo pregledali. Dali smo Veranu Matiću, ipak je Veran imao bolju svest o tim političkim događajima… A onda Uliks i ja odemo na more, u Novi Vinodolski, celo leto smo posvetili sređivanju, prvoj lekturi, tu nam je pomagala mnogo i Snežana, Uliksova supruga, ona ima jako dobar osećaj za rečenicu, i onda završimo 20, 30, 50 stranica i onda to šaljemo Lidiji. Onda sledeća faza, pa sledeća… – kaže Branka Petrić.
Lidija Kusovac fascinirana je odnosom Bekima i Branke i ljubavlju u njihovoj porodici.
– Branka je žena izuzetne širine i otvorenosti uma. Ona je, zapravo, insistirala na tome da on kaže sve što je potrebno da kaže. Koliko god da je Bekim zaslužan za tu knjigu, ona, Uliks i Hedon takođe su zaslužni za taj drugi deo knjige. Ona je bila neverovatno snažna podrška, temelja za to da on piše slobodno, otvoreno, bez zadrški o tome kakav je njegov život zaista bio. Na kraju mi je Branka predala rukopis. Nismo mnogo menjali, tek neke delove za koje smo mislili da se ponavljaju, a one delove, koje bi čitaoci smatrali pikanterijom, to smo sve ostavile i to je bio izuzetno hrabar gest njegove porodice koja je poštovala i njegov otvoren um i njegovu slobodu – ističe nekadašnja urednica Samizdata B92.
Fotografije za prvu knjigu Bekim je birao sam („imao je divne slike svoje porodice“), a za drugu je to trebalo da urade njegova supruga i sinovi. Lidija i tehnička urednica Jelena Mitić insistirale su samo na jednoj: Branka sa ekipom iz filma „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“.
– Trebalo je da mi odaberemo slike. Jao, tih muka! Koje slike? Stotine slika! A kako naslovnicu, da ne bude ista kao prva knjiga? Tu su bili i Snežana, i Uliks, i Hedon, i stavljamo mi slike, i ovako, i onako, ja iznesem slike iz „Odiseja“… I onda je Hedon rekao, a on ima super mozak: „Hajde da poslažemo ove divne portrete iz „Odiseja“: on je dole, onda je digao glavu, pa gleda gore“. Svi smo se svi složili, jer je to bilo stvarno najbolje rešenje. Tako je knjiga ugledala svetlost dana sa tri njegova portreta – kaže Branka Petrić.
Okreće potom knjigu na poslednje stranice.
– Vidite ovu pesmu, kao da je predvideo šta će da uradi… – kaže i čita stihove:
Nebeska plućna krila su usisala moju zvezdu
Otpljunuće je kao ugljenisani metak
Ugarak
Kao otpadak
Preostale moje šarene lubenice
I dalje plove povrh bele pene,
Prizrena mog pobesnele Bistrice!
– Ta knjiga je odlično napisana i izuzetno je korisno da je mlađe generacije čitaju. Ona insistira na harmoničnim odnosima, na toleranciji, na svemu što je bio deo integriteta Bekimovog, zato je to važno. Kada čitate to što je pisao, vas to naprosto oplemenjuje. Ta prva knjiga je prepuna ljubavi. Tamo nećete naći ništa što nije ljubav, ljubav je stub te knjige. Kod njega nije bilo ostrašćenosti i mržnje, bilo je razočaranja, i to se vidi u drugoj knjizi, ali prva je čista ljubav – ističe Lidija Kusovac.
Knjiga se završava stihovima iz „Ode radosti“.
(kraj)