Baljak: Navijač sa Marakane nam određuje kulturne potrebe

Filmski reditelj i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Janko Baljak je, govoreći na javnoj debati "Kultura posle virusa" u "Dorćol Platzu" u Beogradu, istakao da država ne prepoznaje značaj domaćeg filma i domaćih autora, pretpostavljajući tome subvencionisanje stranih producenata, jer se ovde "kinematografija shvata kao grana privrede". On ocenjuje i da trenutno "živimo orvelovsku budućnost", ali dodaje da kao predavač na FDU vidi među mladima kreativni potencijal, da je domaća kinematografija "žilav i inventivan svet", a skreće pažnju i da, kada je o kulturi u Srbiji reč, treba izaći iz "kruge dvojke" i podržati lokalne inicijative u drugim sredinama gde "zaista vlada pravi mrak".https://www.youtube.com/watch?v=K4BouxRXtJA&feature=youtu.be- Nije me iznenadilo ovo oduzimanje minimalnih sredstava od sirotinje, od onih zaista mizernih sredstava koja se u države i inače izdvajaju za kulturu. Država je rešila da zbog pandemije oduzme još 20 procenata. To me podseća me na strip "Alan Ford", na one što otimaju od sirotinje, bukvalno, taj jedan mehanizam. Ali ništa nismo mogli drugo ni da očekujemo u zemlji u kojoj jedan čovek, jedan navijač sa severa Marakane, odlučuje o svemu, pa i o kulturnim potrebama građana Srbije - kazao je Baljak.Govoreći o tome da se kinematografija našla na udaru smanjenja budžeta u vreme pandemije, on je napomenuo i da su takvim odnosom države prema filmu u pitanje dovedene i koprodukcije sa zemljama u regionu i Evropi, koje su domaći autori i i producenti "prinuđeni da sklapaju".- Što se tiče filma i naše kinematografije, desilo se to što se desilo u Filmskom centru, desila se jedna situacija koja se više ne može posmatrati na nivou nacionalnog, jer mi već više godina, više od decenije, ne možemo da snimimo film sredstvima obezbeđenim u sopstvenoj državi, već smo prinuđeni da sklapamo koprodukcije sa zemljama u regionu, sa drugim evropskim produkcijama. Taj potez naše autore i producente dovodi u hendikep, jer ko će sa vama osiromašenim da se druži i sklapa koprodukcije? Pročitao sam da Belgija ne samo da nije smanjila, već je ta sredstva povećala na nekih šest miliona evra. Belgijska kinematografija je bogatija nakon korone, jer je to očigledno država koja prepoznaje značaj filma - rekao je Baljak."Država ne prepoznaje značaj domaćeg filma"Filmski reditelj izričit je u tome da je film kao umetnost neophodno odvojiti od onoga što se podrazumeva pod filmskom industrijom.- Kada govorim o filmu ne govorim o terminu filmske industrije. Čini mi se da ova država vrlo često izjednačava film i filmsku industriju, pa tako o pomoći kinematografiji govori stimulišući snimanje koprodukcija. Kao što se stimulišu strani investitori, tako se i ovde producenti koji snimaju ovde uglavnom drugorazredne filmske spektakle stimulišu na najrazličitije načine, tako da se kinematografija ovde shvata kao grana privrede, umesto da se stimuliše nešto što zemlju u Evropi i svetu afirmiše, a to su autori i autorski filmovi. Neverovatan je doprinos svako učešće na festivalu nekog našeg autora, svaka dobra recepcija srpskog filma bilo gde u inostranstvu mnogo više znači nego ono što država misli da radi kada stimuliše projekte za koje ne kažem da ne treba da radi, ali mislim da se ne prepoznaje umetnička vrednost posla kojim se mi bavimo - navodi Baljak.Baljak kaže da se pandemijska kriza odrazila i na snimanje filmova, u praktičnom smislu, isto kao i u pozorištu, a da se tu radi o "ekipama koje vrlo često imaju više stotina ljudi" i da su filmadžije "osuđene na to da se prilagođavaju hodu".- I studentski filmovi, a mi smo sada na pragu ispita, tu imamo problem kako kandidate koji dolaze na prijemni ispit a imaju obavezu da završe i donesu jedan film, kako da od njih tražimo da ga snime u ovom periodu kada je to praktično zabranjeno, pa se dovijamo na različite načine. Kao što se kolege iz pozorišta dovijaju u ovoj formi "Svet bez ljudi", tako smo mi oživeli i setili se jedne stare filmske vežbe koju je smislio, čini mi se, profesor Điđa Karanović dok je predavao, to je "Ljubavna scena bez dodira". Znači, osuđeni smo i mi da nalazimo nova sredstva i da se prilagođavamo u hodu, mada sve to zaista, videvši sve te scene, liči na jednu orvelovsku budućnost o kojoj smo čitali samo u knjigama, a nismo očekivali da ćemo je živeti - kaže Baljak."Ništa ne može da zameni žive susrete"On, sa druge strane, kao predavač na Fakultetu dramskih umetnosti vidi i stvari koje mu ulivaju optimizam. Pre svega je to, kaže, entuzijazam kod studenata filma, ali i iskusnijih sineasta u zemlji i regionu.- Čini mi se da se radi o žilavom i dosta inventivnom svetu i vidim da i kolege u regionu su našle načina i da komuniciraju i da čak organizuju nekoliko onlajn filmskih festivala, gde su dodeljene i nagrade. Ipak mislim da se svi nekako radujemo tom letu i tom nižem riziku. Pre neki dan sam se čuo i sa kolegama sa Sarajevskog filmskog festivala u vezi sa jednom studentskom selekcijom filmova, gde smo prošle godine dobili prvu nagradu i radovali se novom učešću. Vidim da će Sarajevo biti jedan od prvih evropskih i sigurno prvi u regionu koji će biti održan u regularnim uslovima. Svi se radujemo tom živom susretu i toj komunikaciji koju ne može ništa da zameni, nikakvi zumovi i onlajn predstave. Mi se bavimo zaista jednim poslom koji je vezan za direktnu komunikaciju i stvaralaštvo je jako teško u budućnosti zamisliti kao neku virtuelnu delatnost - navodi Baljak.Mrak izvan "kruga dvojke"Govoreći o kulturi u Srbiji, filmski reditelj ističe da je potrebno okrenuti se i delovima zemlje van Beograda.- Svi treba o tome više da razmišljamo, mislim da smo suviše okrenuti “krugu dvojke” gde se susrećemo sa istomišljenicima i gde mislimo da su naši problemi jedini, a da nam promiču druge stvari. Svaka lokalna inicijativa, naročito u ovo vreme, dragocene su i važne, a obavezni smo i kao ljudi koji imaju određenog uticaja i ugleda, čija se reč čuje, da pružimo podršku u lokalnim sredinama, gde zaista vlada pravi mrak. Ono što mi mislimo da je katastrofa i što se dešava u glavnom gradu je mala maca u odnosu na to kako izgleda ostatak Srbije. I to je naša solidarnost i naša obaveza i u danima koji predstoje - zaključio je Baljak.