Na konkursu Filmskog centra Srbije u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova sa nacionalnom temom prijavljeno je ukupno 16 projekta, a podržana su tri. Finansijska sredstva dodeljena su projektima "Ruka pravde" Nebojše Pajkića, "Linija" Dragoljuba Elčića i "Dečanski ključ" Milutina Petrovića.
Konkursna komisija odlučivala je u sastavu Nenad Dukić (predsednik Komisije), Marko Krstić, Bogdan Petković, Miloš Vidović i Petar Jakonić.
Film „Ruka pravde“ u režiji Nebojše Pajkića koji potpisuje i scenario, podržan je sa 26.000.000 dinara, a u obrazloženju komisije stoji da „potraga za Antom Pavelićem i okolnosti pod kojim je na njega izvršen atentat, bila je i biće jedna od onih relevatntnih i intrigantnih tema koje se odnose na portage za preostalim „hodajućim zlom“ po završetku Drugog svetskog rata“.
„Scenario ovog projekta tako je koncipiran da ovoj tematici prilazi na kompleksan i višeslojan način. On prati sudbinu oficira vojske kraljevine Jugoslavije Blagoja Jovovića koji posle sloma zemlje odlazi u partizane, potom u četnike da bi u Italiji dobio informacije o tome gde se Pavelić nalazi, kako bi u Argentini isplanirao i izvršio atentat. Scenario, koji je konstruisan kao organski omnibus, odražava svu kompleksnost lika Blagoja Jovovića i, s druge strane, kompleksnost događaja u ratnoj i poratnoj Jugoslaviji“, smatra komisija.
Komisija je upriličila razgovor sa autorom projekta na kojem je, kako kažu, on ubedljivo i argumentovano obrazložio svoju rediteljsku koncepciju. Otuda, komisija je jednoglasno odlučila da predloži Filmskom centru Srbije da finansijski podrži ovaj projekat.
Dragoljub Elčić takođe potpisuje scenario i režiju za film „Linija“ za koji je Komisija predložila 25.000.000 dinara, a UO prihvatio.
U obrazloženju komisije stoji da se filmski projekat „Linija“ bavi dobrovoljnim dolaskom Dr Miodraga Lazića na prvu borbenu liniju ratom zahvaćenog Sarajeva, tačnije na Grbavicu i formiranjem ratne bolnice faktički na prvoj liniji fronta.
„Uzevši u obzir da je Dr Miodrag Lazić bio istorijska ličnost, autor ovog projekta Dragoljub Elčić je scenario filma razvijao po motivima knjige ”Dnevnik ratnog hirurga” koju je čuveni hirurg napisao“, kaže se u saopštenju.
Ovo je ratni film čija osnovna dramska konstrukcija predstavlja junaka koji se u suštini bori za život u nemilosrdnom ratnom okruženju, a, kako komisija ističe, opšte je poznato da je sarajevsko ratište bilo jedno od najkrvavijih i najbrutalnijih tokom sukoba koji su dešavali po raspadu SFRJ.
„Jedna od bitnih događaja vezanih za sarajevsko ratište koje ovaj filmski projekat obrađuje je egzodus sarajevskih Srba posle potpisivanja dejtonskog sporazuma. Najsnažniji deo ovog filmskog projekta predstavlja prikaz egzodusa više od 130.000 sarajevskih Srba koji po potpisivanju mira odlučuju da se isele iz svojih domova koje su tokom četiri ratne godine uporno branili, noseći sa sobom svu svoju pokretnu imovinu sa zemnim ostacima svojih predaka. Od početka sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, Sarajevo i uopšte sarajevsko ratište je i u medijskom i da kažemo kinematografskom smislu prikazivano na jedan jednostran način u okviru koga su Srbi predstavljani kao zlikovci, na jedan istorijski da kažemo iskrivljen način“, naglašavaju u obrazloženju.
Ocenjuju da film „Linija“ pokazuje jedan drugi ugao gledanja, kroz vizuru ratnog hirurga koji se svakodnevno bori za živote svih svojih pacijenata, bez obzira na njihovu uniformu ili versku pripadnost, pri tome uz korišćenje dokumentarnog materijala „daje faktografski utisak realne situacije i autentičnosti istorijskih okolnosti događaja sa kojima se boravak Dr Midraga Lazića na Grbavici prepliće.“
„Rediteljska eksplikacija je jasna i precizna i naročito je dobro elaborirano tretiranje i kombinovanje već postojećeg dokumentarnog materijala koji prati ratna dešavanja, aktivnosti Dr Lazića, egzodus. Jako je interesantan rekonstruktivni stil, iste pozicije kamere, asocijativni prelaz sa arhivskih na snimljene kadrove, montaža dokumentarnog i kvazi dokumentarnog materijala. Finansijski plan i budžet su postavljeni realno i precizno“, piše u obrazloženju.
Za film „Dečanski ključ“ u režiji Milutina Petrovića predložen je znatno manji iznos – 9.000.000 dinara.
„Istorija manastira Dečani u dobroj meri je i istorija Srbije. Borba za opstanak manastira jeste i borba kako srednjevekovne tako i moderne Srbije. Autor na dobar način koncentriše pažnju na dve ključne krize manastira: onu iz 18. veka kao posledicu seobe Srba i onu u kontekstu ratova 90-tih. Planirajući da koristi različite vrste dokumentarnog materijala, autorova namera je da film vodi tako da iz više uglova, preko istorijata Dečana, predstavi sliku dinamične istorije Кosova i Metohije“.
Iz razgovora sa autorom, komisija je, kako navode, stekla utisak da će tokom realizacije biti na delu rediteljski postupak koji na originalan, dinamičan i zanimljiv način koristi i uobličava dokumentarni material. Iz tih razloga, komisija je jednoglasno odlučila da predloži Filmskom centru Srbije da finansijski podrži produkciju ovog projekta.
Među odbijenim projektima su „Bilo jednom na istoku“ Srđana Dragojevića (nakon što je prošlog meseca komisija FCS odbila da mu dodeli sredstva za „Škartove“, Dragojević je dobio podršku od 2.000.000 dinara za film “Osmi mart”), „Povratak Miloša Crnjanskog“ Danila Bećkovića, „Pismo“ Stojana Stojčića…
Celokupno obrazloženje objavljeno je na sajtu FCS.
Bonus video: „Čuvari formule“ na Sarajevo film festivalu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar