7
Sarajevska rediteljka Jasmila Žbanić, čiji je film o Srebrenici pod nazivom "Quo Vadis, Aida?" premijerno prikazan juče na Venecijanskom filmskom festivalu, najavila je u razgovoru sa novinarima tri svoja nova projekta: dokumentarac o Emeriku Blumu, TV seriju o opsadi Sarajeva i igrani film "Moja žena".
Jasmila Žbanić u ekskluzivnom razgovoru za „Varajeti“ nije precizirala detalje o planovima vezanim za seriju o opsadi Sarajeva, koja još nema ni naslov, ali je govorila o nameri da uz to u narednom periodu snimi i dva filma: dokumentarac o Emeriku Blumu, osnivaču firme „Energoinvest“, koji je u tekstu predstavljen kao „bosanski Jevrej, poslovni čovek i filantrop“.
„Neverovatno je videti sve to iz perspektive današnje Bosne i današnje ekonomije“, rekla je Jasmila Žbanić za „Varajeti“, dodajući da je Blum organizovao koncerte vodećih kompozitora u svojoj fabrici, uz pitanje: „Možete li zamisliti bilo kog generalnog direktora da to radi sada?“
„Energoinvest“ u vreme Bluma bio je jedan od najvećih industrijskih kompleksa u istočnoj Evropi, a on je do svoje smrti 1984. sponzorisao hiljade studenata, bilo iz ličnih prihoda, bilo kroz otvaranje fabrika za njihovo usavršavanje i zapošljavanje.
Žbanićeva je rekla i da radi na igranom filmu „Moje žene“ o četiri generacije žena u njenoj porodici koje su „prevazišle društvena ograničenja, ratove, patrijarhat – vek života na Balkanu“.
Rediteljka je, čekajući premijeru „Quo Vadis, Aida?“ na Mostri, govorila i o tom svom filmu posvećenom dešavanjima i zločinima u Srebrenici 1995. godine, nastalom kao koprodukcija 10 evropskih zemalja. U središtu filma je Aida, prevoditeljka za UN (igra je novosadska glumica Jasna Đuričić) i njena očajnička borba da zaštiti porodicu od ratnog ludila. Žbanićeva je rekla da Srebrenica četvrt veka od zločina ostaje „političko minsko polje“, navodeći da zločine u tom gradu tokom rata neki u Bosni koriste kao političku alatku, dok ih mnogi i danas negiraju, a da je ona iz „neizdržive potrebe“ odlučila da ispriča tu priču, uprkos očekivanim problemima vezanim za finansiranje filma u kom se prikazuju i danas žive istorijske ličnosti.
– Kao bosanska fimska autorka koja je preživela rat duboko sam povezana sa tom temom, ali ta blizina nije uvek i dobra za snimanje filma. Previše ste uneti u sve to, previše blizu, previše ranjivi“, rekla je rediteljka.
Žbanićeva je ispričala i da je, pišući scenario, htela da u sve unese svež pogled, „pokušavajući da ispričam priču zamišljenoj publici koja nikada nije ni čula za Srebrenicu, stalno se stavljajući na mesto onoga ko je imao takva iskustva tada, kao i u poziciju nekoga ko ne želi da zna ništa o tome i vidi sve to prvi put“. Ona je zločin u Srebrenici opisala i kao „ozbiljno upozorenje“ za današnjicu i navela da je njena potreba da snimi film o ratu tako da ga „ogoli od patriotizma i ostalih gluposti koji često služe kao paravan za njegovu banalnost“.
– Za mene, rat je pozornica za sociopate i psihopate – oni tu savršeno funkcionišu dok su drugi izgubljeni i pate – navela je Jasmila Žbanić, dodajući da „film prikazuje šta se dešava kada nemamo solidarnosti i empatije i šta se događa kada su naše ustanove, koje bi trebalo da nas štite, uništene“, ne misleći pritom, kako je rekla, samo na UN, nego i na „sve ustanove naše civilizacije iz dobrog demokratskog društva, od zdravstvenog sistema do pošte“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
