1
Kad bi me neko priterao uza zid i insistirao da odaberem tri najbolje serije koje sam gledala u poslednjih pet godina, ova bi se našla među njima.
Piše: Ana Maria Rossi
Vavilon Berlin (Babylon Berlin)
Prva sezona se pojavila 2017, treća prošle godine, taman kad je počeo kolektivni karantin, doslovce kao “neočekivana sila koja se pojavljuje i rešava stvar”.
Jer, nije dugo napravljena serija koja je sa takvom preciznošću i umećem nabola tajming. Ono što bi, po rečima jednog od njenih trojice reditelja, Henka Handloegtena, malo koga zanimalo da je snimljeno osamdesetih godina prošlog veka kad smo čekali da padne gvozdena zavesa, da počne vek prosperiteta, slobode i mira među narodima što se, kao što nam je poznato, nije desilo, na početku treće dekade 21. veka deluje uzbudljivo, proročanski i opominjuće. Obe epohe, i ona u kojoj se serija događa, i ova u kojoj živimo, nezaustavljivo donose tehnološke i sociološke promene sa kojima se suočavamo, manje ili više neuspešno. Vidimo da se svet ljulja na nekoj klackalici i plašimo se na koju će stranu da pretegne jer, kad prizemljimo stražnjicu, nemamo pojma šta nas čeka. Zato savršeno dobro znamo šta je Evropu i sve druge čekalo posle 1929. godine, jednog od najzanimljivijih perioda, u jednom od najuzbudljivijih gradova na svetu.
Dakle, Berlin 1929.,Weimarska Republika između dva svetska rata. Istorijski trenutak u kome se u jednoj državi nalaze kapitalisti, komunisti, nacisti, demokrate, ratni oficiri, ratni profiteri, car. Leglo prostitucije, procvat kriminala, muzičko kabaretska scena u punom sjaju. Sve što treba je da umete da volite život i da za njega imate nešto dara.
On je inspektor Gereon Rath (Volker Bruch) koji nakon traumatičnog iskustva Prvog svetskog rata, dolazi iz Kelna u Berlin, epicentar svih događanja u Nemačkoj zlatnih ( i svakakvih drugih) dvadesetih godina. Njegova je asistentkinja Charlotte Ritter (Liv Lisa Fries), inteligentna devojka čija je ambicija da postane prvi ženski detektiv u Nemačkoj u trenutku kad je to nezamislivo, i istovremeno sasvim moguće. Dok danju pomaže u rešavanju misterioznih zločina, ona noću pomaže svoj neveliki kućni budžet najstarijim zanatom. I kad već to spomenuh, dugo neko na malom, niti velikom ekranu, nije napisao tako dobar ženski lik. Veliko je majstorstvo napraviti detektivku i prostitutku u jednoj osobi, ne narušiti joj integritet, ni dramski ni ženski, i dati joj dovoljno prostora da od prve do treće sezone naraste u ravnopravan glavni (ženski) lik.
Ova zanimljiva mešavina žanrova, reklamirana kao mistery-crime-drama, svedočanstvo je o jednoj raskošnoj epohi, bogatom društvenom životu, zabavama, komunističkim akcijama, početku nacizma, vojnim pučevima, ruskom uticaju, predvorju velike ekonomske krize… Najteže, i ujedno najzanimljivije je bilo kombinovanje svih elemenata jednog vremena, a ne iskliznuti iz glavne radnje i ne pogubiti težište priče.
A priče su o tajnim vojnim bazama i zaveri nacionalističkog krila u cilju svrgavanja moćnog demokrate, zakopanim i traumatičnim događajima iz Prvog svetskog rata, zameni identiteta, zaverama i ubistvima, nestanaku i potrazi za misterioznim izgubljenim ruskim vozom sa blagom pobijene carske porodice, usponu nacističke partije…
U trećoj sezoni pratimo jednog od likova iz berlinskog podzemlja koji sa svojim partnerom, tek izašlim iz zatvora, ulaže u filmsku industriju i postaju producenti igranog filma. Na snimanju se dogodi ubistvo glavne glumice, što pokreće potragu za ubicom i celu radnju treće sezone. Treća sezona je fokusiranija na likove, manje raskalašna i deskriptivna, ali ništa manje kvalitetna. Kao da su autori Henk Handloegten, Tom Tikwer i Achim von Borries odlučili da je glupo da se ponavljaju jer je, zaista, mala verovatnoća da gledate treću sezonu, a da već niste postali ozbiljan fan prethodne dve.
