Doktorirao pa počeo da prosi: Čistači ulica imaju veću platu

- Možda nas ovako konačno i vide. Obično se na prosjake sažale i udele koju milostinju. Nadam se da ću skupiti između 240.000 i 350.000 evra za nekoliko dana - precizirao je Pijanista stojeći sa nama na semaforu kraj svog fakulteta, Arhitektonskog. Kako nam je objasnio ovo danas je tek početak akcije, najavivši da će trajati jako dugo.- Nisam vremenski rasporedio koliko ću koji dan sedeti ovde. Biću na ulici koliko mi prija. Već sam pozvao brojne uticajne javne ličnosti da mi se pridruže, tako da ću u narednom periodu biti često na ulici. Zapravo, već u sredu dolazi umetnica iz Republike Srpske Jelena Topić tako da ćemo zajedno da prosimo - precizira Pijanista, dodajući da je uostalom ulica "njegovo mesto, mesto na kom se oseća najprijatnije".I pre nego što je "zvanično" počeo da prosi bilo mu je izuzetno drago što su dve studentkinje, jedne od najboljih, kako nam je rekao, došle da podrže performans i donirale ga sa 300 dinara. - Nasmejalo me je to. Ali, osnovna ideja jeste da mi ljudi koji me ne poznaju udele novac - priča nam Pijanista, uz opasku da kultura jeste na "prosjačkom štapu" i da su umetnici potpuno skrajnuti.

- Prema umetnicima se niko ne ophodi onako okako bi trebalo. Imam priliku da se moj glas čujem, pa sam onda ovde u ime svih umetnika, ali i prosvetnih radnika. Ja sam asistent na Arhitektonskom fakultetu, na kome sam pre neki dan doktorirao i sad mi se čini da imam još veću društvenu odgovornost da se borim za ovakve stvari. Hoću da pokažem i da je plata prosvetnih radnika, od vaspitača do redovnih profesora, nedovoljna za obavljanje takvih funkcija. Nije ni čudo što je ovde sve u sunovratu ako čistači ulica imaju veću platu od asistenta na fakultetu.Na našu "primedbu" da iako prosjači na ulici, ne izgleda kao prosjak, zahvaljuje se i dodaje: - Izašao sam na ulicu odeven onako kako se oblačim kada dolazim na posao, na fakultet. Na ulicu sam izašao odmah posle sednice departmana - priča nam, a našu konstataciju da koliko god da su umetnici, profesori ovde "ubijeni u pojam", ipak drže svoje dostojanstvo, potvrđuje i dodaje.- Poruka je da je pet do 12! Danas je početak leta. Dakle, nailazi jedan sušni period i mislim da je vreme, pošto me tačno tri meseca deli od mog festivala, koji je u septembru, da se skupe sredstva i da se to zaista podigne na jedan viši nivo. Imam toliko ideja, onoliko stvari želim da uradim, da napravim amfiteatar kulture…

I dok je skupljao novac za svoju fondaciju "Runaway", koju, bukvalno je prevodeći, naziva "Bežanija" upravo ovom rečju opisuje situaciju sa kojom se suočavaju svi koji se bave takvim vidom umetnosti.- Često smo neshvaćeni, a to je i naziv mesta gde pravim svoj "urban distrikt" - muzej na otvorenom, za šta i skupljam donacije. Jako je važno da tu fondaciju nisam osnovao samo sa ciljem da pomaže uličnu umetnost, već za kulturu i umetnost uopšte, i sve vidove promocije umetnosti, s obzirom da smo zatrpani rijalitijima. Važno je znati da kad kažemo kultura, ne treba prva asocijacija da bude nešto uzvišeno. Nije kultura samo ako čitaš knjigu i ideš u pozorište, već i reći "Dobar dan". Kultura je i da ne sviraš pešaku na semaforu, iako je prošlo zeleno svetlo koje traje samo desetak sekundi… Kultura je da ne baciš papir na pod, već u kantu, da ne baciš flašu u reku…I dok su se mnogi u ovoj zemlji odlučili na "bežaniju" u svakom smislu, Andrej Josifovski Pijanista, kako nam kaže, "beži u problem i suočava se s njim".- Ne postoji mogućnost da se problem reši ukoliko se ne uhvatimo direktno ukoštac sa problemom!