Ako već početkom jula ne bude pronađeno interventno rešenje, Zadužbina Ilije M. Kolarca će se naći pred nepremostivim teškoćama, a potencijalno i gašenjem, zaključeno je na sednici Upravnog odbora ove ustanove, saznaje portal Nova.rs.
U Kolarčevoj zadužbini je, kako smo ranije pisali, otkazano ili odloženo 160 programa zbog pandemije koronavirusa, a procenjuje se da će ukupan gubitak od sredine marta, kada su prestali sa radom do septembra, biti 30 miliona dinara. Zbog toga su dovedene u pitanje ne samo plate zaposlenih, nego i dalji rad ove ustanove.
Upravni odbor Zadužbine Ilije M. Kolarca, u kojem su Nada Popović Perišić (predsednica), Darko Tanasković, Bojan Bugarčić, Maja Gruden, Veljko Milutinović, Zoran Erić i Gorica Popović, kao i Ivana Dedić iz Ministarstva kulture i gradonačelnik Zoran Radojičić, razmatrao je 26. juna izveštaj o radu ove ustanove, plan za narednu sezonu i izveštaj o poslovanju u otežanim okolnostima.
Prema zaključcima Odbora, u koje je portal Nova.rs imao uvid, utvrđeno je da je, iako je zakonom definisan poseban status Kolarčeve zadužbine, neophodno hitno preduzeti mere da se reši „dramatična finansijska situacija ove nacionalne institucije“, nastala iz „nemogućnosti ostvarivanja sopstvenih prihoda od delatnosti“, te da je „obezbeđivanje finansiranja Кolarčeve zadužbine u ovom trenutku pitanje njenog opstanka i nastavljanja daljeg rada“.
Odbor je zaključio da Vlada Srbije, Ministarstvo kulture i Grad Beograd, kao nadležni organi, u skladu sa svojim ingerencijama i propisima „treba da preduzmu sve neophodno za dalji obavljanje delatnosti ove ustanove, i to kao hitno i vanredno rešenje do kraja 2020. godine i trajno u narednom periodu“.
„Bilo bi od vitalnog značaja da se interventno rešenje pronađe već početkom jula, jer će se u protivnom Zadužbina Ilije Milosavljevića Кolarca silom zakona i dospelih obaveza naći pred nepremostivim teškoćama, a potencijalno i gašenjem, što bi bilo državno, nacionalno i civilizacijski nedopustivo“, zaključio je Odbora.
Članovi Odbora, svesni da su sve ustanove kulture u problemima zbog pandemije, ističu da je Kolarčeva zadužbina u „posebno ranjivoj poziciji koja zahteva uspostavljanje hitnog, do kraja godine vanrednog, a nakon toga i sistemskog pravnog i finansijskog okvira koji podrazumeva trajno garantovanje preživljavanja i redovnog rada ove ugledne institucije“, osnovane još 1878. godine, i podsećaju da, s obzirom na to da je u pitanju zaveštajna imovina njenog osnivača Ilije M. Kolarca kojoj nakon nacionalizacije status još nije rešen u procesu restitucije, treba uzeti u obzir i „tu temeljnu imovinsko-pravnu i moralnu činjenicu“.
Kolarčeva zadužbina imala je, na osnovu sporazuma sa Gradom Beogradom, rešeno pitanje kontinuiranog finansiranja dela troškova poslovanja do 2011. godine, nakon čega je projektno finansiranje, prema zaključku Odbora, bitno uticalo na materijalni položaj institucija i pokazalo se kao „neodrživ model za obavljanje redovne, društvenokorisne delatnosti institucije“.
U Odboru ocenjuju kao pozitivno to što je Ministarstvo kulture od 2018. godine podržalo Кolarac godišnjim ugovorom o sufinansiranju tekućih i materijalnih troškova, po osnovu Zakona o kulturi, navodeći da je to značajno doprinelo elementarnom rešavanju materijalnog stanja i obezbeđivanju minimuma održivosti poslovanja, što su problemi sa kojim se ova ustanova suočava od uspostavljanja isključivo projektnog finansiranja, ali da je ta pomoć, „ma koliko dragocena, daleko je od dovoljnog, ako se želi da Кolarčeva zadužbina normalno funkcioniše i ispunjava svoju višestruko značajnu kulturnu i obrazovnu misiju“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare