Početak prosjačenja na ulici danas je zvanično promocija moje "Runaway fondacije", koja kao glavni cilj ima afirmisanje umetnosti i kulture. Stanje je u tim oblastima toliko loše da sam se odlučio da, kao prosjak, izađem na ulicu i pokažem da je važno boriti se za prave vrednosti, rekao je za Nova.rs ulični umetnik i arhitekta Andrej Josifovski Pijanista pre nego što je stupio na Bulevar kralja Aleksandra sa parolom "Dinar za kulturu i umetnost".
– Možda nas ovako konačno i vide. Obično se na prosjake sažale i udele koju milostinju. Nadam se da ću skupiti između 240.000 i 350.000 evra za nekoliko dana – precizirao je Pijanista stojeći sa nama na semaforu kraj svog fakulteta, Arhitektonskog. Kako nam je objasnio ovo danas je tek početak akcije, najavivši da će trajati jako dugo.
– Nisam vremenski rasporedio koliko ću koji dan sedeti ovde. Biću na ulici koliko mi prija. Već sam pozvao brojne uticajne javne ličnosti da mi se pridruže, tako da ću u narednom periodu biti često na ulici. Zapravo, već u sredu dolazi umetnica iz Republike Srpske Jelena Topić tako da ćemo zajedno da prosimo – precizira Pijanista, dodajući da je uostalom ulica „njegovo mesto, mesto na kom se oseća najprijatnije“.
I pre nego što je „zvanično“ počeo da prosi bilo mu je izuzetno drago što su dve studentkinje, jedne od najboljih, kako nam je rekao, došle da podrže performans i donirale ga sa 300 dinara.
– Nasmejalo me je to. Ali, osnovna ideja jeste da mi ljudi koji me ne poznaju udele novac – priča nam Pijanista, uz opasku da kultura jeste na „prosjačkom štapu“ i da su umetnici potpuno skrajnuti.
– Prema umetnicima se niko ne ophodi onako okako bi trebalo. Imam priliku da se moj glas čujem, pa sam onda ovde u ime svih umetnika, ali i prosvetnih radnika. Ja sam asistent na Arhitektonskom fakultetu, na kome sam pre neki dan doktorirao i sad mi se čini da imam još veću društvenu odgovornost da se borim za ovakve stvari. Hoću da pokažem i da je plata prosvetnih radnika, od vaspitača do redovnih profesora, nedovoljna za obavljanje takvih funkcija. Nije ni čudo što je ovde sve u sunovratu ako čistači ulica imaju veću platu od asistenta na fakultetu.
Na našu „primedbu“ da iako prosjači na ulici, ne izgleda kao prosjak, zahvaljuje se i dodaje:
– Izašao sam na ulicu odeven onako kako se oblačim kada dolazim na posao, na fakultet. Na ulicu sam izašao odmah posle sednice departmana – priča nam, a našu konstataciju da koliko god da su umetnici, profesori ovde „ubijeni u pojam“, ipak drže svoje dostojanstvo, potvrđuje i dodaje.
– Poruka je da je pet do 12! Danas je početak leta. Dakle, nailazi jedan sušni period i mislim da je vreme, pošto me tačno tri meseca deli od mog festivala, koji je u septembru, da se skupe sredstva i da se to zaista podigne na jedan viši nivo. Imam toliko ideja, onoliko stvari želim da uradim, da napravim amfiteatar kulture…
I dok je skupljao novac za svoju fondaciju „Runaway“, koju, bukvalno je prevodeći, naziva „Bežanija“ upravo ovom rečju opisuje situaciju sa kojom se suočavaju svi koji se bave takvim vidom umetnosti.
– Često smo neshvaćeni, a to je i naziv mesta gde pravim svoj „urban distrikt“ – muzej na otvorenom, za šta i skupljam donacije. Jako je važno da tu fondaciju nisam osnovao samo sa ciljem da pomaže uličnu umetnost, već za kulturu i umetnost uopšte, i sve vidove promocije umetnosti, s obzirom da smo zatrpani rijalitijima. Važno je znati da kad kažemo kultura, ne treba prva asocijacija da bude nešto uzvišeno. Nije kultura samo ako čitaš knjigu i ideš u pozorište, već i reći „Dobar dan“. Kultura je i da ne sviraš pešaku na semaforu, iako je prošlo zeleno svetlo koje traje samo desetak sekundi… Kultura je da ne baciš papir na pod, već u kantu, da ne baciš flašu u reku…
I dok su se mnogi u ovoj zemlji odlučili na „bežaniju“ u svakom smislu, Andrej Josifovski Pijanista, kako nam kaže, „beži u problem i suočava se s njim“.
– Ne postoji mogućnost da se problem reši ukoliko se ne uhvatimo direktno ukoštac sa problemom!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare