Imam posla za svojim pisaćim stolom još sto godina. Ili bi bilo mudrije da stanem pre nego o tome odluči ona, kaže pesnik i akademik Matija Bećković.

Sa Bećkovićem se čujemo telefonom uz molbu da podeli sa nama nekoliko misli povodom Svetskog dana knjige, koji dočekujemo u vanrednom stanju.

Zamolio je da mu pitanja, umesto mejlom, pošaljemo vajberom. Posle više komplikacija komunikaciju, ipak, obavljamo sms porukama. Nikada se kaže toliko nije družio sa telefonom kao ovih dana.

Svetski dan knjige umesto u bibliotekama, knjižarama i na književnim manifestacijama proslavljamo kod svojih kuća zbog epidemije koronavirusa. Kako vi kao pesnik to doživljavate?

– Nismo nikad ni čitali na ulici. Za čitanje je potrebna tišina. A sad je imamo više nego ikad.

Kako gledate na ovo vreme i borbu sa virusom?

– Prilika je da svako odmeri sebe i svoj dar. Za bilo šta.

Da li nam virus pokazao da je priroda jača od čoveka?

– Pokazalo se da priroda može bez nas. Ponekad smo joj simpatični. Samo da nas ne otkači zauvek.

Da li je nam je virus ograničio slobodu ili je to učinila vlast? Da li je virus pogodan alat vlasti?

– Svaka vlast je deo neke velike, veće i najveće vlasti. Kao ruska matruška. Mi biramo koja najviše odgovara našem ljudskom dostojanstvu.

Da li trenutna ograničenja mogu imati ozbiljnije posledice po prava čoveka?

– Prvo je stradanje pa vaskrsenje i radost. Utoliko veće ako smo stradali nevini.

Pišete li ovih dana? Da li je sve što nam se dešava inspirativno za vas?

– Ono što sam sebi nisam imao snage da zabranim, zabranila mi je korona. Hvala joj. Imam posla za svojim pisaćim stolom još sto godina. Ili bi bilo mudrije da stanem pre nego o tome odluči ona.

Da li ćemo se posle ovoga ikada vratiti normalnom životu?

– Čuo sam jednog beskućnika kako kuka da više nikad neće živeti kao pre. U ono srećno vreme kad su kontejneri bili prepuni. Nikad se nisam toliko družio sa telefonom. Ne znam kako ćemo se rastati, sa onim koji nas nije napustio u nevolji, ako ikada dođu bolji dani. Korona je ovog časa jedini reporter bez granica. Ujedinila je svet i vratila u upotrebu reč planeta. Slobodan protok virusa je zamenio slobodan protok ljudi. Redukovao je sve probleme na jedan jedini. Svima je izdiktirao par rečenica koje prežvakavaju svi jezici. Još niko ni na jedno pitanje koje je postavila nije rekao: „Ne znam!“ Ajde da ja budem prvi.