Ono što ćete, pak, videti u trećoj sezoni, mnogo je značajnije od onog što ste već savladali. Dobićete slikovit prikaz kao odgovor na pitanje – kako je, dođavola, moglo doći do nacizma u Nemačkoj. Poslednja sezona vam nudi najbolji uvid u rascepljeno društvo Weimarske Republike, radnička nacistička udruženja koja regrutuju mlade članove, prevodeći ih iz crkvenih redova u mlade naciste. Sve to začinjeno siromaštvom i korumpiranim pravosudnim sistemom raspolućenog društva, iz perspektive naknadne pameti (iz koje smo, uzgred budi rečeno, malo ili ništa naučili) predstavlja najplodnije tlo za razvoj potonjeg jednoumlja, autokratije i, u konačnom ishodu, fašizma.
Predložak za ovu stilizovanu i napetu noar seriju bile su knjige Volkera Kutschera. Urađena je kompletno u nemačkoj produkciji – Babelsberg Studio i originalne berlinske lokacije kao Alexanderplatz, gde se nalazi Rote Burg, sedište berlinske policijske uprave iz dvadesetih godina.
Zvanično je najskuplja nemačka serija svih vremena, sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra. Treća sezona je unapred prodata u više od sto zemalja. Osim američkog Netfixa gde je, kolokvijalnim jezikom, razvalila blagajnu, istovremeno je prodata i emitovana i na nemačkom i britanskom Sky-u, nemačkom ARD-u, italijanskom Sky i Rai, francuskom Canal Plus, španskom Moviestar Plus… Na Sky kanalu ima najveći rejting koji je ikad zabeležila neka serija van engleskog govornog područja.
Ovo vam nisam nabrajala slučajno, niti što sam veiliki ljubitelj trivija. Jer ova vrsta uspeha ne biva slučajno. Iako volimo, ponekad, da kažemo da kod dobrog filma i serije mora nešto da klikne, prosto se neka magija dogodi ili ne dogodi, gledaoci ga zavole ili ne… ne mogu da ne primetim da ovde ne deluje kao da se čekalo na inspiraciju, nama tako svojstvenu “hemiju” ili da se poklope zvezde pa da svi uživaju procesu rada.
Meni ove tri sezone deluju kao najveća dramsko igrana društveno sociološka studija, ekspertiza, doktorska disertacija, kako već hoćete, jedne epohe, kojoj nezamislivo veliki broj gledalaca ne bi posvetio ni promil vremena da nije tako maestralno spakovana. I nemojte imati iluziju da je to samo zato što je okosnica radnje “who done it“, niti zato što je uloženo toliko novca. Svaki cent tog uloženog novca se vidi, i vredeo je. Ali to ne bi, samo po sebi, govorilo o kvalitetu ove serije. Mislim da je, sve o čemu serija govori, uključiv i vreme i mesto radnje, genijalno osmišljeno, ali bih da istaknem da me je, kao nekog kome je ovaj zanat nešto malo poznat i blizak, najviše radovao način na koji autori ne potcenjuju gledaoca.
Skloni smo da se, zahvaljujući idiotskim tekovinama poslednjih nekoliko decenija, PR timovima, asistentima njihovih asistenata, samozvanim marketinškim stručnjacima pa, na koncu, i distributerima, stalno preispitujemo šta je kome namenjeno i koja je ciljna grupa, zaboravljajući usput ono zbog čega se bavimo ovim poslom. Gledaoca. Jer, autor je svoj prvi gledalac. Kad ga praviš po tim aršinima, onda će i gledaoci prijatno da te iznenade.
Gledajte Babylon Berlin, seriju koja ne potcenjuje gledaoca. Nema ciljne grupe. Vama je namenjena.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
